Rukovodioci opština sa srpskom većinom južno od Ibra smatraju da dijalog Prištine i Beograda nema alternativu i da bi sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije doprineo poboljšanju života građana.
Bojan Stojanović, predsednik decentralizovane opštine Gračanica, kaže da je potrebno da se dobro proceni šta se od sporazuma može dobiti, a šta se može izgubiti ukoliko se ne postigne.
“Plašim se da će cela priča biti uzaludna za par godina jer Srbi polako nestaju sa prostora Kosova. Neizvesnost je sigurno ono što najviše ubija i volju i želju i nadu, jednostavno neku viziju perspektivnosti življenja na ovom prostoru i razvijanja srpskog naroda u svim kapacitetima i sferama. Tako da je najbitnije imati mudrosti. Davanje zapaljivih izjava sa strane i negacijom ne treba ulaziti u bilo koji novi dan, već se treba tražiti rešenja u onom pravcu gde se nesrećom naroda ne trguje, nego se nesreća rešava. A dnevnu politiku i skupljanje političkih poena ostaviti sa strane. To bi bilo odgovorno svih onih koji su preuzeli odgovornost da reše ovaj kosovski problem”, izjavio je Stojanović za RSE.
On ističe da je dijalog dao rezultate, odnosno, da je došlo do normalizacije odnosa između ljudi, te da ni Srbi ni Albanci nemaju perspektivu ukoliko je situacija napeta.
Predstavnici Srba iz severnog dela Mitrovice, međutim, u nekoliko navrata su rekli da neće dozvoliti sprovođenje sporazuma ukoliko on bude bio na štetu Srba na Kosovu.
Nakon poslednje runde dijaloga, oni su kazali da je jedinstvo državnog vrha Srbije iskazano u Briselu izraz državničke, nacionalne i odgovorne politike prema najbitnijem državnom pitanju.
Međutim, Saša Mirković, predsednik decentralizovane opštine Klokot u istočnom delu Kosova, kaže da su Srbi sa severa uvek bili u boljoj situaciji za razliku od onih južno od Ibra, i da će prema tome pokušati da zadrže takvo stanje.
“Oni trenutno imaju u svakom pogledu bolji život od Srba koji žive južno od Ibra. Oni su vezani sa Srbijom, normalno im funkcionišu institucije preko Srbije. Sve ono što funkcioniše na severu je odlično. A šta bi njima ponudila Priština i međunarodna zajednica, to ostaje da se vidi u narednom periodu. Za sad im odgovara tako i oni će se držati toga. Mi, novoformirane opštine, funkcionišemo po kosovskom sistemu i srpski narod koji živi južno od Ibra jedino što je mogao dobro da oseti u kosovskim institucijama jeste implementacija Ahtisarijevog plana, a to je stvaranje novih opština sa većinskim srspkim stanovništvom. Realnost na terenu jeste kakva jeste, a Srbi mogu da koriste ono što im se nudi. Formiranjem ovih opština srpska zajednica je mogla da sebi poboljša malo život kroz institucije i kroz formiranje novih lokalnih institucija”, kazao je Mirković za RSE.
U međuvremenu, kosovski premijer Hashim Thaci je na zasedanju Vlade u petak ponovio da je Kosovo posvećeno postizanju sporazuma koji će poslati poruku mira, stabilnosti, i regionalne saradnje.
On je izrazio nadu da će prilikom donošenja odluke u Srbiji dominirati odgovornost i politička racionalnost umesto emocija iz prošlosti.
“Odluke koje će biti donete u narednim danima neće biti lake ni za jednog lidera. Ali, nadam se da ćemo doneti odluku koja će otvoriti perspektivu našim građanima, bez obzira na etničku pripadnost. Odluka, koja će promeniti život građana na bolje. Veoma je važno to što EU, 22 države koje su priznale nezavisnost Kosova i ostale pet koje su u procesu priznavanja, imaju jedinstven stav o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”, kazao je Thaci.
Kakav će biti ishod dijaloga dva premijera saznaće se 9. aprila, kada će dve strane obavestiti posrednika, visoku predstavnicu EU Catherine Ashton, o njihovom konačnom stavu po pitanju postizanja sporazuma.
Bojan Stojanović, predsednik decentralizovane opštine Gračanica, kaže da je potrebno da se dobro proceni šta se od sporazuma može dobiti, a šta se može izgubiti ukoliko se ne postigne.
“Plašim se da će cela priča biti uzaludna za par godina jer Srbi polako nestaju sa prostora Kosova. Neizvesnost je sigurno ono što najviše ubija i volju i želju i nadu, jednostavno neku viziju perspektivnosti življenja na ovom prostoru i razvijanja srpskog naroda u svim kapacitetima i sferama. Tako da je najbitnije imati mudrosti. Davanje zapaljivih izjava sa strane i negacijom ne treba ulaziti u bilo koji novi dan, već se treba tražiti rešenja u onom pravcu gde se nesrećom naroda ne trguje, nego se nesreća rešava. A dnevnu politiku i skupljanje političkih poena ostaviti sa strane. To bi bilo odgovorno svih onih koji su preuzeli odgovornost da reše ovaj kosovski problem”, izjavio je Stojanović za RSE.
On ističe da je dijalog dao rezultate, odnosno, da je došlo do normalizacije odnosa između ljudi, te da ni Srbi ni Albanci nemaju perspektivu ukoliko je situacija napeta.
Predstavnici Srba iz severnog dela Mitrovice, međutim, u nekoliko navrata su rekli da neće dozvoliti sprovođenje sporazuma ukoliko on bude bio na štetu Srba na Kosovu.
Nakon poslednje runde dijaloga, oni su kazali da je jedinstvo državnog vrha Srbije iskazano u Briselu izraz državničke, nacionalne i odgovorne politike prema najbitnijem državnom pitanju.
Međutim, Saša Mirković, predsednik decentralizovane opštine Klokot u istočnom delu Kosova, kaže da su Srbi sa severa uvek bili u boljoj situaciji za razliku od onih južno od Ibra, i da će prema tome pokušati da zadrže takvo stanje.
“Oni trenutno imaju u svakom pogledu bolji život od Srba koji žive južno od Ibra. Oni su vezani sa Srbijom, normalno im funkcionišu institucije preko Srbije. Sve ono što funkcioniše na severu je odlično. A šta bi njima ponudila Priština i međunarodna zajednica, to ostaje da se vidi u narednom periodu. Za sad im odgovara tako i oni će se držati toga. Mi, novoformirane opštine, funkcionišemo po kosovskom sistemu i srpski narod koji živi južno od Ibra jedino što je mogao dobro da oseti u kosovskim institucijama jeste implementacija Ahtisarijevog plana, a to je stvaranje novih opština sa većinskim srspkim stanovništvom. Realnost na terenu jeste kakva jeste, a Srbi mogu da koriste ono što im se nudi. Formiranjem ovih opština srpska zajednica je mogla da sebi poboljša malo život kroz institucije i kroz formiranje novih lokalnih institucija”, kazao je Mirković za RSE.
U međuvremenu, kosovski premijer Hashim Thaci je na zasedanju Vlade u petak ponovio da je Kosovo posvećeno postizanju sporazuma koji će poslati poruku mira, stabilnosti, i regionalne saradnje.
On je izrazio nadu da će prilikom donošenja odluke u Srbiji dominirati odgovornost i politička racionalnost umesto emocija iz prošlosti.
“Odluke koje će biti donete u narednim danima neće biti lake ni za jednog lidera. Ali, nadam se da ćemo doneti odluku koja će otvoriti perspektivu našim građanima, bez obzira na etničku pripadnost. Odluka, koja će promeniti život građana na bolje. Veoma je važno to što EU, 22 države koje su priznale nezavisnost Kosova i ostale pet koje su u procesu priznavanja, imaju jedinstven stav o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”, kazao je Thaci.
Kakav će biti ishod dijaloga dva premijera saznaće se 9. aprila, kada će dve strane obavestiti posrednika, visoku predstavnicu EU Catherine Ashton, o njihovom konačnom stavu po pitanju postizanja sporazuma.
