Posrednik u dijalogu Kosova i Srbije, visoka predstavnica Evropske unije Catherine Ashton, pozvala je u ponedeljak Vladu Srbije da uloži poslednji napor kako bi se sporazum sa Prištinom postigao nakon što je Beograd odbio sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
„Žao mi je zbog odluke Vlade u Srbiji da odbaci predloge, i pozivam ih da učine poslednji napor da se sporazum postigne, za dobrobit njihovih građana“, navodi se u saopštenju Ashtonove.
„Verujem u svetlu budućnost Srbije i Kosova, i znam da, bez obzira koliko je proces bio težak, on je otvorio mogućnosti da ljudi, naročito na severu Kosova, imaju bolji život. Nadam se da Kosovo i Srbija neće propustiti mogućnost da prošlost ostave za sobom i da krenu prema budućnosti“, dodaje se u saopštenju.
Ashtonova je izrazila nadu da će voditi diskusiju u EU narednih dana kako bi podržala korake Srbije i Kosova na putu ka evropskoj budućnosti.
Vlada Kosova izrazila je razočaranje jer je srpska strana odbila predlog baronese Ashton o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
“Predlozi EU su bili u funkciji mira, stabilnosti, evropeizacije regiona i obeležili bi početak okončanja istorijskog konflikta u regionu”, navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
“Kosovo je do sada napravilo niz kompromisa koji su kulminirali u sveobuhvatnom paketu predsednika Ahtisarija. Takođe, i tokom ovog procesa vlada i institucije Kosova su bile spremne za ne tako lake odluke, ali koje su za dobrobit Kosova i njegove evropske budućnosti”, dodaje se.
Vlada Kosova i dalje veruje da je dijalog jedino rešenje, i ostaje posvećena ovom procesu, kaže se u saopštenju.
Savetnik kosovskog premijera, Bekim Çollaku, izjavio je da je odluka Beograda da ne prihvati sporazum sa Kosovom ponuđen u Briselu dokaz da Srbija nastavlja da bude talac prošlosti i da ne pronalazi snagu da ide dalje.
„I pored ovakve odluke, smatram da će ova današnja odluka biti privremena, zato što su oni istovremeno zatražili od posrednika, baronese Ashton, da što pre nastavi pregovore radi postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“, kazao je Çollaku za RSE.
On je izrazio optimizam da će u narednim danima visoka predstavnica EU Catherine Ashton odlučiti i poduzeti adekvatne korake ka daljem razvoju situacije.
U međuvremenu je nemačka evroparlamentarka Doris Pack izjavila za RSE da ovakva odluka Beograda utiče na usporavanje evrointegracija i Srbije i Kosova.
Kosovo neće menjati stav
Predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi, izjavio je u ponedeljak pre negativnog odgovora Srbije Briselu, da upravo takav potez Srbije ne bi bio prvi i ne bi predstavljao ništa novo.
„I kad smo se dogovorili sa Beogradom, mi zapravo nismo imali dogovor. Nesreća je što se mi nikada nismo složili sa politikom u Beogradu. Ni na konferenciji u Rambujeu, ni nakon pregovora u Beču, i naravno, nisam očekivao da će nešto bolje biti u ovim razgovorima. Ali mi ne možemo da utičemo na stav visokih zvaničnika ni EU ni SAD", kazao je Krasniqi.
Iz Vlade Srbije je nakon vanredne sednice održane u ponedeljak rečeno da se Beograd zalaže za nastavak dijaloga sa Kosovom, iako sporazum nije prihvaćen. I u slučaju da dođe do nastavka dijaloga, to neće uticati na promenu stava Kosova, ocenjuju iz opozicije.
Šef poslaničke grupe Demokratskog Saveza Kosova, Ismet Beqiri kazao je Kosovo napravilo dovoljno ustupaka i da je maksimum onoga što Kosovo može da pruži Srbima u Ahtisarijevom planu. Prema tome, dodatnih popuštanja neće biti, kazao je on.
„Pitanje dijaloga je, da kažemo, životno pitanje, ali to nikako ne znači da eventualan nastavak dijaloga podrazumeva popuštanje kosovske strane. To nije ni u čijem mandatu, pa ni u Thacijevom. Što se tiče prava manjinskih zajednica, Kosovo je svoje reklo u Beču. Postoji pozitivna diskriminacija i štaviše smatram da je iracionalno i neopravdano da naše institucije priznaju nešto više od onoga što smo do sada uradili“, rekao je Beqiri.
Srbi na severu Kosova, kako kaže jedan od njihovih predstavnika Marko Jakšić, nadali su se a i verovali su da Beograd neće potpisati bilo kakav sporazum sa Prištinom, jer bi to predstavljalo, kako je rekao, kapitulaciju Srbije.
“To se već znalo na svoj način još u Briselu kada nije došlo do potpisivanja bilo kakvog sporazuma. Ako se to nije desilo u Briselu, kada je delegacija iz Beograda bila pod strašnim pritiskom da pristane da to potpiše, sigurno je da se to neće desiti u Beogradu, na tzv. domaćem terenu gde nema tako jakog pritiska kao što je bilo pre sedam dana. Ja lično mislim da ga potpisati neće, jer bi to značilo kapitulaciju Srbije. Značilo bi da Srbija priznaje nezavisnost Kosova, ne de jure ali de facto da“, kazao je Jakšić.
Premijer Kosova Hashim Thaçi prethodno je pozvao vlasti u Srbiji da prihvate sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Nedostatak sporazuma bi mogao još više pogoršati situaciju i odnose dve zemlje, kazao je Thaçi, izražavajući spremnost Prištine da se vrati u Brisel kako bi se proces pregovora zaključio sporazumom.
„Žao mi je zbog odluke Vlade u Srbiji da odbaci predloge, i pozivam ih da učine poslednji napor da se sporazum postigne, za dobrobit njihovih građana“, navodi se u saopštenju Ashtonove.
„Verujem u svetlu budućnost Srbije i Kosova, i znam da, bez obzira koliko je proces bio težak, on je otvorio mogućnosti da ljudi, naročito na severu Kosova, imaju bolji život. Nadam se da Kosovo i Srbija neće propustiti mogućnost da prošlost ostave za sobom i da krenu prema budućnosti“, dodaje se u saopštenju.
Ashtonova je izrazila nadu da će voditi diskusiju u EU narednih dana kako bi podržala korake Srbije i Kosova na putu ka evropskoj budućnosti.
Vlada Kosova izrazila je razočaranje jer je srpska strana odbila predlog baronese Ashton o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
“Predlozi EU su bili u funkciji mira, stabilnosti, evropeizacije regiona i obeležili bi početak okončanja istorijskog konflikta u regionu”, navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
“Kosovo je do sada napravilo niz kompromisa koji su kulminirali u sveobuhvatnom paketu predsednika Ahtisarija. Takođe, i tokom ovog procesa vlada i institucije Kosova su bile spremne za ne tako lake odluke, ali koje su za dobrobit Kosova i njegove evropske budućnosti”, dodaje se.
Vlada Kosova i dalje veruje da je dijalog jedino rešenje, i ostaje posvećena ovom procesu, kaže se u saopštenju.
Savetnik kosovskog premijera, Bekim Çollaku, izjavio je da je odluka Beograda da ne prihvati sporazum sa Kosovom ponuđen u Briselu dokaz da Srbija nastavlja da bude talac prošlosti i da ne pronalazi snagu da ide dalje.
„I pored ovakve odluke, smatram da će ova današnja odluka biti privremena, zato što su oni istovremeno zatražili od posrednika, baronese Ashton, da što pre nastavi pregovore radi postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“, kazao je Çollaku za RSE.
On je izrazio optimizam da će u narednim danima visoka predstavnica EU Catherine Ashton odlučiti i poduzeti adekvatne korake ka daljem razvoju situacije.
U međuvremenu je nemačka evroparlamentarka Doris Pack izjavila za RSE da ovakva odluka Beograda utiče na usporavanje evrointegracija i Srbije i Kosova.
Kosovo neće menjati stav
Predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi, izjavio je u ponedeljak pre negativnog odgovora Srbije Briselu, da upravo takav potez Srbije ne bi bio prvi i ne bi predstavljao ništa novo.
„I kad smo se dogovorili sa Beogradom, mi zapravo nismo imali dogovor. Nesreća je što se mi nikada nismo složili sa politikom u Beogradu. Ni na konferenciji u Rambujeu, ni nakon pregovora u Beču, i naravno, nisam očekivao da će nešto bolje biti u ovim razgovorima. Ali mi ne možemo da utičemo na stav visokih zvaničnika ni EU ni SAD", kazao je Krasniqi.
Iz Vlade Srbije je nakon vanredne sednice održane u ponedeljak rečeno da se Beograd zalaže za nastavak dijaloga sa Kosovom, iako sporazum nije prihvaćen. I u slučaju da dođe do nastavka dijaloga, to neće uticati na promenu stava Kosova, ocenjuju iz opozicije.
Šef poslaničke grupe Demokratskog Saveza Kosova, Ismet Beqiri kazao je Kosovo napravilo dovoljno ustupaka i da je maksimum onoga što Kosovo može da pruži Srbima u Ahtisarijevom planu. Prema tome, dodatnih popuštanja neće biti, kazao je on.
„Pitanje dijaloga je, da kažemo, životno pitanje, ali to nikako ne znači da eventualan nastavak dijaloga podrazumeva popuštanje kosovske strane. To nije ni u čijem mandatu, pa ni u Thacijevom. Što se tiče prava manjinskih zajednica, Kosovo je svoje reklo u Beču. Postoji pozitivna diskriminacija i štaviše smatram da je iracionalno i neopravdano da naše institucije priznaju nešto više od onoga što smo do sada uradili“, rekao je Beqiri.
Srbi na severu Kosova, kako kaže jedan od njihovih predstavnika Marko Jakšić, nadali su se a i verovali su da Beograd neće potpisati bilo kakav sporazum sa Prištinom, jer bi to predstavljalo, kako je rekao, kapitulaciju Srbije.
“To se već znalo na svoj način još u Briselu kada nije došlo do potpisivanja bilo kakvog sporazuma. Ako se to nije desilo u Briselu, kada je delegacija iz Beograda bila pod strašnim pritiskom da pristane da to potpiše, sigurno je da se to neće desiti u Beogradu, na tzv. domaćem terenu gde nema tako jakog pritiska kao što je bilo pre sedam dana. Ja lično mislim da ga potpisati neće, jer bi to značilo kapitulaciju Srbije. Značilo bi da Srbija priznaje nezavisnost Kosova, ne de jure ali de facto da“, kazao je Jakšić.
Premijer Kosova Hashim Thaçi prethodno je pozvao vlasti u Srbiji da prihvate sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Nedostatak sporazuma bi mogao još više pogoršati situaciju i odnose dve zemlje, kazao je Thaçi, izražavajući spremnost Prištine da se vrati u Brisel kako bi se proces pregovora zaključio sporazumom.