Dugogodišnje odlaganje restrukturiranja javnog preduzeća “Srbijagas” i kršenje propisa naći će se na dnevnom redu ovogodišnje decembarske sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ), uz zahtev da se Srbiji zbog toga izreknu penali, potvrđeno je u tom regulatornom telu Evropske unije, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.

U Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone.

“Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo”, ističu u evropskom regulatornom telu.

“Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa”, naglašava EZ.

U odgovoru se dodaje i da već neko vreme o problemu “Srbijagasa” nisu razgovarali sa kolegama iz Srbije a da je poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i “Srbijagasom” održan u Beogradu prošle godine. Tada se, kako navode u tom telu, raspravljalo o pitanju neusklađenosti srpskog gasnog tržišta sa regulativom EU i dogovoren je sveobuhvatan akcioni plan kako da se reši problem razdvajanja delatnosti unutar Srbijagasa, čiji je stopostotni vlasnik država.

Neki pomak, navode u EZ, ipak je napravljen, kao što je uspostavljanje funkcionalne ćerke kompanije “Transportgas Srbija”.

Međutim, pojašnjavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna i da njen izvršni direktor (Stevan Dukić) nije samostalan u odnosu na uticaj majke kompanije, odnosno “Srbijagasa”, na čijem čelu je od 2008. Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera Srpske napredne stranke.

Ministarstvo: Nesprovođenje reformi znači neispunjavanje međunarodnih obaveza

Zahtevi Energetske zajednice u vezi sa restrukturiranjem “Srbijagasa“ poznati su već godinama unazad i proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine, u koji su unete odredbe iz Trećeg energetskog paketa, navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike u saopštenju dostavljenom RSE.

Takođe, navodi se da je ministarstvo na čelu sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom Zoranom Mihajlović, odmah po svom formiranju, upozorilo javnost da nesprovođenje reformi u JP „Srbijagas” znači "neispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije koje se odnose na razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru“.

„Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje“, saopštilo je ministarstvo.

Medović: Srbija probila sve rokove

Restrukturiranje “Srbijagasa” je obaveza koja datira još od 2007. i Srbija je po tom pitanju probila sve rokove, ukazuje Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

On pojašnjava da nije prvi put da se “zbog ozbiljnog i upornog kršenja prava EZ” protiv Srbije pokreće postupak, dok je Ministarski savet do sada već donosio odluku da Srbija krši ta prava, ali bez izricanja sankcija.

Na pitanje šta bi mogle biti sankcije, Medović odgovara:

“To može da podrazumeva i suspenziju prava glasa Srbije u Ministarskom savetu, što bi svakako bila loša vest za Srbiju”.

“Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća”, navodi Medović.

On pojašnjava da obaveza razdvajanja delatnosti “nije sama sebi svrha”.
“Svako onaj ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, navodi Medović.

Prema njegovima rečima, time se ostvaruje bolja i kvalitetnija ponuda, kontinuirano snabdevanje gasom i niže cene energenta.

Znatno ozbiljnije sankcije Srbiji zbog kršenja propisa, ističe Medović, može izreći EU. I u tom kontekstu je važno mišljenje Energetske zajednice jer je ona “instrument spoljne energetske politike EU”.

On podseća i da pregovaračko poglavlje 15 u procesu pristupanja EU o energetici nije otvoreno, jer se čeka da Srbija u potpunosti ispuni svoje obaveze preme Energetskoj zajednici.

Medović dodaje i da EU na raspolaganju ima još jedno sredstvo, a to je da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata dok Srbija ne ispuni svoje obaveze.

Restrukturiranje ‘Srbijagasa’ kao prepreka evropskom putu

Neophodnost reforme “Srbijagasa” kao jedan od prioriteta u sektoru energetike redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.

U poslednjem, za 2020. godinu Evropska komisija ukazuje na to da u okviru “Srbijagasa” nisu razdvojene delatnosti čime bi se omogućila konkurencija i pristup drugim akterima na tržištu trasnportnom sistemu u skladu sa pravilima EU.

Da je restrukturiranje “Srbijagasa”, koji prema podacima Agencije za energetiku drži monopol na gasnom tržištu Srbije, pitanje koje stoji na evropskom putu Srbije, ukazala je i Zorana Mihajlović 17. novembra nakon sastanka sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem.

"Nema opravdanja da se kasni sa akcionim planom za sprovođenje restrukturiranja i da se isti ne dostavi Evropskoj komisiji", rekla je tada Mihajlović, saopštilo je ministarstvo.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike

Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015.

Odluka se, prema izjavi čelnika “Srbijagasa” Dušana Bajatovića od 28. marta 2016. za N1 odnosila na formiranje dva nova preduzeća “Transportgas Srbija” i “Distribucija gas Srbija”.

Prema izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, preduzeće “Transportgas Srbija” je krajem te godine “otpočelo sa obavljanjem dela svojih aktivnosti, zbog čega delatnost transporta prirodnog gasa i dalje obavlja njegov osnivač JP Srbijagas”.

Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.

Nesuglasice između ‘Srbijagasa’ i nadležnog ministarstva

Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora “Srbijagasa” i nove nadležne ministarke. Zorana Mihajlović, kadar SNS-a, funkciju ministarke preuzela je u oktobru resor energetike, koji je do tada upravljala stranka kojoj pripada Dušan Bajatović – SPS.

Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastanka koji je ministarka Mihajlović sazvala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike.

U saopštenju koje je izdala Mihajlović, navodi se da je Bajatović udaljen zbog “nepoštovanja institucije Vlade Srbije”, ali nije navedeno šta mu je konkretno zamereno.

Mihajlović je poručila u saopštenju da javna preduzeća iz toga resora “neće moći da rade kao do sada”, odnosno da čekuje brži i efikasniji rad, navedeno je saopštenju.

Javnu opomenu od nadležne ministarke dobio je i direktor Srbijagasove ćerke firme “Transportgas”, koji se, prema njenim rečima nije pojavio ni na jednom sastanku koji je organizovala sa direktorima javnih preduzeća koja posluju u sektoru energetike.

U poslednjoj izjavi u nizu, od 16. novembra Mihajlović je navela da direktor “Transportgasa” štiti privatne interese direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića.

"Ali, bez obzira na nepoštovanje Vlade i Ministarstva koje je pokazao, nijedan direktor preduzeća nije iznad države koja ga je osnovala, pa ni direktor ‘Transportgasa’", navela je Mihajlović u saopštenju.

’Srbijagas’ uzima kredite, građani plaćaju

Članovi skupštinskog odbora za finansije na sednici 23. novembra usvojili su predlog zakona o davanju garancije Srbije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima „Srbijagas“ za izgradnju novog gasovoda, kojim će se Srbija priključiti na Turski tok.

Reč je o dodatnom zaduživanju „Srbijagasa“ u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država.

To da „Srbijagas“ uzima kredite, za koje garantuje država, a zatim zbog toga što „Srbijagas“ ne može da plaća obaveze po kreditu – dug „Srbijagasa“ preuzima na sebe, obrazac je koji se ponavlja u proteklih par godina, ukazuje u razgovoru za RSE Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa „Biznis“ i „Ekonometar“.

„To je jedan model koji predstavlja začarani krug plaćanja i potraživanja kome nema kraja i u jednom momentu to se zaista mora preseći“, navodi Nikolić.

„Srbijagas“ nakon što se aktiviraju državne garancije duguje umesto bankama – državi Srbiji, koja je ne jednom ta dugovanja otpisala.

„Posle otpisa, podvuče se crta i onda krenemo opet u novo zaduživanje. Kraj je onda kada se pojavi arbitar sa strane, kao to je put Srbije ka EU i članstvo u međunarodnim organizacijama, koje se zalažu za sprovođenje strukturnih reformi na ekonomskom planu i koje onda ukažu – ovo morate da rešite“, pojašnjava Nikolić.

Ona ističe da dugovi „Srbijagasa“ padaju na teret republičkog budžeta, samim tim na teret građana kao poreskih obveznika.

Prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koje je „Srbijagas“ imao prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra, o čemu je pisao RSE.

Dug "Srbijagasa" gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao "Srbijagas".

To se vidi u Zaključku Vlade od 26. marta 2019.

I pored finansijske podrške države, „Srbijagas“ iako preduzeće se apsolutnim monopolom na gasnom tržištu Srbije ne beleži poslovne rezultate.

Razlog za to jednim delom, objašnjava Radojka Nikolić, leži i u činjenici da je „Srbijagas“ prethodnih godina preuzimao veliki broj neuspešnih preduzeća kako bi se ta preduzeća spasila iz strateških ili političkih razloga:

„U jednom momentu je ’Srbijagas’ bio konglomerat mislim više od tridesetak potpuno različitih firmi u svom vlasništvu. U svim tim slučajevima su donošene političke odluke, a ne ekonomske.“

Prema njenim rečima, neracionalno ekonomsko ponašanje „Srbijagasa“ u tesnoj je vezi sa politikom.

Uvidom u poslednji izveštaj o poslovanju „Srbijagasa“ na sajtu Agencije za privredne registre, to preduzeće je u 2019. imao 1.021 zaposlenog i ostvario je neto dobitak u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su za isti period dugoročne obaveze koje to preduzeće ima iznosile 252 miliona evra.

I novi gasovod van regulative EU

Deonicu gasovoda kroz Srbiju, kojim bi ona trebalo da se poveže na Turski tok gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“, u kome 51 odsto vlasništva drži ruski „Gasprom“, a 49 odsto javno preduzeće „Srbijagas“.

Ruski projekat „Turski tok“ naslednik je propalog Južnog toka, od čije izgradnje je Rusija odustala 2014. godine upravo zbog toga što nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije po pitanju omogućavanja konkurencije.

Pravila Evropske unije sadržana u Trećem energetskom paketu podrazumevaju da jedna kompanija, u ovom slučaju ruska državna kompanija „Gasprom“, ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, i da sama infrastruktura gasovoda mora biti dostupna i trećoj strani, čime se omogućava konkurencija.

Srbija projekat nije usaglasila sa zahtevima koje je Energetska zajednica formulisala u mišljenju od februara 2019. dok je Agencija za energetiku Srbije u odluci od marta iste godine izuzela novi gasovod od primene pravila Trećeg energetskog paketa.

Energetska zajednica (EZ) je u više navrata izrazila zabrinutost zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU i zahtevima EZ da se na njemu omogući konkurencija, odnosno da njim ne teče isključivo ruski gas, već i gas drugih zainteresovanih proizvođača.

Zbog svega toga i pregovori između nadležnih institucija Srbije i EZ oko usaglašavanja projekta sa pravilima EU u zastoju su od aprila 2019.