Bosanski Srbi i Hrvati su, uz pomoć vlasti u Beogradu i Zagrebu, delovali zajedno da bi muslimane prisilili na podelu BiH, navodi se u beleškama Ratka Mladića koje je obelodanilo Tužilaštvo Haškog tribunala.
Nekadašnji predsednici Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman "nudili" su, prema tim beleškama, bosanske muslimane jedan drugome, a nijedan ih nije hteo.
Mladićeve beleške ponovo su u fokus javnosti vratile više puta navođene, a potom i opovrgavane tvrdnje o dogovoru ratnih predsednika Srbije i Hrvatske - Miloševica i Tuđmana – o podeli Bosne i Hercegovine.
Istoričar Nikola Samardžić smatra da će njihov pronalazak dodatno potkrepiti teoriju o zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je izveo beogradski režim sa njemu lojalnim ostacima JNA, kao i pretpostavke da su Srbija i Hrvatska smišljeno delile Bosnu i Herecegovinu:
“I da su, u tom smislu, bile spremne i na određene kompromise. Jedan od tih kompromisa sa beogradske strane bilo je prepuštanje pobunjenih hrvatskih Srba njihovoj sudbini koja je zapečaćena 1995. godine, pošto su i sami odbili da uđu u mirovne pregovore. S druge strane, kompromis Zagreba bila je saradnja sa Beogradom, sama po sebi.”
Šta o Mladićevim beleškama kaže predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko?
“Ti dnevnici su relevantni za suđenje njemu, a ne šta su se dogovarali Tuđman i Milošević. To je priča koja je odavno poznata i obrađena iz svih uglova.”
“Ja nisam u to doba bio aktivan, nego tek iza toga kada su stvari počele da se odvijaju sa Međunarodnom konferencijom u Hagu, septembra 1991. godine. Tuđman i Milošević su hteli da u Bosni stvore zasebne srpske i hrvatske entitete i da za njih obezbede što širi geografski pojas i što povoljnije industrijske kapacitete. U tom smislu su oni pregovarali sa međunarodnim posrednicima i pokušavali da povećaju procenat teritorije, plus da zahvate nešto što misle da bi pojačalo položaj njihovih entiteta.”
Dnevnik iskonstruisan?
Jovanović kategorično tvrdi da su politika i kontakti Tuđmana i Miloševića bili u funkciji – “ne da se razbije Bosna i Hercegovina, već da se ona pretvori u državu od tri dela”:
“U kojoj bi Hrvati imali svoj entitet, Srbi svoj i muslimani svoj. U tom smislu se može govoriti o njihovoj umešanosti u događanja u BiH, ali ne i u tome da su se oni dogovarali. Bar ja nisam nikad naslutio tako nešto u njihovim kontaktima i razgovorima da bi oni razgovarali o čistoj podeli Bosne, da jedan deo ode Hrvatskoj, a drugi Srbiji.”
RSE: A kako onda tumačite Mladićevu izjavu u kojoj citira Miloševića - "Muslimanima nuditi prihvatljive opcije... a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: Uzmite ih vi".
Jovanović: Ja mislim da je to više deo pregovora oko mape, kada je počeo taj ringišpil sa mirovnim planovima i međunarodnim posrednicima – lord Oven, Karington, Stoltenberg… Milošević im je, da bi namirio hrvatski deo, jer su tražili 17 ili 18 procenata, velikodušno nudio i delove koji su bili nastanjeni i Muslimanima, što ovaj nije hteo. I obrnuto. Ako je bilo nekih aluzija, to je samo moglo biti u vezi s tim kartografisanjem, koje je stvarno bila jedna trgovina koja nije bila uvek najmoralnija. Sa sve tri strane.
Iako smatra da će Mladićeve beleške dodatno potkrepiti pretpostavke da su Srbija i Hrvatska smišljeno delile Bosnu i Herecegovinu, Nikola Samardžić napominje da ne bi trebalo preuveličavati njihov značaj:
“Budući da on nije bio taj koji je donosio političke odluke, njegove političke vizije bile su naivne i kratkovide u poređenju sa posledicama njegovih vojnih poduhvata, bilo bi pogrešno pojednostavljivati ulogu Ratka Mladića i svoditi odgovornost isključivo na njega. To ne opravdava, s druge strane, Vladu u Beogradu koja i dalje pokušava da trguje njegovim izručenjem i našom kolektivnom sudbinom.”
Uprkos svemu, Sonja Biserko smatra da, do sada objavljeni detalji iz Mladićevog dnevnika, nisu dovoljno relevantni, jer nude veoma malo operativnih saznanja o tome - gde je sve Mladić bio involviran:
“U etnička čišćenja, u ubistva, u paljenje kuća. Taj dnevnik, koliko je do sada bilo dostupno javnosti, izgleda vrlo iskonstruisano i nije relevantan u onim delovima koji su važni za sud. Naši mediji citiraju taj deo oko Hrvata, a nigde nema tog dela gde su Srbi involvirani. Tako da mislim da je to instrumentalizacija nečega što nije dovoljno dostupno javnosti. Zatim, to su samo delovi. Nedostaju oni koji ukazuju na aktivnost Mladića, s obzirom na njegove obilate aktivnosti i u Hrvatskoj i u Bosni, zbog čega je i optužen. Dakle, taj dnevnik nema tu vrstu informacija. Bar do sada to javnosti nije bilo poznato.”
*****
Pročitajte i ovo
Mladićevi dnevnici podmetnuti Hagu?
Pretres Mladićeve kuće - presecanje finansijske pomoći
Zašto Mladić nije u Hagu?
Hapšenje više želja nego verovatnoća
Zaplenjeni Mladićevi dnevnici koristan dokaz za mnoga suđenja
Ko je odgovoran što Mladić nije uhapšen
Nekadašnji predsednici Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman "nudili" su, prema tim beleškama, bosanske muslimane jedan drugome, a nijedan ih nije hteo.
Mladićeve beleške ponovo su u fokus javnosti vratile više puta navođene, a potom i opovrgavane tvrdnje o dogovoru ratnih predsednika Srbije i Hrvatske - Miloševica i Tuđmana – o podeli Bosne i Hercegovine.
Istoričar Nikola Samardžić smatra da će njihov pronalazak dodatno potkrepiti teoriju o zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je izveo beogradski režim sa njemu lojalnim ostacima JNA, kao i pretpostavke da su Srbija i Hrvatska smišljeno delile Bosnu i Herecegovinu:
“I da su, u tom smislu, bile spremne i na određene kompromise. Jedan od tih kompromisa sa beogradske strane bilo je prepuštanje pobunjenih hrvatskih Srba njihovoj sudbini koja je zapečaćena 1995. godine, pošto su i sami odbili da uđu u mirovne pregovore. S druge strane, kompromis Zagreba bila je saradnja sa Beogradom, sama po sebi.”
Šta o Mladićevim beleškama kaže predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko?
“Ti dnevnici su relevantni za suđenje njemu, a ne šta su se dogovarali Tuđman i Milošević. To je priča koja je odavno poznata i obrađena iz svih uglova.”
Slobodan Milošević i Franjo Tuđman te Alija Izetbegović u pozadini, na potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine
Iz ugla nekadašnjeg ministra inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije i jedanog od najbližih Miloševićevih saradnika, Vladislava Jovanovića - dogovora o podeli BiH nije bilo:
“Ja nisam u to doba bio aktivan, nego tek iza toga kada su stvari počele da se odvijaju sa Međunarodnom konferencijom u Hagu, septembra 1991. godine. Tuđman i Milošević su hteli da u Bosni stvore zasebne srpske i hrvatske entitete i da za njih obezbede što širi geografski pojas i što povoljnije industrijske kapacitete. U tom smislu su oni pregovarali sa međunarodnim posrednicima i pokušavali da povećaju procenat teritorije, plus da zahvate nešto što misle da bi pojačalo položaj njihovih entiteta.”
Dnevnik iskonstruisan?
Jovanović kategorično tvrdi da su politika i kontakti Tuđmana i Miloševića bili u funkciji – “ne da se razbije Bosna i Hercegovina, već da se ona pretvori u državu od tri dela”:
“U kojoj bi Hrvati imali svoj entitet, Srbi svoj i muslimani svoj. U tom smislu se može govoriti o njihovoj umešanosti u događanja u BiH, ali ne i u tome da su se oni dogovarali. Bar ja nisam nikad naslutio tako nešto u njihovim kontaktima i razgovorima da bi oni razgovarali o čistoj podeli Bosne, da jedan deo ode Hrvatskoj, a drugi Srbiji.”
RSE: A kako onda tumačite Mladićevu izjavu u kojoj citira Miloševića - "Muslimanima nuditi prihvatljive opcije... a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: Uzmite ih vi".
Jovanović: Ja mislim da je to više deo pregovora oko mape, kada je počeo taj ringišpil sa mirovnim planovima i međunarodnim posrednicima – lord Oven, Karington, Stoltenberg… Milošević im je, da bi namirio hrvatski deo, jer su tražili 17 ili 18 procenata, velikodušno nudio i delove koji su bili nastanjeni i Muslimanima, što ovaj nije hteo. I obrnuto. Ako je bilo nekih aluzija, to je samo moglo biti u vezi s tim kartografisanjem, koje je stvarno bila jedna trgovina koja nije bila uvek najmoralnija. Sa sve tri strane.
To su samo delovi. Nedostaju oni koji ukazuju na aktivnost Mladića, s obzirom na njegove obilate aktivnosti i u Hrvatskoj i u Bosni, zbog čega je i optužen.
Iako smatra da će Mladićeve beleške dodatno potkrepiti pretpostavke da su Srbija i Hrvatska smišljeno delile Bosnu i Herecegovinu, Nikola Samardžić napominje da ne bi trebalo preuveličavati njihov značaj:
“Budući da on nije bio taj koji je donosio političke odluke, njegove političke vizije bile su naivne i kratkovide u poređenju sa posledicama njegovih vojnih poduhvata, bilo bi pogrešno pojednostavljivati ulogu Ratka Mladića i svoditi odgovornost isključivo na njega. To ne opravdava, s druge strane, Vladu u Beogradu koja i dalje pokušava da trguje njegovim izručenjem i našom kolektivnom sudbinom.”
Uprkos svemu, Sonja Biserko smatra da, do sada objavljeni detalji iz Mladićevog dnevnika, nisu dovoljno relevantni, jer nude veoma malo operativnih saznanja o tome - gde je sve Mladić bio involviran:
“U etnička čišćenja, u ubistva, u paljenje kuća. Taj dnevnik, koliko je do sada bilo dostupno javnosti, izgleda vrlo iskonstruisano i nije relevantan u onim delovima koji su važni za sud. Naši mediji citiraju taj deo oko Hrvata, a nigde nema tog dela gde su Srbi involvirani. Tako da mislim da je to instrumentalizacija nečega što nije dovoljno dostupno javnosti. Zatim, to su samo delovi. Nedostaju oni koji ukazuju na aktivnost Mladića, s obzirom na njegove obilate aktivnosti i u Hrvatskoj i u Bosni, zbog čega je i optužen. Dakle, taj dnevnik nema tu vrstu informacija. Bar do sada to javnosti nije bilo poznato.”
*****
Pročitajte i ovo
Mladićevi dnevnici podmetnuti Hagu?
Pretres Mladićeve kuće - presecanje finansijske pomoći
Zašto Mladić nije u Hagu?
Hapšenje više želja nego verovatnoća
Zaplenjeni Mladićevi dnevnici koristan dokaz za mnoga suđenja
Ko je odgovoran što Mladić nije uhapšen