Srbija, iako će potpisivanjem briselskog sporazuma biti nikad bliža faktičkom priznanju Kosova, nije se digla na noge. Protestovale su marginalne grupe koje imaju jedinu ozbiljnu podršku, za sada, u SPC. Da li to znači da je Srbija na putu izlečenja od višedecenijskog pogubnog nacionalizma? Ili je prerano to već sada zaključivati?
Najpre, iza državnog vrha Srbije stala je ubedljiva parlamentarna većina. I pozicija i opozicija. Samo je Koštuničin DSS rekao da je protiv. Takva saglasnost nije česta u političkom životu Srbije, a pogotovo ne kad je u pitanju naizgled riskantan potez vlasti u vezi sa Kosovom. Reditelj Lazar Stojanović, koji je proveo nekoliko godina u međunarodnim misijama na Kosovu, kaže da su mnogo povoljnije okolnosti u kojima se sadašnja vlast odlučila za parafiranje sporazuma, a uskoro i za stavljanje potpisa, nego prethodna.
„Pregovore sa Kosovom počeo je još Tadić, s tim što on nije imao tako široku podršku političkih faktora, kakvu ima Napredna stranka. SNS se držala, ne samo rezervisano, nego pomalo i preteći da će da minira celu tu stvar. Naprednjaci imaju, međutim, sasvim drukčiju situaciju u kojoj opozicija nije protiv njih, jer se čitava opozicija sa izuzetkom DSS-a i vanparlamentarne stranke Šešeljevih radikala, zalaže za taj sporazum“, kazao je Stojanović.
Politička podrška, makar sa neskrivenom gorčinom kao u slučaju Đilasovih demokrata, jeste neupitna ali šta bi sa onima koji su uz bivše Šešeljeve radikale i bivše Miloševićeve socijaliste kreirali nacionalisitčku scenu Srbije? Koliko su oni, bez njihove podrške, jaki, odnosno slabi?
Lazar Stojanović smatra da je biračko telo veoma zbunjeno tim sporazumom i time šta on uopšte znači.
Mladi Ištvan Kaić sa diplomom filozofa i ekonomiste kaže da je na sceni „opšte bunilo, jer njihovi birači se pitaju: zašto ono što ja smatram svojim uverenjem, što sam mislio da i ti smatraš (jer većina glasača je mislila da glasa za nacionaliste i desničare), zašto ti to ne podržavaš?“
Naš reporter Milan Nešić zabeležio je reakciju dvojice intelektualaca koji važe za neku vrstu gurua branitelja Kosova.
Književnik Matija Bećković koji je demantovao da je autor saopštenja Sinoda SPC o sporazumu kaže za RSE: “Kosovo nema cenu, prema tome ono se može dati samo džabe, što je nezapamćen primer u istoriji. A to smo mi učinili i ući ćemo u istoriju po toj galantnosti.“
Poznati režiser Emir Kusturica koji je najpre svrstao RSE u one medije koji, kako smo razumeli, netačno prenose njegove izjave, ispričao je bajku Carevo novo odelo:
„...pa je prošao go čitavim gradom, dok se neko dete nije prisetilo i viknulo iz mase: ljudi, pa car je go!“
Nacionalizam u privatnoj sferi
Ne znamo koji će car prošetati Beogradom go, ali to prošle nedelje, dva dana posle potpisvanja briselskog sporazuma, svakako nije bio premijer Ivica Dačić. Pre bi se reklo da je to bio vođa desničarskih Dveri Vladan Glišić.
Sednica Vlade Srbije na kojoj je podržan sporazum sa Kosovom, 22. april 2013.
U nedelju su, podsetimo, građani na Terazijama okupljeni da bi bodrili maratonce, kada je jedna grupa razvila transparent Kosovo je Srbija i počela da skandira Dačić izdajnik, spontano reagovali uzvikujući „maraton, maraton“. Ubedljiva većina je ignorisala poziv sa balkona da prolećnu rekreaciju pretvore u nacionalistički skup.
Da li je prerano zaključiti da je Srbija pacifikovana, da joj je dosta mitova i gusala, pokazaće naredni dani i nedelje. Naš sagovornik Ištvan Kaić razume da je nacionalizam vraćen tamo gde mu je mesto, u privatnu sferu. Da je proteran iz državne politike. Shodno tome, nastavlja Kaić on ovako objašnjava preobrazbu današnjih čelnika, nekadašnjih ljutih nacionalista:
„I Dačić i Vučić mogu biti nacionalisti ali šta je razlika, šta je tu bitno? Nas to ne treba više da zanima. To je privatna stvar.“
Ipak, ne treba žuriti sa zaključkom da je sve prošlo i da je sve dobro prošlo, upozorava Lazar Stojanović.
„Vlast ima veliki i rastući problem sa desnicom“, kaže Stojanović.“I mi tek treba da vidimo kako će oni da reše problem sa svojim bivšim saradnicima i prijateljima, sa Crkvom, sa DSS-om, sa radikalima... i posebno, a to će biti najosetljivije, sa Srbima sa severa Kosova.“
Dakle, kažu naši sagovornici, treba pažljivo pratiti šta se događa, pogotovo što Crkva i po političkoj vertikali i po socijalnoj horizontali i dalje ima značajan uticaj, mada nešto oslabljen zbog unutrašnjih seks i korupcionaških skandala. A ona je rekla glasno NE sporazumu sa Prištinom.
„Mislim da mi tek pred problemima stojimo. A ovo je bio lak deo“, kaže Stojanović.
„Sve što smo rekli ne treba da sugeriše da nemira ne može i neće biti“, kaže Kaić. “Vidite šta se dešava sa ljudima na Kosovu, iz te četiri opštine, kako oni reaguju na taj sporazum.“
