Nakon što su se nedavno pojavili snimci koji pokazuju kako se Ratko Mladić nesmetano prethodnih godina kretao po Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini (BiH), u Beogradu je obelodanjeno da danas za njim neprestano tragaju i domaći i strani obaveštajci.
Navode o učešću stranih obaveštajnih službi koordinatora Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministra Rasima Ljajića nije mogao da potvrdi njegov kolega iz Vlade, ministar odbrane Dragan Šutanovac:
"Moram da kažem da ja nemam saznanje na koji način strane obaveštajne službe učestvuju u potrazi za bilo kojim od haških optuženika. Mi, u odnosu na to da je jedan od njih bio vojno lice, dajemo adekvatnu pomoć, ali nismo nosioci tog posla."
Ljajić optimista
Iako priznaje da srpske vlasti nemaju nijedan trag koji bi ih doveo do Mladića, ministar Rasim Ljajić uveren je da su sve veće šanse da Mladić bude pronađen upravo zato što za njim tragaju najbolji domaći operativci, koji sarađuju i sa stranim službama:
"Odgovorno tvrdim da stranci ne učestvuju u operativnim aktivnostima potrage za Ratkom Mladićem. Mi imamo saradnju sa više službi bezbednosti i zemalja regiona i zemalja Evropske unije, a ta saradnja se razvija na čistoj operativnoj razmeni informacija."
Ranije su navodi o učešću stranih službi u traganju za haškim optuženicima izazivali žestoke reakcije dela javnosti.
Kada je svojevremeno poznati britanski vojni ekspert Pol Biver u intervjuu Radiju Slobodna Evropa rekao da je Britanija na zahtev Beograda poslala obaveštajce u Srbiju da pomognu u lociranju haških begunaca, pre svega Mladića, iz Vlade Srbije, na čijem čelu je tada bio premijer Vojislav Koštunica, to je odlučno demantovano.
Sporazumi o saradnji stranih službi su uglavnom tajnog karaktera, a jedan od vidova saradnje je i da strane službe deluju na domaćem terenu i njima se čak dozvoljava da prikupljaju tzv. sirove podatke, objašnjava Predrag Petrović iz Centra za civilno-vojne odnose u Beogradu:
I BiH je premrežena obaveštajnim službama
"Što se tiče samog Rasima Ljajića, on je tu ostao nedorečen, odnosno protivrečan. Prvo je rekao da strane službe ne rade tu, ali dostavljaju informacije o situaciji u Srbiji. Prosto je neverovatno da neko ko ne radi u Srbiji, ko ne prikuplja podatke, dostavlja te iste podatke našim službama."
Situacija u Srbiji ne razlikuje se mnogo od one u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kaže nam bosanskohercegovački vojno-politički analitičar Neven Kazazović. Od 1992. godine ovo područje je premreženo raznim obaveštajnim službama, kaže Kazazović:
"Reći ću vam jedan podatak, vezan za neke vrlo važne događaje iz rata u Bosni i Hercegovini: postoji vrlo pouzdan podatak da je prisluškivanje, odnosno presretanje, vršeno od strane desetak, čak petnaestak obaveštajnih službi. To je pitanje na koje vam niko nikad neće direktno odgovoriti, ali je činjenica da su oni veoma aktivni, i činjenica je da ih ima jako mnogo. To mu dođe nešto kao opšte mesto u celoj ovoj priči, tako da ne trebate u to sumnjati."
Ratni komandant Vojske Republike Srpske skriva se od Haškog tribunala i vlasti već 14 godina. Najtraženiji haški begunac optužen je za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini. Najteži zločin za koji je optužen je genocid u Srebrenici.
"Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog srpskog praznika, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad. I napokon, došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru", rekao je Mladić pred genocid u Srebrenici.
Mladić kao sredstvo potkusurivanja
Koliko su realna uverenja Beograda da su sve veće šanse da najtraženiji haški optuženik uskoro bude pronađen? Predrag Petrović iz Centra za civilno-vojne odnose:
"I u ranijim prilikama su zvaničnici izjavljivali da će uskoro biti uhapšen Ratko Mladić, pa se to nije dešavalo. Tako da jedino na osnovu toga ja mogu da protumačim tu izjavu, da je to više stvar želje i političkog stava Rasima Ljajića nego neka verovatnoća."
U Bosni i Hercegovini, pak, preovladava stav, kaže nam analitičar Neven Kazazović, da je malo neobično da je toliko vremena prošlo i da je iz Srbije u Hag poslato toliko haških optuženika, a da se Mladić još uspešno krije:
"Obaveštajne službe kad hoće nekoga da nađu, one ga obično nađu. Nađu ih i u Rusiji i u Argentini i drugde. Sledeća poenta je da se ponekad stiče uverenje da se vodi jedna, rekao bih čak i spretna, vešta igra, gde je Ratko Mladić zapravo neka "stvar", koja u toj nekoj visokoj politici i nadmudrivanju služi za kalkulaciju, odnosno za potkusurivanje. Možda je sad došao trenutak da za Mladića mogu dobiti najveću cenu. Srbija nije velika zemlja. Srbija je zemlja koja je uvek naknadno, posle određenog vremena, priznavala da je Mladić bio tu. Neverovatno je da i danas postoji uverenje da se on ne može naći. To znači da on ima neku vrstu moćne zaštite, i dok jedni traže, drugi iz iste te vlasti ga kriju."
Navode o učešću stranih obaveštajnih službi koordinatora Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministra Rasima Ljajića nije mogao da potvrdi njegov kolega iz Vlade, ministar odbrane Dragan Šutanovac:
"Moram da kažem da ja nemam saznanje na koji način strane obaveštajne službe učestvuju u potrazi za bilo kojim od haških optuženika. Mi, u odnosu na to da je jedan od njih bio vojno lice, dajemo adekvatnu pomoć, ali nismo nosioci tog posla."
Ljajić optimista
Iako priznaje da srpske vlasti nemaju nijedan trag koji bi ih doveo do Mladića, ministar Rasim Ljajić uveren je da su sve veće šanse da Mladić bude pronađen upravo zato što za njim tragaju najbolji domaći operativci, koji sarađuju i sa stranim službama:
"Odgovorno tvrdim da stranci ne učestvuju u operativnim aktivnostima potrage za Ratkom Mladićem. Mi imamo saradnju sa više službi bezbednosti i zemalja regiona i zemalja Evropske unije, a ta saradnja se razvija na čistoj operativnoj razmeni informacija."
Ranije su navodi o učešću stranih službi u traganju za haškim optuženicima izazivali žestoke reakcije dela javnosti.
Kada je svojevremeno poznati britanski vojni ekspert Pol Biver u intervjuu Radiju Slobodna Evropa rekao da je Britanija na zahtev Beograda poslala obaveštajce u Srbiju da pomognu u lociranju haških begunaca, pre svega Mladića, iz Vlade Srbije, na čijem čelu je tada bio premijer Vojislav Koštunica, to je odlučno demantovano.
Sporazumi o saradnji stranih službi su uglavnom tajnog karaktera, a jedan od vidova saradnje je i da strane službe deluju na domaćem terenu i njima se čak dozvoljava da prikupljaju tzv. sirove podatke, objašnjava Predrag Petrović iz Centra za civilno-vojne odnose u Beogradu:
I BiH je premrežena obaveštajnim službama
"Što se tiče samog Rasima Ljajića, on je tu ostao nedorečen, odnosno protivrečan. Prvo je rekao da strane službe ne rade tu, ali dostavljaju informacije o situaciji u Srbiji. Prosto je neverovatno da neko ko ne radi u Srbiji, ko ne prikuplja podatke, dostavlja te iste podatke našim službama."
Situacija u Srbiji ne razlikuje se mnogo od one u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kaže nam bosanskohercegovački vojno-politički analitičar Neven Kazazović. Od 1992. godine ovo područje je premreženo raznim obaveštajnim službama, kaže Kazazović:
"Reći ću vam jedan podatak, vezan za neke vrlo važne događaje iz rata u Bosni i Hercegovini: postoji vrlo pouzdan podatak da je prisluškivanje, odnosno presretanje, vršeno od strane desetak, čak petnaestak obaveštajnih službi. To je pitanje na koje vam niko nikad neće direktno odgovoriti, ali je činjenica da su oni veoma aktivni, i činjenica je da ih ima jako mnogo. To mu dođe nešto kao opšte mesto u celoj ovoj priči, tako da ne trebate u to sumnjati."
Ratni komandant Vojske Republike Srpske skriva se od Haškog tribunala i vlasti već 14 godina. Najtraženiji haški begunac optužen je za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini. Najteži zločin za koji je optužen je genocid u Srebrenici.
"Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog srpskog praznika, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad. I napokon, došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru", rekao je Mladić pred genocid u Srebrenici.
Mladić kao sredstvo potkusurivanja
Koliko su realna uverenja Beograda da su sve veće šanse da najtraženiji haški optuženik uskoro bude pronađen? Predrag Petrović iz Centra za civilno-vojne odnose:
"I u ranijim prilikama su zvaničnici izjavljivali da će uskoro biti uhapšen Ratko Mladić, pa se to nije dešavalo. Tako da jedino na osnovu toga ja mogu da protumačim tu izjavu, da je to više stvar želje i političkog stava Rasima Ljajića nego neka verovatnoća."
U Bosni i Hercegovini, pak, preovladava stav, kaže nam analitičar Neven Kazazović, da je malo neobično da je toliko vremena prošlo i da je iz Srbije u Hag poslato toliko haških optuženika, a da se Mladić još uspešno krije:
"Obaveštajne službe kad hoće nekoga da nađu, one ga obično nađu. Nađu ih i u Rusiji i u Argentini i drugde. Sledeća poenta je da se ponekad stiče uverenje da se vodi jedna, rekao bih čak i spretna, vešta igra, gde je Ratko Mladić zapravo neka "stvar", koja u toj nekoj visokoj politici i nadmudrivanju služi za kalkulaciju, odnosno za potkusurivanje. Možda je sad došao trenutak da za Mladića mogu dobiti najveću cenu. Srbija nije velika zemlja. Srbija je zemlja koja je uvek naknadno, posle određenog vremena, priznavala da je Mladić bio tu. Neverovatno je da i danas postoji uverenje da se on ne može naći. To znači da on ima neku vrstu moćne zaštite, i dok jedni traže, drugi iz iste te vlasti ga kriju."
