Nasuprot blokadama koje smo viđali prošle nedelje i protestima dela građana zbog privremenog smeštaja azilanata u njihova mesta beležimo i spontane akcije preko društvenih mreža kako bi se pomoglo azilantima koji su u teškim uslovima dočekali zimu. Zabeležili smo neke od primera solidarnosti i podrške ljudima koji su izbegli iz svojih ili ratom zahvaćenih ili siromašnih zemalja iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Slike azilanata u papučama na snegu bez dovoljno tople zimske odeće i šatori u šumi, koje su viđene prošle nedelje, bile su alarm za akciju. Jedna od takvih je subotnji humanitarni koncert benda FC Apatride United u beogradskom klubu Sijuks, a za ulaz umesto karata, između ostalog, treba doneti zimsku garderobu, obuću, ćebad, vreće za spavanje.
Frontmen benda Abdel, čiji je otac Sudanac, koji je pre tridesetak godina došao na studije u bivšu SFRJ, a kasnije je i sam zbog rata izbegao iz Hrvatske u Srbiju, zbog te činjenice ima bolji uvid u muke stotine azilanata izbeglih u Srbiju. To međutim, objašnjava Abdel za naš program, nije presudan razlog zbog kog se njegov bend odlučio da pomogne.
Osim rege muzike koja će se svirati u humanitarne svrhe, pomoć se prikupljala i u nekadašnjim prostorijama “Inex filma”.
A vesti o teškoćama azilanata stigle su čak i do daleke Kanade, odakle se jedan čovek javio proizvođačima ovsenih kolača u Beogradu “Anđeli” sa željom da za azilante kupi hiljadu komada.
Milica Čalija iz “Anđela”, kaže međutim, da su odlučili da novac iskoriste za proizvodnju kolača čijom prodajom će ove nedelje obezbediti sredstva za kupovinu namirnica koje su azilantima najpotrebnije, odričući se kompletne zarade:
“Stvarno lično ne mogu da razumem kakvi su to ljudi koji su bukvalno nekoga ko beži sa svog spaljenog ognjišta dočekali na tako svirep način. Danima to gledamo, ne želeći da budemo deo te mase koja ispoljava to neprijateljstvo. Tako da smo rešili mi sami da nešto uradimo, da nekako pokušamo da pokrenemo, ne samo suprug i ja i “Anđeli” kolači nego da uključimo i sve one koji bi možda kupili te kolače, da oni imaju dodatni motiv da pomognu. Da nisu samo došli i dali nešto, već da su dobili kolače zauzvrat. Mislim da se i taj neko koji kupuje oseća dobro, a to je neki naš mali dopinos koji smo mogli da uradimo”, objašnjava Milica Čalija.
Reagovali su i u Valjevu, koje je u blizini Bogovađe i tamošnjeg Centra za azil. Za samo dva dana, građani su prikupili značajne količine zimske garderobe, obuće i slatkiša za azilante u Bogovađi. Akciju su organizovali Natasa Perišić i Dušan Perić i ona će biti nastavljena, rekla nam je Nataša:
“Ova naša akcija u stvari nije rešavanje problema, jer ga time što ćemo nositi stvari, nećemo rešiti. U Valjevu se dnevno javlja 30 do 50 novih tražioca azila, ovo je čisto ljudska pomoć i možda način da se podstaknu odgovorni u zemlji da razmisle šta i kako sa tim ljudima koji dolaze”, upozorava Nataša Perišić.
Ovakvim gestovima građana, koji su pokazali da u ovdašnjem društvu empatija nije u potpunosti iščezla, samo je donekle ublažena otužna slika jedne zapaljene barake predviđene za privremeni smeštaj azilanata ili blokade puteva kojima se sprečavao dolazak ovih ljudi u pojedina mesta.
Slike azilanata u papučama na snegu bez dovoljno tople zimske odeće i šatori u šumi, koje su viđene prošle nedelje, bile su alarm za akciju. Jedna od takvih je subotnji humanitarni koncert benda FC Apatride United u beogradskom klubu Sijuks, a za ulaz umesto karata, između ostalog, treba doneti zimsku garderobu, obuću, ćebad, vreće za spavanje.
Frontmen benda Abdel, čiji je otac Sudanac, koji je pre tridesetak godina došao na studije u bivšu SFRJ, a kasnije je i sam zbog rata izbegao iz Hrvatske u Srbiju, zbog te činjenice ima bolji uvid u muke stotine azilanata izbeglih u Srbiju. To međutim, objašnjava Abdel za naš program, nije presudan razlog zbog kog se njegov bend odlučio da pomogne.
Bend FC Apatride United
“Ono što mene pogađa su nehumani uslovi u kojima ti ljudi žive. To je prosto neponošljivo za gledati. Ja sam prošao kroz tu situaciju, dakle mi smo živeli u Hrvatskoj do ’91., 92’. godine. Došli smo u Beograd kao izbeglice sa jednim koferom. Tačno zna krop šta ti ljudi prolaze, na kraju krajeva. Ali opet, mislim da nije samo stvar u iskustvu. Čovek sad ima iskustva pa onda na konto toga zna kako se ljudi osećaju, nego jednostavno mislim da svaki čovek treba da oseti tu vrstu empatije. Fotografije su dovoljne, reči nisu potrebne uopšte”, rekao nam je Abdel.Osim rege muzike koja će se svirati u humanitarne svrhe, pomoć se prikupljala i u nekadašnjim prostorijama “Inex filma”.
A vesti o teškoćama azilanata stigle su čak i do daleke Kanade, odakle se jedan čovek javio proizvođačima ovsenih kolača u Beogradu “Anđeli” sa željom da za azilante kupi hiljadu komada.
Milica Čalija iz “Anđela”, kaže međutim, da su odlučili da novac iskoriste za proizvodnju kolača čijom prodajom će ove nedelje obezbediti sredstva za kupovinu namirnica koje su azilantima najpotrebnije, odričući se kompletne zarade:
“Stvarno lično ne mogu da razumem kakvi su to ljudi koji su bukvalno nekoga ko beži sa svog spaljenog ognjišta dočekali na tako svirep način. Danima to gledamo, ne želeći da budemo deo te mase koja ispoljava to neprijateljstvo. Tako da smo rešili mi sami da nešto uradimo, da nekako pokušamo da pokrenemo, ne samo suprug i ja i “Anđeli” kolači nego da uključimo i sve one koji bi možda kupili te kolače, da oni imaju dodatni motiv da pomognu. Da nisu samo došli i dali nešto, već da su dobili kolače zauzvrat. Mislim da se i taj neko koji kupuje oseća dobro, a to je neki naš mali dopinos koji smo mogli da uradimo”, objašnjava Milica Čalija.
Reagovali su i u Valjevu, koje je u blizini Bogovađe i tamošnjeg Centra za azil. Za samo dva dana, građani su prikupili značajne količine zimske garderobe, obuće i slatkiša za azilante u Bogovađi. Akciju su organizovali Natasa Perišić i Dušan Perić i ona će biti nastavljena, rekla nam je Nataša:
“Ova naša akcija u stvari nije rešavanje problema, jer ga time što ćemo nositi stvari, nećemo rešiti. U Valjevu se dnevno javlja 30 do 50 novih tražioca azila, ovo je čisto ljudska pomoć i možda način da se podstaknu odgovorni u zemlji da razmisle šta i kako sa tim ljudima koji dolaze”, upozorava Nataša Perišić.
Ovakvim gestovima građana, koji su pokazali da u ovdašnjem društvu empatija nije u potpunosti iščezla, samo je donekle ublažena otužna slika jedne zapaljene barake predviđene za privremeni smeštaj azilanata ili blokade puteva kojima se sprečavao dolazak ovih ljudi u pojedina mesta.