Utorak je, kako tvrde beogradski zvaničnici, poslednji dan do kog Srbija mora da se izjasni da li prihvata dogovor sa Kosovom. Prema nezvaničnim najavama, u petak bi trebalo da se održi ključni sastanak između predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivice Dačića i potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića na kojem bi trebalo da se donese odluka.
O tome šta za Srbiju znači potpisivanje sporazuma i normalizacija odnosa sa Prištinom za RSE govori bivši ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković.
Drašković: Potpisivanje sporazuma i normalizacija odnosa između Srbije i Beograda nije nikakva katastrofa. Samo kada ne bi u Srbiji bilo ljudi koji će učiniti sve da to predstave kao katastrofu, koji žive od mržnje, od stalnog uvlačenja naroda u nesreću jer bez toga oni ne bi bili tako poznati bardovi srpskog naroda. Ali sve će to proći. Istinska katastrofa bi bila da se vrata Srbiji zatvore u budućnosti, a njoj će se to desiti ako se prekine strateško, ekonomsko i kulturno kretanje ka Evropi i Zapadu.
Drašković: Ja ne znam šta stoji na putu tom postizanju dogovora. Niti Aleksandar Vučić niti ja, niti iko odgovoran za činjenicu, niti je može promeniti, a to je da je Srbiji Rezolucijom 1244, Kumanovskim sporazumom oduzet i suverenitet i svaka državna vlast nad Kosovom. Dakle Kosovo je izgubljeno. Kosovo je država. Kosovo u ovom trenutku priznaje više od polovine članica UN. Neću ja da hvalim ovde jednu autističnu svest koja ne priznaje ove činjenie, koja neće da Kosovo nazove ni susedom a kamoli državom, nego ponavlja neke fraze da su tamo neke privremene institucije države Srbije. To je mentalna katastrofa srpskog naroda, što se takav rečnik upotrebljava i što se narodu prodaju laži. Na Kosovu je 94 odsto Albanaca. Oni su prema Rezoluciji 1244 iskoristili pravo na svoje nacionalno samoopredeljenje, proglasili nezavisnost. Međunarodni sud u Hagu ocenio je da ta rezolucija nije u suprotnosti ni Rezoluciji 1244 ni međunarodnom pravu, prema tome Kosovo je država. Lekovito će biti i dobro i za srpski narod na Kosovu i srpski narod ovde, da se podhitno potpiše taj sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Drašković: Na severu Kosova ima 90 odsto sirotinje kojoj je više dogorelo, od zuluma, od bede, od jada, od nerada… Ne može cela Srbija da bude talac nekoliko stotina ljudi na severu Kosova kojima je srpstvo profesija, najunosniji posao. Deset milijardi eura je Srbija u poslednjih 10 godina potrošila za Kosovo. Najveći problem tamo su ti ljudi i te Miloševićeve službe bezbednosti koje su se tu sklonile. Neformalno, a zapravo pokušaće da izazovu možda neku nesreću ili seobu ili sukob sa KFOR-om…
Drašković: Ne znam uopšte odakle taj zahtev da ne bude vojska. Šta će vojska po nekim selima? Mislim da je napravljena greška u konstrukciji zahteva, a reč je o zajednici srpskih opština, od koje se pokušala napraviti nekakva zasebna vlast. Ako vi tražite za zajednicu srpskih opština, dakle za neko udruženje opština, policijsku, sudsku, imovinsku vlast onda je normalno da je ne možete dobiti. Trebalo je po meni prihvatiti Ahtisarijev dokument. Albanci su ga prihvatili, i tražiti za srpske opštine na Kosovu gde god je to moguće poboljšanje Ahtisarijevog plana. I ništa više.
Trebalo se, recimo, boriti za to da sever, jer je teritorijalno kompaktan pošto po Ahtisariju ima i svoj prvostepeni sud, da ima i Apelacioni, dakle drugostepeni sud. Taj sud prati etničku strukturu stanovništva što znači 80 odsto Srba, 80 odsto sudija. Sve opštine imaju opštinsku policiju i ona prati etničku strukturu. I komandire opštinskih policija postavljaju predsednici opština.
Trebalo je građanima Srbije predočiti kakva prava po Ahtisariju i po kosovskim zakonima imaju opštine na Kosovu a kakva u Srbiji. Druga je stvar što su Albanci to prihvatili pod pritiskom zapada i što mnogo toga nastoje da ne primene i mnogo toga ne primenjuju. A zašto ne primenjuju, pa kažu Srbija to ne priznaje. I Srbija kaže – mi ne priznajemo Ahtisarijev plan.
Drašković: Videli ste juče reakciju ko maltene nije proslavio javno izgovorivši da je velika sreća što se okrećemo od Evrope, što neće biti datuma, što se okrećemo majci Rusiji..
Drašković: Hoćemo reći da nam je Crkva u opoziciji? Kome je Crkva u opozicji?
Drašković: Mislim da treba učiniti sve da se narednih dan-dva donese odluka o potpisivanju jer bi sve drugo bila katastrofa. I baviti se bilo kojim drugim pitanjima koji bi mogli dovesti u opasnost ovu odluku – neću.
O tome šta za Srbiju znači potpisivanje sporazuma i normalizacija odnosa sa Prištinom za RSE govori bivši ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković.
RSE: Aleksandar Vučić izjavljuje da nam preti katastrofa u svakom pogledu, kakva odluka da bude doneta. Ivica Dačić je rekao da je poslednji dan za odgovor u utorak. Delite li vi tu vrstu osećanja straha?
Drašković: Potpisivanje sporazuma i normalizacija odnosa između Srbije i Beograda nije nikakva katastrofa. Samo kada ne bi u Srbiji bilo ljudi koji će učiniti sve da to predstave kao katastrofu, koji žive od mržnje, od stalnog uvlačenja naroda u nesreću jer bez toga oni ne bi bili tako poznati bardovi srpskog naroda. Ali sve će to proći. Istinska katastrofa bi bila da se vrata Srbiji zatvore u budućnosti, a njoj će se to desiti ako se prekine strateško, ekonomsko i kulturno kretanje ka Evropi i Zapadu.
RSE: Kada kažete da će to sve proći da li verujete da će biti postignut dogovor?
Drašković: Ja ne znam šta stoji na putu tom postizanju dogovora. Niti Aleksandar Vučić niti ja, niti iko odgovoran za činjenicu, niti je može promeniti, a to je da je Srbiji Rezolucijom 1244, Kumanovskim sporazumom oduzet i suverenitet i svaka državna vlast nad Kosovom. Dakle Kosovo je izgubljeno. Kosovo je država. Kosovo u ovom trenutku priznaje više od polovine članica UN. Neću ja da hvalim ovde jednu autističnu svest koja ne priznaje ove činjenie, koja neće da Kosovo nazove ni susedom a kamoli državom, nego ponavlja neke fraze da su tamo neke privremene institucije države Srbije. To je mentalna katastrofa srpskog naroda, što se takav rečnik upotrebljava i što se narodu prodaju laži. Na Kosovu je 94 odsto Albanaca. Oni su prema Rezoluciji 1244 iskoristili pravo na svoje nacionalno samoopredeljenje, proglasili nezavisnost. Međunarodni sud u Hagu ocenio je da ta rezolucija nije u suprotnosti ni Rezoluciji 1244 ni međunarodnom pravu, prema tome Kosovo je država. Lekovito će biti i dobro i za srpski narod na Kosovu i srpski narod ovde, da se podhitno potpiše taj sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
RSE: Postavlja se pitanje kakva korist od sporazuma ako on ne može biti primenjen? Vučić je u sredu rekao da se ne može predvideti reakcija Srba na severu.
Drašković: Na severu Kosova ima 90 odsto sirotinje kojoj je više dogorelo, od zuluma, od bede, od jada, od nerada… Ne može cela Srbija da bude talac nekoliko stotina ljudi na severu Kosova kojima je srpstvo profesija, najunosniji posao. Deset milijardi eura je Srbija u poslednjih 10 godina potrošila za Kosovo. Najveći problem tamo su ti ljudi i te Miloševićeve službe bezbednosti koje su se tu sklonile. Neformalno, a zapravo pokušaće da izazovu možda neku nesreću ili seobu ili sukob sa KFOR-om…
RSE: Mislite li da su ono što su bili zahtevi Beograda za neprisustvo vojske Kosova u srpskim sredinama ili pitanja izvršne vlasti da je to bilo previše?
Drašković: Ne znam uopšte odakle taj zahtev da ne bude vojska. Šta će vojska po nekim selima? Mislim da je napravljena greška u konstrukciji zahteva, a reč je o zajednici srpskih opština, od koje se pokušala napraviti nekakva zasebna vlast. Ako vi tražite za zajednicu srpskih opština, dakle za neko udruženje opština, policijsku, sudsku, imovinsku vlast onda je normalno da je ne možete dobiti. Trebalo je po meni prihvatiti Ahtisarijev dokument. Albanci su ga prihvatili, i tražiti za srpske opštine na Kosovu gde god je to moguće poboljšanje Ahtisarijevog plana. I ništa više.
Trebalo se, recimo, boriti za to da sever, jer je teritorijalno kompaktan pošto po Ahtisariju ima i svoj prvostepeni sud, da ima i Apelacioni, dakle drugostepeni sud. Taj sud prati etničku strukturu stanovništva što znači 80 odsto Srba, 80 odsto sudija. Sve opštine imaju opštinsku policiju i ona prati etničku strukturu. I komandire opštinskih policija postavljaju predsednici opština.
Trebalo je građanima Srbije predočiti kakva prava po Ahtisariju i po kosovskim zakonima imaju opštine na Kosovu a kakva u Srbiji. Druga je stvar što su Albanci to prihvatili pod pritiskom zapada i što mnogo toga nastoje da ne primene i mnogo toga ne primenjuju. A zašto ne primenjuju, pa kažu Srbija to ne priznaje. I Srbija kaže – mi ne priznajemo Ahtisarijev plan.
RSE: Koja je kočnica da se prihvati plan? Da li je to Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić...
Drašković: Videli ste juče reakciju ko maltene nije proslavio javno izgovorivši da je velika sreća što se okrećemo od Evrope, što neće biti datuma, što se okrećemo majci Rusiji..
RSE: Oni koji tako govore su ipak u opoziciji.
Drašković: Hoćemo reći da nam je Crkva u opoziciji? Kome je Crkva u opozicji?
RSE: Pitam vas koji su to politički faktori koji su na vlasti a usmereni su ka toj opciji?
Drašković: Mislim da treba učiniti sve da se narednih dan-dva donese odluka o potpisivanju jer bi sve drugo bila katastrofa. I baviti se bilo kojim drugim pitanjima koji bi mogli dovesti u opasnost ovu odluku – neću.
