Reakcije u Srbiji na briselski sporazum: Zatvara se teška epoha

Sednica Vlade Srbije o postignutom sporazumu Beograda i Prištine očekuje se u ponedeljak, ali se još ne zna termin eventualne sednice Skupštine na kojoj bi pregovarački tim Beograda obavestio poslanike o pregovorima u Briselu.

Premijer Srbije Ivica Dačić, nakon što je parafirao tekst koji je nazvao „najboljom ponudom koju je Srbija do sada dobila“, rekao je da će se državni vrh o njoj izjasniti u narednim danima i da će o tome da li dokument prihvataju ili odbijaju, visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton pismeno obavestiti u ponedeljak.

„Imajući u vidu da je tekst ostao isti kada je reč o pravima srpske zajednice, odnosno da tačka devet koja se tiče policije nije menjana i da je tačka 14 promenena i da ona glasi otprilike kao što je u zaključcima Saveta EU, a to je da mi treba da imamo otvoren evropski put, izbačena je znači odrednica da Srbija ne treba da blokira Kosovo u međunarodnim organizacijama, samim tim u UN i tako dalje, imajući sve to u vidu, ovaj tekst je svakako povoljniji za našu stranu nego što su bili svi dosadašnji predlozi“, rekao je Dačić

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam učestvovao u dijalogu sa Prištinom, izjavio je da je u ovom trenutku, to bio maksimum koji su mogli da dobiju za Srbe na Kosovu, dodavši da parafiranjem sporazuma u Briselu, Srbija, nije priznala Kosovo, a izjavu kosovskog premijera da „sporazum jamči priznanje Kosova“, nazvao je netačnom interpretacijom. Povodom te izjave, u medijima u Srbiji se ponovo oglasio i premijer Dačić.

“To su laži kojima se sluće kosovski Albanci zato što ne mogu da na drugi način da pokažu svojoj javnosti da su nešto pobedili u ovim pregovorima”, izjavio je Dačić.

Nakon uspešnog završetka 10. runde, usledile su i prve domaće reakcije. Potpredsednica Vlade za Evropske integracije Suzana Grubješić, saopštila je da je sporаzum plod dugih i teških pregovorа i da trebа odаti priznаnje svimа koji su u tom procesu učestvovаli.

„Sаdа je nа orgаnimа držаve Srbije dа se izjаsne o tome dа li je ovаkvo rešenje prihvаtljivo zа nаs“, dodaje Grubješić.

Oglasile su se i političke partije, koje su uglavnom pozdravile dogovor. Šef poslaničke grupe Dačićevog SPS-a Branko Ružić, naveo je da je učinjen istorijski iskorak državnog vrha u pravcu iznalaženja održivog rešenja.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da sporazum predstavlja “susret sa realnošću” i da je sada ključno da li će dve strane iskoristiti priliku da izgrade bolju budućnost za srpski i albanski narod.

Srpski pokret obnove je naveo da se sporazumom otvaraju vrata evropskog preporoda Srbije, dok Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja, kako kažu, napor koji je pokazan u nastavku dijaloga sa Prištinom, a samim tim i nastavku evropskog puta Srbije.

Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi, smatra da je učinjen važan korak u normalizaciji odnosa dve strane.

Otpor očekivan

Žarko Korać, lider Socijal-demokratske unije i potpredsednik Skupštine Srbije iz redova opozicije, rekao je da je Srbija, posle dugo vremena, načinila krupan i zreo politički korak.

„Konačno je potpisan taj sporazum. Prvi politički dogovor Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa, ja bih rekao početku normalizacije odnosa, jer će još dosta koraka morati da prođe, ali, na kraju, dva premijera i njihove delegacije su potpisale sporazum koji je, dugoročno, početak normalizacije odnosa u, po mom mišljenju, najnesigurnijem delu Balkana“, rekao je Korać koji dodaje da u Srbiji očekuje otpore postignutom dogovoru, ali ne ozbiljniji otpor.

„Jer, stvar i jeste u tome da su biračka tela SNS-a i SPS-a u suštini najradikalnija, tako da je to jedan zaista krupan politički obrt. Dakle, verujem da će njihovi birači koji su, naročito u slučaju SNS-a jako disciplinovani, ovo slediti. Očekujem, naravno reakcije, ali umanjene. Moguće je Srpske pravoslavne crkve koja trenuto ima suviše svojih unutrašnjih problema, očekujem te neo-desničarske organizacije koje su vrlo agresivne, ali koje nemaju baš preveliku, direktnu podršku u stanovništvu, ali u celini ne očekujem da se nešto dramatično desi na političkoj sceni Srbije“, rekao je Korać, dodavši da je ključno pitanje koliko će otpora biti među Srbima na severu Kosova.

„Verujem da će biti, jer dugoročno, Srbi na severu Kosovu bez finansijske i direktne političke podrške Beograda, ne mogu dugo da se protive“

Stižu međutim i drugačije reakcije. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, optužio je vlasti za “izdaju državnih i nacionalnih interesa”, dok je Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, za ponedeljak najavila protestni skup.

Istovremeno je primetan izostanak zvanične rekacije najveće opozicione Demokratske stranke. Iz njihovih redova je jedino stigla reakcija bivšeg ministra za Kosovo, Gorana Bogdanovića, koji je izjavio da iz onoga što je dostupno u medijima, zaključuje “da sporazum predstavlja Ahtisarijev plan, koji je Srbija ranije odbacila”.

Analitičari ukazuju da sporazum predstavlja pozitivan znak, ali i upozoravaju da još mnogo toga treba da se uradi na implementaciji dogovorenog. Sada je, prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, Srbija zapravo tek otpočela pravo suočavanje sa problemom Kosova i njegovo rešavanje.

“Dakle, ne bih rekao da je istorijski događaj. Važan jeste, a što se tiče njegovih posledica, imamo ih najmanje dve vrste – one koje su sada već jasne, pozitivne – da su Beograd i Priština konačno uspostavili komunikacija i da se iz te komunikacije rodio jedan sporazum koji nije potpisan pod pritiskom pretnje oružjem, što je veoma važno. Drugo, da su se javnosti u osnovi pripremile za to i treće da su vlade, koliko god da su slabe, a obe su slabe, obećale da će raditi na primeni tog sporazuma”, ocenio je Janjić

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, ukazuje da je postizanje dogovora Beograda i Prištine značajna i dobra vest i za Srbiju i za Kosovo i za čitav region. Sporazum, kako ocenjuje, pokazuje da su i jedna i druga strana svesne koliko bi toga u slučaju neuspeha izgubile, pre svega na njihovom evropskom putu.

“To pokazuje da Srbija nema drugu alternativu i da nema drugu opciju i da je evropska opcija nešto što je za Srbiju imperativ i jedini način da se ona ustroji u pogledu reformi jer je to jedini okvir koji to obezbeđuje s obzirom na male kapacitete koje Srbija ima. Srbija će sada kvalitetno morati da menja svoje stavove prema celom regionu. Neće to ići ni brzo ni lako, ali je u svakom slučaju ovo važna odrednica za sve ono što će se dešavati kasnije, pod pritiskom ovih ili onih, možda i samog društva unutar Srbije. Znači, apsolutno se otvara jedna perspektiva koja je Balkanu bila itekako neophodna i drugo, zatvara se to balkansko pitanje, pitanje granica, koje je do danas zapravo visilo u vazduhu. Znači, to je sada početak jednog procesa koji će biti mukotrpan i spor, ali ipak ma jednu važnu perspektivu koja je, rekla bih, otvorena za ceo region”, kaže Biserko