Nakon tročasovnog razgovora u četvrtak sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem i potpredsednikom Aleksandrom Vučićem, delegacije Srba sa severa Kosova, lidera četiri opštine koje odbijaju primenu briselskog Sporazuma, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je mogući referendum o prihvatanju tog dokumenta, uz uslov da ishod referenduma prihvati, ne samo državni vrh Srbije, već i Srbi sa severa Kosova.
Predstavnici opština koje treba u skladu sa briselskim sporazumom da ukinu paralelne institucije i da se integrišu u kosovski sistem razgovarali su i sa patrijarhom Irinejom. Na severu Kosova je briselski sporazum, podsetimo, odbačen aklamacijom na protestnom mitingu. Sinod SPC takođe nije podržao Sporazum sa Prištinom.
Kasno popodne, nakon završenog razgovora u Vladi Srbije, potpredsednik Aleksandar Vučić je na pres konferenciji koju je direktno prenosio RTS, poručio da se Sporazum ne tiče samo Srba na Kosovu već i budućnosti Srbije:
"Imaju vremena do utorka da to kažu. Referendum će biti raspisan ako kosovski Srbi saopšte da su spremni da prihvate rezultate referenduma i ako kažu da će zajedno s nama učestvovati u primeni sporazuma. Vlada može da padne, ali odluku o sporazumu nećemo menjati, jer je to jedina moguća odluka", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Vučić je izrazio nadu da će Vlada i kosovski Srbi postići dogovor, ali da će, ako oni zatraže referendum, to biti završeno u roku od 15 dana.
"Prihvatamo da se kockamo našim političkim karijerama i da stavimo na ispit nešto što lako možemo tehnički da završimo, jer samo ujedinjena Srbija može da ide napred", rekao je Vučić.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da Srbija nema snage da se sili, niti ima snage za nove ratničke podvide i vojne poduhvate.
"Ako građani odbiju sporazum na referendumu, onda nema Vlade i nema ko da sprovodi sporazum koji će u tom slučaju pasti, a ja sam spreman da podnesem ostavku", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je najveći problem u briselskom sporazumu tačka 10 u kojoj se pominje primena kosovskih zakona.
Dodao je da su Srbi u Dejtonu izgubili Glamoč i druga mesta u Bosni i Hercegovini, ali su dobili Republiku Srpsku.
"Ne priznajemo nezavisnost Kosova, ovo nije Republika Srpska, ali imamo značajne ingerencije u 10 opština na Kosovu", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je u saopštenju Sinoda Srpske pravoslavne crkve, u kojem se kritikuje spremnost Beograda da prihvati Sporazum, uočava “političke kvalifikacije koje su neistinite”. Prvi potpredsednik Vlade navodi da je zbog toga razočaran, te podvlači:
“Nemam nikakav problem sa tim da gospodin Amfilohije Radović izađe sa izbornom listom i neka pobedi na izborima. Ali pre nego što se to desi neće voditi politiku ove zemlje.“
Preterana pažnja data izjavama
Predsednik jedne od opština na severu Kosova, Zubinog Potoka Slaviša Ristić potvrdio je da je njihov zahtev bio raspisivanje referenduma.
“Mi smo tražili da se o ovom Sporazumu i oko toga da li ćemo ostati u ustavno pravnom poretku Srbije, izjasni narod ove države. Mi nemamo razloga da sumnjamo da je pregovarački tim pokušao da uradi nešto bolje nego što su dobili. Sa druge strane, potpuno jasno tvrdimo da ovo nije smelo da se prihvati, jer ovo je gubitak Kosova i Metohije”, rekao je Ristić.
Prethodno, nakon posete patrijarhu Irineju, Ristić je kazao da je Sporazum katastrofalan.
“Naš narod neće sprovoditi ovaj Sporazum. Naš patrijarh nam je rekao da je naša Crkva i on lično sto posto uz naš narod na Kosovu i Metohiji i da će podržati svaku našu mirnu borbi i svaki naš miran otpor”, naveo je Ristić.
Spoljnopolitički analitičar iz Foruma za međunarodne odnose, Bojan Al Pinto Brkić, kaže da ne bi trebalo davati preterano veliku pažnju izjavama političkih lidera kosovskih Srba koji najavljuju da neće prihvatiti sporazum.
„Ne bih peviše polagao pažnju na to kako će i da li će nekoliko lidera s severa prihvatiti taj sporazum ili ne. Iako će neki od njih sigurno učestvovati u primeni sporazuma, jer tamo postoji čitav niz rukovodećih funkcija koje treba obavljati a oni verovatno plediraju da budu među njima“, smatra Brkić.
U jednom intevrjuu, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović podseća da su Srbi južno od Ibra, koji su ušli u kosovske institucije, tretirani u Beogradu kao izdajnici, da su ignorisani i da je sada vreme da se promeni odnos prema njima.
„Tada bi i njihova uloga u političkom životu osova bila značajno veća. U najmanju ruku, pomoglo bi da se čuju njihova iskustva života u, kako to na severu kažu, „albanskoj državi“.
Poslanica u kosovskom parlamentu Rada Trajković kaže da su Srbi na severu Kosova prirodno zabrinuti za sopstvenu budućnost, jer ne znaju šta konkretno za njihov život znači ovaj sporazum i uključivanje u kosovski sistem.
Ona prenosi sopstveno iskustvo iz Gračanice, kako nije bilo lako u Gračanici nakon odluke da se uključe u kosovske institucije.
„Kada sam prolazila Gračanicom, gađali su me, maltretirali. Ja pravim bolnicu u Gračanici, okupi se celo selo, gađaju mene i Kušnera dok smo otvarali bolnicu. A sada, sada svi čekaju da dođem. Ako sam ja tu, oni znaju da ću da se za njih borim ako ih ugrožavaju neki Albanci. Ja o tome otvoreno govorim u kosvoskom Parlamentu, iznosim probleme, bunim se...A bolnica je prepuna. Ona drži zdravstvo. Ništa Srbija tu nije napravila, postoji samo ono što sam uradila sa Kušnerom, sa Amerikancima, sa Grcima i sa Francuzima. Tu se radi, tu se žene porađaju. Tu je život. I zato mislim da država odmah polako, institucionalno da odvaja grupu sa severa koja će da sarađuje“, kaže Rada Trajković.
Naša sagovornica očekuje da Beograd razjasni kakvi se konretni potezi u primeni sporazuma očekuju kako bi se razbio strah da će mnogi ostati bez penzija i plata, da će biti pokidane sve veze sa Srbijom, to može doprineti promeni atmosfere koja u ovom trenutku severno od Ibra ne pogoduje onima koji bi da slede novu politiku Beograda.
Predstavnici opština koje treba u skladu sa briselskim sporazumom da ukinu paralelne institucije i da se integrišu u kosovski sistem razgovarali su i sa patrijarhom Irinejom. Na severu Kosova je briselski sporazum, podsetimo, odbačen aklamacijom na protestnom mitingu. Sinod SPC takođe nije podržao Sporazum sa Prištinom.
Kasno popodne, nakon završenog razgovora u Vladi Srbije, potpredsednik Aleksandar Vučić je na pres konferenciji koju je direktno prenosio RTS, poručio da se Sporazum ne tiče samo Srba na Kosovu već i budućnosti Srbije:
"Imaju vremena do utorka da to kažu. Referendum će biti raspisan ako kosovski Srbi saopšte da su spremni da prihvate rezultate referenduma i ako kažu da će zajedno s nama učestvovati u primeni sporazuma. Vlada može da padne, ali odluku o sporazumu nećemo menjati, jer je to jedina moguća odluka", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Vučić je izrazio nadu da će Vlada i kosovski Srbi postići dogovor, ali da će, ako oni zatraže referendum, to biti završeno u roku od 15 dana.
"Prihvatamo da se kockamo našim političkim karijerama i da stavimo na ispit nešto što lako možemo tehnički da završimo, jer samo ujedinjena Srbija može da ide napred", rekao je Vučić.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da Srbija nema snage da se sili, niti ima snage za nove ratničke podvide i vojne poduhvate.
"Ako građani odbiju sporazum na referendumu, onda nema Vlade i nema ko da sprovodi sporazum koji će u tom slučaju pasti, a ja sam spreman da podnesem ostavku", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je najveći problem u briselskom sporazumu tačka 10 u kojoj se pominje primena kosovskih zakona.
Dodao je da su Srbi u Dejtonu izgubili Glamoč i druga mesta u Bosni i Hercegovini, ali su dobili Republiku Srpsku.
"Ne priznajemo nezavisnost Kosova, ovo nije Republika Srpska, ali imamo značajne ingerencije u 10 opština na Kosovu", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je u saopštenju Sinoda Srpske pravoslavne crkve, u kojem se kritikuje spremnost Beograda da prihvati Sporazum, uočava “političke kvalifikacije koje su neistinite”. Prvi potpredsednik Vlade navodi da je zbog toga razočaran, te podvlači:
“Nemam nikakav problem sa tim da gospodin Amfilohije Radović izađe sa izbornom listom i neka pobedi na izborima. Ali pre nego što se to desi neće voditi politiku ove zemlje.“
Preterana pažnja data izjavama
Predsednik jedne od opština na severu Kosova, Zubinog Potoka Slaviša Ristić potvrdio je da je njihov zahtev bio raspisivanje referenduma.
“Mi smo tražili da se o ovom Sporazumu i oko toga da li ćemo ostati u ustavno pravnom poretku Srbije, izjasni narod ove države. Mi nemamo razloga da sumnjamo da je pregovarački tim pokušao da uradi nešto bolje nego što su dobili. Sa druge strane, potpuno jasno tvrdimo da ovo nije smelo da se prihvati, jer ovo je gubitak Kosova i Metohije”, rekao je Ristić.
Prethodno, nakon posete patrijarhu Irineju, Ristić je kazao da je Sporazum katastrofalan.
“Naš narod neće sprovoditi ovaj Sporazum. Naš patrijarh nam je rekao da je naša Crkva i on lično sto posto uz naš narod na Kosovu i Metohiji i da će podržati svaku našu mirnu borbi i svaki naš miran otpor”, naveo je Ristić.
Spoljnopolitički analitičar iz Foruma za međunarodne odnose, Bojan Al Pinto Brkić, kaže da ne bi trebalo davati preterano veliku pažnju izjavama političkih lidera kosovskih Srba koji najavljuju da neće prihvatiti sporazum.
„Ne bih peviše polagao pažnju na to kako će i da li će nekoliko lidera s severa prihvatiti taj sporazum ili ne. Iako će neki od njih sigurno učestvovati u primeni sporazuma, jer tamo postoji čitav niz rukovodećih funkcija koje treba obavljati a oni verovatno plediraju da budu među njima“, smatra Brkić.
U jednom intevrjuu, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović podseća da su Srbi južno od Ibra, koji su ušli u kosovske institucije, tretirani u Beogradu kao izdajnici, da su ignorisani i da je sada vreme da se promeni odnos prema njima.
„Tada bi i njihova uloga u političkom životu osova bila značajno veća. U najmanju ruku, pomoglo bi da se čuju njihova iskustva života u, kako to na severu kažu, „albanskoj državi“.
Poslanica u kosovskom parlamentu Rada Trajković kaže da su Srbi na severu Kosova prirodno zabrinuti za sopstvenu budućnost, jer ne znaju šta konkretno za njihov život znači ovaj sporazum i uključivanje u kosovski sistem.
Ona prenosi sopstveno iskustvo iz Gračanice, kako nije bilo lako u Gračanici nakon odluke da se uključe u kosovske institucije.
„Kada sam prolazila Gračanicom, gađali su me, maltretirali. Ja pravim bolnicu u Gračanici, okupi se celo selo, gađaju mene i Kušnera dok smo otvarali bolnicu. A sada, sada svi čekaju da dođem. Ako sam ja tu, oni znaju da ću da se za njih borim ako ih ugrožavaju neki Albanci. Ja o tome otvoreno govorim u kosvoskom Parlamentu, iznosim probleme, bunim se...A bolnica je prepuna. Ona drži zdravstvo. Ništa Srbija tu nije napravila, postoji samo ono što sam uradila sa Kušnerom, sa Amerikancima, sa Grcima i sa Francuzima. Tu se radi, tu se žene porađaju. Tu je život. I zato mislim da država odmah polako, institucionalno da odvaja grupu sa severa koja će da sarađuje“, kaže Rada Trajković.
Naša sagovornica očekuje da Beograd razjasni kakvi se konretni potezi u primeni sporazuma očekuju kako bi se razbio strah da će mnogi ostati bez penzija i plata, da će biti pokidane sve veze sa Srbijom, to može doprineti promeni atmosfere koja u ovom trenutku severno od Ibra ne pogoduje onima koji bi da slede novu politiku Beograda.
