Albana Isufi (prevela Amra Zejneli)
Sve vlade u Srbiji, od Miloševića pa do danas, imale su nažalost iracionalan pristup prema Kosovu i takvu retoriku, kaže u intervjuu za RSE Fatmir Sejdiu, nekadašnji predsednik Kosova.
Sejdiu: Kontakti ili sastanci suverenih država su uvek bili pragmatični, ili praktični i pomagali su relaksaciji odnosa dve države, tako da i na ovaj sastanak gledam kroz tu prizmu. Ne želim da se stekne utisak da to znači početak jednog procesa koji će ugrožiti suverenitet Kosova ili koji će izmeniti ustavni poredak. Na to pre svega gledam kao na pristup koji je deo napora za okončanje jednog kruga razgovora o temama o kojima se razgovaralo u poslednje vreme - ili tehničkim temama - i sigurno kao dogovor dve zemlje o jednoj novoj viziji saradnje. Prema tome, ne vidim ništa što bi moglo izazvati strah i paniku kod građana Kosova oko nečega što bi podrazumevalo tematiku koja bi se smatrala znakom za dalji napredak Kosova.
Ali, istovremeno, uvek kažem da predstavnici Kosova, bez obzira na nivo sastanka, treba da budu posebno oprezni da se dostojanstveno predstavi ono što je Kosovo postiglo, što je ispisano u najvišim aktima, u Ustavu, i da se uzme u obzir da postignuća nisu doprinos samo jedne generacije, već više generacija koje su dale sebe za Kosovo. U mandatu je institucija da za dobrobit svih obezbede poverenje građana, a to znači i za bolji život građana i za odnose dve susedne države.
Sejdiu: To su problemi koji prate ove odnose, ili odnose između nas i Srbije. Pristup koji je Srbija imala ili kojim se vodila od početka, i tokom pregovora u Beču i tokom kasnijeg perioda, nije princijpijelan. Do sada nisam video promenu kursa, ili orijentaciju o tome šta je potrebno ovoj zemlji, govorim i o svojoj sudbini. Nažalost, sve vlade u Srbiji, od Miloševića pa do sada, imale su takav iracionalan pristup, taj oblik retorike.
Neko može da pomisli da su neke stvari urađene za unutrašnje prilike, zbog proračuna sa njihovim glasačima. Ali, u pitanju je nešto drugo - da su i ranije vlade u svom mandatu imale isti pristup koji je zapravo stovrio napetost u odnosima dve zemlje, a taj pristup nije dobar ni za samo srpsko stanovništvo. Želim da verujem u prijatelje Kosova koji su bili uz nas, koji su pozitivno insistirali na procese, i želim da verujem da na ovakav pristup Srbije treba imati jedan odlučan odgovor, koji podrazumeva naročito pritisak država EU i SAD.
Ovakvim pristupom mi zapravo idemo ka beskonačnosti procesa.
Sejdiu: Smatram da Kosovo treba da izrazi svoj stav. Ne kažem da su potrebni politički pregovori koji bi doveli do pitanja statusa Kosova. To pitanje je završeno 17. februara 2008. Mislim da bi u svako vreme i u svakoj situaciji ukoliko se zatraži od građana, bez obzira na ono što je rečeno 17. februara, odgovor trebalo da bude da Kosovo ne može biti drugačije.
Generacijski dug
Sejdiu: Uvek sam govorio da je Ahtisarijev plan formula kojoj je potrebno snažno prelamanje, a to se treba dogoditi unutar srpske zajednice, jer verujem da ti ljudi, govorim o običnim ljudima, nisu dovoljno shvatili taj plan. Postoji snažna propaganda koja se vodi protiv Kosova, koja se vodi kako bi se ti ljudi ubedili da se ne integrišu u svakodnevne životne procese, ali i u politiku, i to je smetnja koju Srbija nažalost unosi.
S druge strane, na bilo koji drugi pristup - ambicije srpskih političkih krugova, nacionalističkih partija u Srbiji ali i vlade, da podela može biti opcija - mogu reći da podela može biti samo pitanje koje će uništiti integritet Kosova.
Sejdiu: To je bio jako važan trenutak koji je bio predviđen procesom i dokumentima Ahtisarijevog plana. Ovo zapravo znači dodatnu odgovornost za institucije Kosova.
To je tapija na koju je ponovo stavljen pečat uz međunarodni blagoslov na pravom putu kojim ide Kosovo, uprkos poteškoćama koje ima. Nakon mišljenja MSP, mislim da je to treća važna etapa.
Govorio sam ranije i ponavljam da je Kosovo zaista zavet svih onih koji su žrtvovali svoje živote za njega. Ali, sigurno je da se ono nikada ne može shvatiti kao večna tapija da bi se svakojako ponašali. Govorim bez konkretne adrese, ali ističem šta treba da rade kosovske institucije i građani, kako bi isplatili taj generacijski dug koji imamo, a na osnovu kojeg smo stekli nezavisnost zemlje. Sada su potrebne direktne intelektualne, institucionalne investicije, saradnja sa civilnim društvom i međunarodnim faktorima koji su podržavali Kosovo. Ima dosta toga da se uradi, mi mislimo da je posao odrađen ali zapravo nije - ni sa naše, ni sa međunarodne strane.
Sejdiu: Mislim da je potrebno da se radi 24 sata bez prestanka.
Sve vlade u Srbiji, od Miloševića pa do danas, imale su nažalost iracionalan pristup prema Kosovu i takvu retoriku, kaže u intervjuu za RSE Fatmir Sejdiu, nekadašnji predsednik Kosova.
RSE: Gospodine Sejdiu, prošlog petka je održan prvi sastanak premijera Kosova i Srbije. Za taj sastanak je bilo podrške, ali i kritika. Kako ocenjujete početak takvih sastanaka na visokom nivou?
Sejdiu: Kontakti ili sastanci suverenih država su uvek bili pragmatični, ili praktični i pomagali su relaksaciji odnosa dve države, tako da i na ovaj sastanak gledam kroz tu prizmu. Ne želim da se stekne utisak da to znači početak jednog procesa koji će ugrožiti suverenitet Kosova ili koji će izmeniti ustavni poredak. Na to pre svega gledam kao na pristup koji je deo napora za okončanje jednog kruga razgovora o temama o kojima se razgovaralo u poslednje vreme - ili tehničkim temama - i sigurno kao dogovor dve zemlje o jednoj novoj viziji saradnje. Prema tome, ne vidim ništa što bi moglo izazvati strah i paniku kod građana Kosova oko nečega što bi podrazumevalo tematiku koja bi se smatrala znakom za dalji napredak Kosova.
Ali, istovremeno, uvek kažem da predstavnici Kosova, bez obzira na nivo sastanka, treba da budu posebno oprezni da se dostojanstveno predstavi ono što je Kosovo postiglo, što je ispisano u najvišim aktima, u Ustavu, i da se uzme u obzir da postignuća nisu doprinos samo jedne generacije, već više generacija koje su dale sebe za Kosovo. U mandatu je institucija da za dobrobit svih obezbede poverenje građana, a to znači i za bolji život građana i za odnose dve susedne države.
RSE: Govorili ste o relaksaciji odnosa, a u međuvremenu i zvaničnici kažu da je cilj sastanaka normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Da li se može govoriti o normalizaciji kada srpski lideri nastavljaju sa nacionalističkom retorikom. Premijer Srbije Ivica Dačić otvoreno upućuje pozive za podelu Kosova?
Sejdiu: To su problemi koji prate ove odnose, ili odnose između nas i Srbije. Pristup koji je Srbija imala ili kojim se vodila od početka, i tokom pregovora u Beču i tokom kasnijeg perioda, nije princijpijelan. Do sada nisam video promenu kursa, ili orijentaciju o tome šta je potrebno ovoj zemlji, govorim i o svojoj sudbini. Nažalost, sve vlade u Srbiji, od Miloševića pa do sada, imale su takav iracionalan pristup, taj oblik retorike.
Neko može da pomisli da su neke stvari urađene za unutrašnje prilike, zbog proračuna sa njihovim glasačima. Ali, u pitanju je nešto drugo - da su i ranije vlade u svom mandatu imale isti pristup koji je zapravo stovrio napetost u odnosima dve zemlje, a taj pristup nije dobar ni za samo srpsko stanovništvo. Želim da verujem u prijatelje Kosova koji su bili uz nas, koji su pozitivno insistirali na procese, i želim da verujem da na ovakav pristup Srbije treba imati jedan odlučan odgovor, koji podrazumeva naročito pritisak država EU i SAD.
Ovakvim pristupom mi zapravo idemo ka beskonačnosti procesa.
RSE: Koji je smisao pregovora kad postoji takav pristup?
Sejdiu: Smatram da Kosovo treba da izrazi svoj stav. Ne kažem da su potrebni politički pregovori koji bi doveli do pitanja statusa Kosova. To pitanje je završeno 17. februara 2008. Mislim da bi u svako vreme i u svakoj situaciji ukoliko se zatraži od građana, bez obzira na ono što je rečeno 17. februara, odgovor trebalo da bude da Kosovo ne može biti drugačije.
Generacijski dug
RSE: U svakom slučaju, bilo je signala iz EU da će razgovori preći na politički nivo i pomenuta je mogućnost da sever bude tema. Kakav je rizik ukoliko se pređe preko Ahtisarijevog plana za sever?
Sejdiu: Uvek sam govorio da je Ahtisarijev plan formula kojoj je potrebno snažno prelamanje, a to se treba dogoditi unutar srpske zajednice, jer verujem da ti ljudi, govorim o običnim ljudima, nisu dovoljno shvatili taj plan. Postoji snažna propaganda koja se vodi protiv Kosova, koja se vodi kako bi se ti ljudi ubedili da se ne integrišu u svakodnevne životne procese, ali i u politiku, i to je smetnja koju Srbija nažalost unosi.
S druge strane, na bilo koji drugi pristup - ambicije srpskih političkih krugova, nacionalističkih partija u Srbiji ali i vlade, da podela može biti opcija - mogu reći da podela može biti samo pitanje koje će uništiti integritet Kosova.
RSE: Nedavno je okončano nadgledanje kosovske nezavisnosti, ali posmatrači ističu da su pred Kosovom i dalje veliki izazovi kako unutar tako i van zemlje. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Sejdiu: To je bio jako važan trenutak koji je bio predviđen procesom i dokumentima Ahtisarijevog plana. Ovo zapravo znači dodatnu odgovornost za institucije Kosova.
To je tapija na koju je ponovo stavljen pečat uz međunarodni blagoslov na pravom putu kojim ide Kosovo, uprkos poteškoćama koje ima. Nakon mišljenja MSP, mislim da je to treća važna etapa.
Govorio sam ranije i ponavljam da je Kosovo zaista zavet svih onih koji su žrtvovali svoje živote za njega. Ali, sigurno je da se ono nikada ne može shvatiti kao večna tapija da bi se svakojako ponašali. Govorim bez konkretne adrese, ali ističem šta treba da rade kosovske institucije i građani, kako bi isplatili taj generacijski dug koji imamo, a na osnovu kojeg smo stekli nezavisnost zemlje. Sada su potrebne direktne intelektualne, institucionalne investicije, saradnja sa civilnim društvom i međunarodnim faktorima koji su podržavali Kosovo. Ima dosta toga da se uradi, mi mislimo da je posao odrađen ali zapravo nije - ni sa naše, ni sa međunarodne strane.
RSE: Mislite da se na Kosovu neodgovorno ponaša?
Sejdiu: Mislim da je potrebno da se radi 24 sata bez prestanka.