Dva različita procesa, dve vrste poruka u srpsko-hrvatskoj usijanoj komunikaciji stizali su proteklih dana. Nakon govora premijera Aleksandra Vučića na obeležavanju 75. godišnjice formiranja logora Jasenovac, nastavila se žestoka razmena teških optužbi. Najnovija je izrečena od strane ministra Ivice Dačića da je Hrvatska "trenutno najveća sramota same EU”, kao odgovor hrvatskom kolegi Miru Kovaču koji Vučićev govor održan u petak 19. avgusta vidi kao povratak na pozicije Velike Srbije iz 90-ih.
Sa druge strane, sasvim drugačije poruke stizale su sa Olimpijskih igara iz Rija. Sportisti ovoga puta nisu sledili svoje političare, olimpijski sportski duh je preovladao. Ako su nacionalistički ispadi na sportskim terenima početkom 90-ih najavljivali ratove, da li sportski fer plej u Riju može delovati lekovito, da li je, makar na trenutak, nadjačao uvrede, optužbe, pretnje... na relaciji Zagreb-Beograd?
Pisac Bora Ćosić, koji živi na relaciji Berlin- Rovinj, a ponekad svrati i u Beograd, kaže za RSE da je finale u vaterpolu između Srbije i Hrvatske pratio sa prijateljima.
“Pa neko od njih upita: ko igra sa kim? A ja kažem: naši protiv naših”.
Ćosić skreće pažnju na još jedan detalj iz Rija:
“Zanimljivo mi je bilo da jedan hrvatski reporter u jednom momentu kaže: ‘Jaoj, kakav divan gol!’ Ja pomislim da je hrvatski gol, a on je to, u stvari, rekao za srpski gol!”
Zagrljaj vaterpolo trenera Hrvatske i Srbije Ivice Tucaka i Dejana Savića nakon sjajne utakmice koja je donela Srbiji zlato, i jednostavno priznanje da je pobedio bolji, bacila je na trenutak u senku zagađujuće reči političara. Bora Ćosić kaže da je bilo zanimljivih grljenja Srba i Hrvata “koji obično ne znaju ko im je tata, a ko im je mama”.
Rehabilitacija nepomirjivih ideologija
Slavlje u Beogradu nakon osvajanja zlata proteklo je u veselju, ipak, na marginama se moglo čuti ono što je refleksija srpsko-hrvatske, do krajnjih granica zaoštrene političke atmosfere. Uzvici “ustaša, ustaša”, četnička pesma “Od Topole od Topole, pa do Ravne Gore”.
Iako političari u Beogradu tvrde da oni smiruju situaciju, poruke koje se šalju ne bi se mogle nazvati umirujućim. Jedna se, ipak, izdvaja, i to ministarke Zorane Mihajlović date ovdašnjim novinama:
"Gledajući Olimpijske igre videla sam kako Sandra Perković i Ivana Španović podržavaju jedna drugu, navijaju jedna za drugu. Tako ja zamišljam budućnost naših naroda i uvek ću se zalagati za to."
Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam postavlja dijagnozu trenutnih srpsko-hrvatskih odnosa:
“Ovo je nakritičniji momenat u našim međusobnim odnosima. Prvi mogući uslov za prekid ovakve komunikacije, ili prva moguća šansa je da se vidi šta će se desiti posle hrvatskih izbora”, kaže Popov.
Kako je došlo do tako zategnutih odnosa na relaciji Beograd-Zagreb? Postepeno su, posle jednog perioda normalizacije, obe zemlje krenule u manje ili više tihu ili glasnu rehabilitaciju ideologija koje su nepomirljive.
Ako se Hrvatska kiti ustaškim simbolima, Srbija odavno rehabilituje četništvo, a počinje sve otvoreniju rehabilitaciju Miloševića. Da bi ovih meseci sve eskaliralo povodom poništavanja sudske presude Alojziju Stepincu ( za Srbiju ustaškog kardinala, za Hrvatsku sveca, žrtvu komunističkog režima ), dizanjem spomenika Miri Barešiću, ustaškom atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj, ustaškim oznakama i pesmama na proslavi Oluje....
Zbog toga Aleksandar Popov ukazuje da deo problema leži u Hrvatskoj, gde je uoči izbora radikalizovana politička scena.
Aleksandar Popov
“Rehabilituje se ustaštvo. Problem je, međutim”, dodaje Popov, “što i naši (srpski) političari daju vetar u leđa ekstremističkim desničarskim elementima u Hrvatskoj kojima dobro dođe oštra retorika pojedinih ministara u Srbiji”, kaže Popov.
Ponovo o Jasenovcu
Dakle, kako se u Srbiji reaguje na provokacije iz Hrvatske? Premijer Vlade Srbije, Aleksandar Vučić:
“Srbin više neće u jamu!”
Vučić je, na obeležavanju 75 godina od formiranja logora Jasenovac, poručio da “Srbin više ne pristaje da bude kriv samo zato što je Srbin i što se krsti sa tri prsta, a Srbija nikad više neće biti slaba da gleda, ćuti i dopušta uništenje, pogrom dela sopstvenog naroda.” Vučić je rekao da se “iz ponora istorije na scenu vraćaju ideje nekadašnje NDH, da nikome i nikada nećemo dozvoliti Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko, ali ni Oluju.”
Ministar Aleksadar Vulin je, reagujući na izjavu hrvatskog ministra Mira Kovača da je govor srpskog premijera u Donjoj Gradini nastavak politike "Velike Srbije iz 90-ih godina" u kojoj je i Vučić lično učestvovao, rekao da iz Kovača progovaraju duboki kompleksi i još dublji strah od istine:
"Da li je Vučić izmislio Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko i Oluju? Da li je Vučić izmislio 250.000 proteranih i prognanih Srba? Da li je Vučić izumislio desetine hiljada poklane srpske, jevrejske i romske dece? Da li je Vučić izmislio ustaške koljače i njihov povratak u hrvatsku politiku", rekao je Vulin.
Uključio se i ministar Ivica Dačić. On je u odgovoru hrvatskom ministru rekao da je hrvatska politika "trenutno najveća sramota same EU”.
"Dakle, ispada da nije problem što se pred hrvatskim pravosuđem rehabilituje vikar NDH Alojzije Stepinac, što se ulice po Hrvatskoj nazivaju po ustaškom ministru Miletu Budaku, što se ustaškom teroristi i atentatoru Miri Barešiću u prisustvu dva aktuelna ministra hrvatske Vlade svečano otvara spomenik, što se ukida presuda Branimiru Glavašu i što se pokreće inicijativa za legalizaciju ustaškog pozdrava ‘Za dom spremni’, već je problem državno rukovodstvo Srbije koje Hrvatskoj i čitavom civilizovanom svetu ukazuje na neprihvatljivost ovakve politike u 21. veku", izjavio je Dačić reagujući na Kovačev intervju "Dnevnom avazu", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Srbije.
Bora Ćosić
Ako je za utehu, desni radikalizam je zahvatio gotovo celu Evropu, zaključuje srpsko-hrvatsku aktuelnu priču Bora Ćosić i ukazuje na primer Nemačke, jedne od retkih evropskih zemalja koja je uspela da mu odoli.
“Takvo iskustvo nekadašnje nacističke Nemačke, koja je do pre pola veka bila u čvrstom Hitlerovom zagrljaju, ohrabruje. Ali, da bi došla do ozdravljenja, ona je morala da prođe kroz bolan proces denacifikacije. Kroz to nisu prošle ni Hrvatska, ni Srbija.”