Države članice Evropske unije (EU) saglasile su se o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom pošto u Briselu nijedna od njih, na sastanku Radne grupe za proširenje i pregovore o pristupanju, do utorka do 17 časova nije uložila primedbu na nacrt teksta o zajedničkoj evropskoj pregovaračkoj poziciji za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava.
Do 17 sati trajao je takozvani "postupak ćutnje" po čijem isteku se potvrdila puna saglasnost i automatski je usvojena pregovaračka pozicija svih 28 članica EU, javlja iz Brisela dopisnik RSE Rikard Džozvijak.
„U osnovi, postignut je dogovor članica da treba otvoriti poglavlja 23 i 24 sa Srbijom. To se dogodilo nakon obimnih pregovora u Parizu gde je Johanes Han, komesar za proširenje, nastojao da se dođe do kompromisa između Srbije i Hrvatske. Diplomate EU su se usaglasile - „postupak ćutnje“ koji je trajao do 17 sati niko nije prekršio, kao što je to bio slučaj prethodnih nedelja kada je Hrvatska to činila. Sada preostaje da saglasnost potvrde i ambasadori zemalja članica EU što je planirano za četvrtak 7. jula. Nakon toga ta dva poglavlja i zvanično bi trebalo da budu otvorena 19. jula na Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije“, objasnio je dopisnik RSE iz Brisela.
Tu Međuvladinu konferenciju treba da, kao predsedavajuća Evropskom savetu, zakaže Slovačka koja je zvanično saopštila da je „Srbija ispunila svoje obaveze i uslove neophodne za otvaranje ta dva poglavlja.“
Iz Hrvatske, čiji su zvaničnici posle tromesečnog protivljenja poslednji dali saglasnost, stižu informacije da su u pregovaračku platformu sa Srbijom za poglavlje 23 ugrađeni svi zahtevi Zagreba. To je obelodanio Miro Kovač, hrvatski ministar spoljnih poslova.
Miro Kovač
„To konkretno znači da zakon Republike Srbije koji se tiče progona ratnih zločina ne može biti važeći za Hrvatsku – to je isto jedno od mjerila, znači sve je tu vrlo jasno. Isto tako, traži se od Srbije da primjenjuje svoj pravni okvir koji se tiče manjinskih prava, što uključuje i Međudržavni sporazum o zaštiti manjina između Hrvatske i Srbije. Isto tako, od Srbije se očekuje konstruktivna suradnja sa susjedima u rješavanju sudbine nestalih osoba, što uključuje brzu razmjenu informacija – i to je jedno od prijelaznih mjerila. I, na kraju krajeva, vrlo je važno da Srbija mora osigurati prava žrtava i njihov pristup pravdi i pravosuđu bez diskriminacije, a to po europskim i međunarodnim standardima znači i pravo na odštetu za žrtve rata“, poručio je Kovač.
Kovačeve tvrdnje međutim u Srbiji odbacuju. Nikola Selaković, ministar pravde u tehničkom mandatu, kaže da pregovaračka platforma nije menjana.
„Kako su prihvatile naš akcioni plan sve države članice, uključujući i Hrvatsku, bez bilo kakvih dodatnih zahteva sa strane, to tako i ostaje. Naravno, postoji unutarpolitička scena Hrvatske – često njihovi zvaničnici znaju da daju izjave koje su za unutrašnju upotrebu“, smatra Nikola Selaković.
Može li Srbija ovo svojevrsno podizanje rampe na putu evrointegracija pretvoriti u zamajac ako se imaju u vidu sve što opterećuje EU kao celinu – posebno izglasavanje Brexita na kome su građani Velike Britanije izglasali izlazak iz Evropske unije. Florijan Biber, profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu u Austriji, smatra da će se proces pridruživanja nastaviti na tehničkom nivou.
„Ali pitanje je šta je stav Evropske unije prema proširenju? I to ne samo kada je reč o Srbiji, već i o svim državama Zapadnog Balkana u kontekstu cele ove rekonfiguracije EU posle referenduma u Engleskoj“, smatra Biber.
Upitan ima li Srbija kapaciteta, s obzirom da nakon poslednjih izbora još nije formirana nova vlada, da nadoknadi kašnjenje na putu evrointegracija, Biber odgovara da trenutna situacija jako šteti procesu reformi koji je gotovo stopiran.
Florijan Biber
„I izbori i dug proces formiranja vlade pažnju sa reformi je skrenuo na politički nivo. To je taj sukob koji često vidimo u Srbiji, jer jednostavno vlada i vladajuća stranka govori o reformama, a sa druge strane vodi politiku orijentisanu prema političkoj borbi a manje ka suštinskim reformama“, smatra Biber.
Uveren je da je posle Brexita, referenduma u Velikoj Britaniji na kome su građani izglasali izlazak iz Evropske unije, pred Srbijom još trnovitiji put prema članstvu u EU.
„Dosta zemalja EU, a sada ne govorim o Hrvatskoj koja je Srbiju očigledno blokirala zbog nekih unutrašnjih političkih interesa, biće mnogo kritičnije prema proširenju. Na primer, poznato je da Holandija Srbiji neće gledati kroz prste. Veoma strogo će procenjivati da li zemlje kandidatkinje ispunjavaju sve kriterijume. To će posle Brexita biti još jače. Oni su svesni, pored Holandije i Austrija, Nemačka.... da je veliki broj glasača protiv proširenja. Zato će svaka zemlja ozbiljno posmatrati svaki korak reforme, da li je stvarno ispunjen a ne da samo predstavlja neke političke signale. U tom smislu u budućnosti će biti još teže nego do sada“, zaključuje Florijan Biber.