Ured predsednice Kosova Atifete Jahjaga pozdravio je sastanak premijera Kosova Hašima Tačija sa premijerom Srbije Ivicom Dačičem u petak u Briselu, a u prisustvu visoke predstavnice EU Catherine Ashton.
Arber Vllahiu, portparol predsjednice Kosova, rekao je da je veoma dobro što su se premijeri Kosova i Srbije sastali na ravnopravnom nivou.
“Ovo označava korak napred ka normalizaciji odnosa između naše dve države, kao i korak u postizanju sporazuma za bolju budućnost naših država koje su male tešku prošlost”, kazao je Vllahu.
Vllahiu je ocenio da je ovaj sastanak i “korak napred ka uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu. Dobrosusedstvo je jedan od kriterijuma na putu evropskih integracija, navedeno je u saopštenju.
Analitičari u Prištini kažu da je napredak na putu evrointegracija glavni razlog zašto dve strane žure i pristaju da sednu za isti sto.
Behlul Beqaj u izjavi za naš program kaže da užurbanost dveju strana da sednu za sto kao i pritisak međunarodne zajednice na tom polju teško može uroditi plodom obzirom da se ni dosadašnji dogovori nisu sproveli.
„Mislim da su zahtevi nerealni jer nije stvoren adekvatan ambijent za nastavak dijaloga, utoliko pre što znamo da neke obaveze koje su trebale do sada nisu ispunjene. Ja razumem užurbanost evropskih zvaničnika, ali oni treba da shvate da odluka koje se donosi na brzoplet način ima velike mogućnosti da ne bude ostvariva na terenu. Zato bi bilo najbolje da se užurbano radi na pripremi ambijenta koji bi bio adekvatan za nastavak dijaloga, a ne za realizaciju nekih dogovora koji se ne mogu primeniti“, kazao je Beqaj.
On je dodao da dve strane prvenstveno moraju stvarati realne pretpostavke unutar unutrašnjeg ambijenta u državama, pozicije, opozicije, civilnog i akademskog društva, kako bi bio stvoren jedan koncenzus unutar zemlje.
„Ukoliko postoji koncenzus među važnim relevantnim faktorima na Kosovu i Srbiji onda postoji potencijalna mogućnost da se bilo koji dogovoreni sporazum primeni“, zaključio je Beqaj.
Skupština Kosova je inače u četvrtak većinom glasova usvojila Rezoluciju o normalizaciji odnosa sa Republikom Srbijom, koja ističe da do toga može doći putem dijaloga. Paralelno sa ovim događajem, Vlada Srbije je donela odluku o nastavku razgovora u vezi s Kosovom.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Priština Afrim Hoti ističe da su, bez obzira na „koordinaciju“ dveju strana pre početka jednog novog poglavlja političkog razgovora, njihove pozicije nepromenjene. Ipak, dodaje, njihova potvrda da žele nastavak dijaloga pokazuje da su obe zemlje zainteresovane da unaprede svoj put ka evrointegracijama.
„Stvari će se konkretizovati narednih dana, nedelja ili meseci, ali na kraju smatram da će se Srbija suočiti sa pitanjem priznanja Kosova – odnosno novom realnošću o državi Kosovo“, kazao je Hoti.
S druge strane, Nenad Maksimović, direktor Centra za mir i toleranciju sa sedištem u Gračanici, ističe da postoji potreba da se određena poglavlja u odnosima između Srbije i Kosova okončaju.
„Postoji realna potreba za dijalogom i za uspostavljanjem neke vrste dogovora koji će formalizovati ili kojim će se primeniti dosadašnji sporazumi. A sami pritisci za podizanje tih dogovora na politički nivo predstavljaju jednu realnu potrebu završavanja određenih poglavlja u odnosima između Srbije i Kosova“, kazao je on.
Arber Vllahiu, portparol predsjednice Kosova, rekao je da je veoma dobro što su se premijeri Kosova i Srbije sastali na ravnopravnom nivou.
“Ovo označava korak napred ka normalizaciji odnosa između naše dve države, kao i korak u postizanju sporazuma za bolju budućnost naših država koje su male tešku prošlost”, kazao je Vllahu.
Vllahiu je ocenio da je ovaj sastanak i “korak napred ka uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu. Dobrosusedstvo je jedan od kriterijuma na putu evropskih integracija, navedeno je u saopštenju.
Analitičari u Prištini kažu da je napredak na putu evrointegracija glavni razlog zašto dve strane žure i pristaju da sednu za isti sto.
Behlul Beqaj u izjavi za naš program kaže da užurbanost dveju strana da sednu za sto kao i pritisak međunarodne zajednice na tom polju teško može uroditi plodom obzirom da se ni dosadašnji dogovori nisu sproveli.
„Mislim da su zahtevi nerealni jer nije stvoren adekvatan ambijent za nastavak dijaloga, utoliko pre što znamo da neke obaveze koje su trebale do sada nisu ispunjene. Ja razumem užurbanost evropskih zvaničnika, ali oni treba da shvate da odluka koje se donosi na brzoplet način ima velike mogućnosti da ne bude ostvariva na terenu. Zato bi bilo najbolje da se užurbano radi na pripremi ambijenta koji bi bio adekvatan za nastavak dijaloga, a ne za realizaciju nekih dogovora koji se ne mogu primeniti“, kazao je Beqaj.
On je dodao da dve strane prvenstveno moraju stvarati realne pretpostavke unutar unutrašnjeg ambijenta u državama, pozicije, opozicije, civilnog i akademskog društva, kako bi bio stvoren jedan koncenzus unutar zemlje.
„Ukoliko postoji koncenzus među važnim relevantnim faktorima na Kosovu i Srbiji onda postoji potencijalna mogućnost da se bilo koji dogovoreni sporazum primeni“, zaključio je Beqaj.
Skupština Kosova je inače u četvrtak većinom glasova usvojila Rezoluciju o normalizaciji odnosa sa Republikom Srbijom, koja ističe da do toga može doći putem dijaloga. Paralelno sa ovim događajem, Vlada Srbije je donela odluku o nastavku razgovora u vezi s Kosovom.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Priština Afrim Hoti ističe da su, bez obzira na „koordinaciju“ dveju strana pre početka jednog novog poglavlja političkog razgovora, njihove pozicije nepromenjene. Ipak, dodaje, njihova potvrda da žele nastavak dijaloga pokazuje da su obe zemlje zainteresovane da unaprede svoj put ka evrointegracijama.
„Stvari će se konkretizovati narednih dana, nedelja ili meseci, ali na kraju smatram da će se Srbija suočiti sa pitanjem priznanja Kosova – odnosno novom realnošću o državi Kosovo“, kazao je Hoti.
S druge strane, Nenad Maksimović, direktor Centra za mir i toleranciju sa sedištem u Gračanici, ističe da postoji potreba da se određena poglavlja u odnosima između Srbije i Kosova okončaju.
„Postoji realna potreba za dijalogom i za uspostavljanjem neke vrste dogovora koji će formalizovati ili kojim će se primeniti dosadašnji sporazumi. A sami pritisci za podizanje tih dogovora na politički nivo predstavljaju jednu realnu potrebu završavanja određenih poglavlja u odnosima između Srbije i Kosova“, kazao je on.
