Za nastavak pregovora Srbije sa EU potrebno je unapređenje odnosa s Kosovom, ali i unutrašnje reforme, poručili su u Beogradu predstavnici briselske administracije. Koliko je Srbija nakon što je dobila status kandidata spremna da prihvati promene i izazove i ubrza svoj put ka Evropskoj uniji?
Srbiju u procesu pristupanju EU očekuje još puno posla u mnogim oblastima. To je u Beogradu poručio srpskim zvaničnicima direktor Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino. Otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom je sledeći korak Srbije u evrointegracijama.
„Već sam rekao da je davanje statusa kandidata prvi korak, a sada je na redu određivanje datuma za početak pregovora. U tom smislu neophodno je preduzeti određene radnje. Postoje mnoge oblasti koje zahtevaju dosta rada. Tu pre svega mislim na reformu državne administracije i sudstva. Još jedan aspket koji ćemo uzeti u obzir je potreba za održivim i vidljivim napretkom u odnosima sa Kosovom“, podvlači direktor Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino.
Novi paket pitanja iz Brisela zahtevaće sigurno još teških prepreka za Srbiju koja uporno izbegava da razreši čvorove koje sama veže.
Direktorka vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delević je uverena da je Srbija efikasnom strukturom za pregovore doprinela da je Nacionalni plan integracije ispunjen u gotovo 80 procenata.
„Nismo dočekali ni ovaj trenutak nespremno, a još ćemo raditi na jačanju strukture do trenutka kada pregovori počnu smatrajući da je to najbolji način da pregovore vodimo uspešno i u njima se borimo za ono što procenimo da je naš interes i da ih završimo što brže. Nacionalni program integracije Srbije u EU proteklom četverogodišnjem periodu ispunjen je 80 odsto na nivou doneti zakona. Najveći zadatak je primeniti te zakone, ali prvi korak u primeni zakona je da vidimo da je primena odmakla“, optimistična je šefica vladine kancelarije za EU priruživanje.
Korupcija - kost u grlu
U velikoj meri, unutrašnje reforme, pravosuđe i ljudska prava, pored pitanja Kosova, mogli bi zakočiti „optimistični uzlet“ srpskih zvaničnika u proces evrointegracija. Pitanje Kosova i uopšte regionalna saradnja u bilateralnim pitanja će biti presudni u dobijanju datuma pregovora, procenjuje, Maja Bobić generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
„Tada zapravo kreće niz izazova. Već sada znamo i to je komisija i najavila da će se prvo otvarati poglavlja 23 i 24.Ona se tiču reforme pravosuđa i ljudskih prava odnosno onoga što oni zovu prostor slobode , pravde i unutrašnja bezbednost, odnosno borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu su nekako najsporije reforme i to je najveća kost u grlu i da će komisija vrlo rano početi da prati reforme u tim oblastima. Tako da će to činimi se biti prva prepreka i jedan veliki izazov za društvo“, procenjuje Maja Bobić.
Veliko evropsko spremanje, kako bi se mogla nazvati sledeća pristupna faza Srbije ka Briselu, zahtevaće od same Srbije ozbiljno i dubinsko rešavanje do sada kamufliranih reformi kao što su pravosuđe, pitanje privatizacije i poštovanja ljudskih prava.
„Ono što je glavno što stoji Srbiji na tom putu je jeste svakako Kosovo. I do sada se pokazalo da je to pitanje koje zanima ključne zemlje zapada zanima više nego ovo pitanje unutrašnjih reformi. U okviru Kosova ključno jeste, što će se pokazati, to je pitanje institucija i mislim da će to pitanje imati ključnu ulogu na dalje opredeljivanje Evropske unije prema pitanju datuma. Drugo pitanje koje očekujem jeste pitanje korupcije. Mislim da kako Srbija se bude približavala EU i kako taj put bude odmicao da će se sve veća težina posvećivati upravo tim pitanjima. Tu Srbija dosta loše stoji, ali ništa lošije ili bolje nego druge zemlje Zapadnog Balkana“, zaključuje analitičar i bivši diplomata Ognjen Pribićević.
Koliko će brzo, sa svim unutrašnjim slabostima i zamerkama Srbija uspeti da ojača svoju evropsku agendu u velikoj meri zavisi od sopstvenih kapaciteta. Status kandidata koji je Srbija nedavno dobila samo je pozivnica za političku posvećenost Uniji.
Srbiju u procesu pristupanju EU očekuje još puno posla u mnogim oblastima. To je u Beogradu poručio srpskim zvaničnicima direktor Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino. Otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom je sledeći korak Srbije u evrointegracijama.
„Već sam rekao da je davanje statusa kandidata prvi korak, a sada je na redu određivanje datuma za početak pregovora. U tom smislu neophodno je preduzeti određene radnje. Postoje mnoge oblasti koje zahtevaju dosta rada. Tu pre svega mislim na reformu državne administracije i sudstva. Još jedan aspket koji ćemo uzeti u obzir je potreba za održivim i vidljivim napretkom u odnosima sa Kosovom“, podvlači direktor Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino.
Novi paket pitanja iz Brisela zahtevaće sigurno još teških prepreka za Srbiju koja uporno izbegava da razreši čvorove koje sama veže.
Direktorka vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delević je uverena da je Srbija efikasnom strukturom za pregovore doprinela da je Nacionalni plan integracije ispunjen u gotovo 80 procenata.
„Nismo dočekali ni ovaj trenutak nespremno, a još ćemo raditi na jačanju strukture do trenutka kada pregovori počnu smatrajući da je to najbolji način da pregovore vodimo uspešno i u njima se borimo za ono što procenimo da je naš interes i da ih završimo što brže. Nacionalni program integracije Srbije u EU proteklom četverogodišnjem periodu ispunjen je 80 odsto na nivou doneti zakona. Najveći zadatak je primeniti te zakone, ali prvi korak u primeni zakona je da vidimo da je primena odmakla“, optimistična je šefica vladine kancelarije za EU priruživanje.
Korupcija - kost u grlu
U velikoj meri, unutrašnje reforme, pravosuđe i ljudska prava, pored pitanja Kosova, mogli bi zakočiti „optimistični uzlet“ srpskih zvaničnika u proces evrointegracija. Pitanje Kosova i uopšte regionalna saradnja u bilateralnim pitanja će biti presudni u dobijanju datuma pregovora, procenjuje, Maja Bobić generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Maja Bobić
„Tada zapravo kreće niz izazova. Već sada znamo i to je komisija i najavila da će se prvo otvarati poglavlja 23 i 24.Ona se tiču reforme pravosuđa i ljudskih prava odnosno onoga što oni zovu prostor slobode , pravde i unutrašnja bezbednost, odnosno borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu su nekako najsporije reforme i to je najveća kost u grlu i da će komisija vrlo rano početi da prati reforme u tim oblastima. Tako da će to činimi se biti prva prepreka i jedan veliki izazov za društvo“, procenjuje Maja Bobić.
Veliko evropsko spremanje, kako bi se mogla nazvati sledeća pristupna faza Srbije ka Briselu, zahtevaće od same Srbije ozbiljno i dubinsko rešavanje do sada kamufliranih reformi kao što su pravosuđe, pitanje privatizacije i poštovanja ljudskih prava.
„Ono što je glavno što stoji Srbiji na tom putu je jeste svakako Kosovo. I do sada se pokazalo da je to pitanje koje zanima ključne zemlje zapada zanima više nego ovo pitanje unutrašnjih reformi. U okviru Kosova ključno jeste, što će se pokazati, to je pitanje institucija i mislim da će to pitanje imati ključnu ulogu na dalje opredeljivanje Evropske unije prema pitanju datuma. Drugo pitanje koje očekujem jeste pitanje korupcije. Mislim da kako Srbija se bude približavala EU i kako taj put bude odmicao da će se sve veća težina posvećivati upravo tim pitanjima. Tu Srbija dosta loše stoji, ali ništa lošije ili bolje nego druge zemlje Zapadnog Balkana“, zaključuje analitičar i bivši diplomata Ognjen Pribićević.
Koliko će brzo, sa svim unutrašnjim slabostima i zamerkama Srbija uspeti da ojača svoju evropsku agendu u velikoj meri zavisi od sopstvenih kapaciteta. Status kandidata koji je Srbija nedavno dobila samo je pozivnica za političku posvećenost Uniji.