"Mislim da je to prvi projekat u kojem nismo zvali policajce da čuvaju događaj, jer su dva Kosovara ovde ili dva Srbina na Kosovu", kaže Bajram Kafu Kinoli, jedan od osnivača "OneBeat Balkans" programa.
Dolazi sa Kosova, a kao frontmen benda Gipsy Groove, već je imao prilike da nastupa u regionu. Zbog političkih tenzija na relaciji Beograd - Priština bilo je i nelagodnosti, ali, kako je tokom boravka u Novom Sadu ispričao za Radio Slobodna Evropa (RSE), ovog puta se zaista "dešava magija".
"Mi muzičari ne treba da se bojimo nikoga. To tako treba. Ne treba mi sada da zovemo ‘prime minister’ da pitamo `jel mogu to da radim`. Mi smo pravi prvi korak i treba još puno da radimo. Zato mislim da `OneBeat Balkans` treba da postoji i sledećih pet i deset godina u ovom regionu", kaže Kinoli.
Kroz globalni "OneBeat program" u Sjedinjenim Državama godišnje prođe oko 20 mladih iz celog sveta. Tokom sedam godina postojanja, ugostio je muzičare i umetnike iz četrdeset različitih zemalja sa idejom da istražuju i pronalaze načine kako muzika može pomoći u izgradnji mira, zdrave i prosperitetne zajednice.
Program OnBeat inicirao je američki Stejt department, a na Balkanu se održava i uz podršku ambasada SAD u Albaniji, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu.
Ova vrsta društvenog aktivizma posebno je važna za postkonfliktne regione, poput prostora bivše Jugoslavije gde dobro pamte ratove okončane pre skoro dvadeset godina, objašnjava za RSE direktor globalnog `OneBeat` programa Džeremi Tal.
Kako kaže, pokretanjem ovog projekta na Balkanu, dešava se neka vrsta "kulturno-umetničke diplomatije" među zemljama koje još osećaju tenzije uzrokovane ratnim sukobima.
"Balkan je veoma čuven širom sveta po bogatoj muzičkoj kulturi, ali je takođe poznat i po tome što je podeljen. Zašto ne bismo iskombinovali ove dve stvari u neku vrstu pozitivnog smera delovanja", kaže Tal.
Dodaje da u balkanskom programu učestvuju mladi iz svih zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije, zajedno sa američkim alumnistima i da kroz zajednički rad na originalnoj muzici, zapravo stvaraju nove veze, prijateljstva i saradnju, koja nije opterećena politikom.
"To me zaista još uvek oduševljava. Najveći problemi koje oni imaju među sobom tiču se više estetike, nego politike. Znate ono, ja volim rep devedesetih, a ja volim trep. Dakle, to je razgovor koji im je zapravo mnogo interesantniji od onog ‘ti si Hrvat, ja sam Srbin’", naglašava Tal.
Oduševljenje programom nije krila mlada pijanistkinja i pevačica Minele Bogdanović iz Vranja, grada na jugu Srbije.
Na konkurs za učešće se prijavila jer se, izmađu ostalog, bavi tradicionalnom balkanskom muzikom. No, ono što je još bitnije, navodi sagovornica RSE, jeste to što se između učesnika razvila velika ljubav, pa se sada pita koliko će biti tužna kad se projekat okonča.
"Ustvari, ovo je nešto sasvim različito, ovde radimo sve kroz igru, upoznajemo druge države, putujemo", objašnjava Bogdanović.
Dodaje da nije mogla da zamisli da će muzika odigrati toliko snažnu ulogu u razbijanju predrasuda i naučenih stereotipa, te da u grupi od petnaest muzičara koji su stalno zajedno nema nikakvih tenzija, već samo - ljubav.
"Svako daje svoje znanje i svoje interesovanje i pravimo muziku i nema joj kraja. Nema kraja", kaže ona.
Sličnom temom i ulogom muzike u društvenom aktivizmu bavi se u svom dokumentarnom serijalu i novinarka Brankica Drašković iz Novog Sada.
"Borderland Soundtrack" počeće sa emitovanjem 5. marta na Drugom programu srpskog Javnog servisa. Serijal ukazuje da su muzičari i devedesetih stali protiv rata.
"Htela sam da im na neki način odam neku vrstu počasti. Ne mogu da im dignem spomenik, ali mogu da ukažem i da podsetim ljude da su oni postojali. Dići glas protiv rata u tim trenucima nije bilo ni lako, ni jednostavno, a ponekad je trebala i hrabrost, pa čak da kažeš i to ‘mir, brate, mir’. Muzika, ili bilo koja druga umetnost, može da utiče na pojedinca, treba samo to od njih da preuzmemo, da nosimo dalje i širimo pozitivnu energiju, ali pre svega ljubav prema životu", kaže Drašković.
Učesnici "OneBeat Balkans" projekta pre Novog Sada, bili su u Skoplju, Prištini i Tirani, a 22. februara su i u Zagrebu.