Pešić: Vučiću i Dačiću falilo hrabrosti, nema prostora za fantaziranje

Predsedništvo Srpske napredne stranke predložilo je nepotpisivanje sporazuma sa Kosovom u Briselu. Ukoliko istu odluku donese i Vlada Srbije, do kraja dana u Brisel će biti poslat negativan odgovor, čime se propušta šansa da Srbija u junu dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa sociološkinja Vesna Pešić iznosi utisak da vlast u Srbiji pokušava da kupi dodatno vreme. Ipak, ona govori da su procesi u koje je ušla pokazali nedostatak hrabrosti kod premijera Ivice Dačića i vicepremijera Aleksandra Vučića, te očigledno nerazumevanje realnog stanja na Kosovu:

„Mislim da oni hoće da produže vreme, da se produže pregovori i da se eventualno ipak postigne rešenje. Mislim da je to ono što sad rade. Čekali su da se eventualno se promeni, da se poboljša sporazum prema njihovim očekivanjima, a što ja ne znam tačno šta je. Hoće da dobiju vremena da se sporazum sklopi, da se nastavi dogovor i da se eventualno učini još neki ustupak Srbiji u pogledu položaja Srba na Kosovu."

RSE: Mislite li da će sagovornici u EU imati razumevanja za tu vrstu taktike. Da li postoji šansa da dobiju to dodatno vreme?

Pešić: Iskreno ne znam. Oni pokušavaju. Valjda smatraju da vredi pokušati, a sad da li će dobiti... S druge strane, alternative su ili da se primeni neka sila na Kosovu, da se proceni da se mirnim putem i dogovorom neka pitanja ne mogu rešiti. Onda se očekuje ili neka primena sile ili da se ostavi tako i da se ništa ne dešava. Mislim da to nije dobro, da je bolja aktivnija pozicija, jer ako je blokirana Srbija blokirano je i Kosovo. Bolje bi bilo da se odblokiraju. Ali ja ne mogu da predvidim da li će se to dogoditi ili ne.

RSE: Vicepremijer Vučić je pominjao posledice koje se naprimer ogledaju u tome da bi Srbija mogla biti suočena i sa ukidanjem viza, što bi poređenju sa onim što pominje premijer Dačić kada govori o „živom blatu“ u kom je Srbija, još i najblaže. Kakve će biti posledice eventualnog nepostizanja sporazuma?

Pešić: Ta drama oko sporazuma i svega što se dešavalo je malo preterana. Mislim da uopšte nije trebalo primeniti tako velike reči poput ultimatuma, živog blata i sl. Malo su preigrali celu priču. Mislim da je moglo da se kaže da ponuda nije zadovoljavajuća, da će pokušati da nastave pregovore. Zašto je moralo toliko da se drami, kao biti ili ne biti. Mislim da je preterano, suviše je velika pažnja data, kao da je to strašno veliki događaj. Ono što jeste stvarno problematično je to što mi se čini da nismo dovoljno shvatili da je Kosovo propala stvar i da su to manje više uglavnom samo izgubljene bitke. Postoji nekakav srpski interes, da se ta manjina zaštiti, da ljudi dobiju neka prava da bude lakše da se to sve prebrodi, ali mislim da nema neke šanse da mi i dalje zamišljamo kako nećemo dati Kosovo. Kao da mislimo da to Kosovo nekako imamo. Trebalo je ići malo hladnijim pristupom da se pokaže da mi nemamo više ambicije da možemo da očekujemo da će Kosovo biti srpsko, da će se vratiti, da imamo pretenzije. Trebalo je više operativno da se radi, sa mnogo više mirnoće, da se izvuče sve što se može izvući, ali ne da postavljamo stvari na način „biti ili ne biti“ – Kosovo ili Evropa, kao da mi tu stvarno nešto biramo.

RSE: Ali čini se da nisu svi jednaki u toj poziciji. Čini se da tu postoje jake razlike između onih koji su spremni da sagledaju realno stanje stvari i onih koji insistiraju na tradicionalnim konceptima. Da li je to vaš utisak? Da li se juče u obraćanju Dačića, Vučića i Nikolića jasno videlo ko je u kojoj opciji?

Pešić: Znam ali onda što bi se reklo, treba imati srca pa to pitanje izgurati. Ako si ti sad u Vladi a imaš više želje da to pitanje rešiš i da Srbija postane moderna drava, onda mora da se učini malo više za to. Konačno možda predsednik Nikolić zagovara tvrđu opciju, to je sigurno, mada ne bih rekla da bi se on tu mnogo protivio jer on zna da nema toliko prostora za protivljenje. Tada mora da se proba da se probije kroz taj klanac. Ja mislim da mora više da se uradi i da nije tu ništa sasvim gotovo, da će se ti pokušaji mlađe ganrniture iz Vlade nastaviti, da se to pitanje reši jer su oni davali znake u svojim izjavama da ne odustaju od toga. Ako ova situacija nije bila sasvim povoljna, ipak da nastavimo i dalje to pitanje da rešavamo. Drugim rečima ja ne bih ni od jednog tog cilja odustala jer to za nas nikako ne bi bilo dobro. A mi smo našli da pretimo nekakvim Rusima, da ćemo u BRIKS što su potpune gluposti. To nema nikakvog smisla.

Mislimo da ćemo da idemo u neke druge saveze, neke druge integracije, da mislimo da smo tako nekom drugom zapretili. Evropa prolazi kroz svoju krizu, proširenja nisu popularne teme tamo. Prema tome, mi smo ti koji treba snažno da kucamo na ta vrata i da probamo nekako da ih otvorimo, nego što je neko zapeo da prima nove članice. Na nama je da ostanemo na tim pozicijama koje su za mene jedine ispravne. Šta drugo da radimo? Da budemo u kosovskim dilemama, da se mučimo, da budemo periferija, da propadamo. Pokazalo se da nema razvoja neke države ukoliko se ne skoči na ramena nekome ko je razvijen. A bez te pomoći ne znam kako će to da se uspe, kojim silama, kojim parama? Mi imamo samo kredite, poslednji smo u Evropi. Mi nemamo prostora za mnogo fantaziranja. To je moje mišljenje i nisam u njemu usamljena. Ima mnogo građana koji tako misle, više ne mogu da izdrže sa malim platama sa tom besperspektivnošću Srbije.

A pored toga ja mislim da su bili malo bez dovoljno hravrosti i Vučić i Dačić. Ja sam čak bila sklona tome da kažem a šta je to tačno šta oni traže i da se onda to tačnije defeiniše kakvu oni policiju traže. Da li je to policija koja bi bila deo srpskog ili kosovskog sistema. Ti njihovi zahtevi meni nisu bili potpuno jasni, a ako bi to bio deo kosovskog sistema kao države, onda bi tu moglo nešto da se učini.