Datum pregovora i posle: EU je još daleko

Prema signalima iz Brisela, postoji šansa da Srbija, ukoliko ispuni već poznate uslove, u oktobru ili decembru dobije datum početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji.

Stoga je delegacija Srbije, predvođena direktorkom Kancelarije za evropske integracije Milicom Delević i državnim sekretarom Ministarstva pravde Slobodanom Homenom, i boravila u Briselu. Iako je povod bio sastanak sa predstavnicima Crne Gore u okviru njenih priprema za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, koji bi trebalo da počne u junu, Evropska komisija je na taj sastanak pozvala i delegaciju Srbije, procenivši da će joj biti korisno da se već sada upozna sa izazovima i obavezama koje i njihovu zemlju čekaju. Konkretnije – da se na primeru Crne Gore uveri zašto će od ključne važnosti biti poglavlja 23 i 24 kojim će se pregovori i otvoriti.

Da bi Srbiji pred kraj godine mogao biti dodeljen datum početka pristupnih pregovora sa EU potvrdio je i Vincent Degert, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, ali je i podsetio na već poznate kriterijume koje Srbija mora da zadovolji.

“Nema novih uslova, svi su već poznati. U njih spada nastavak dijaloga sa Prištinom, tokom kojeg treba da se reše i implementiraju mnogi problemi, među kojima su i pitanja energije i telekomunikacija. Uz to, mora se pokazati i da se sprovode već postignuti dogovori. Tu je i niz fundamantalih reformi koje treba da se sprovedu, a među njima je i vladavina prava”, rekao je Degert.

I predsednik Austrije Heinz Fischer izjavio je da će se ta zemlja zalagati da pregovori o pristupanju otpočnu što pre. Fischer je za frankfurtske "Vesti" ocenio da je pravac kojim se kreće Srbija u smeru evropskih integracija pozitivan, da je na tom putu ostvaren dobar razvoj i da je politika Beča, kao i do sada, usmerena ka tome da pregovori koji se vode moraju biti uspešni.

Međutim, s obzirom da se tokom pristupnih pregovora sa nekim državama užeg i šireg regiona već nekoliko puta opekla, Evropska komisija je odlučila da promeni redosled pregovaračkih poglavlja sa preostalim aspirantima sa Zapadnog Balkana – Crnom Gorom, Makedonijom i Srbijom.

EU brine nezavisnost sudstva i položaj manjina

Kako javlja Rikard Jozwiak, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, nedavno iskustvo Evropske unije pokazalo je da se Hrvatska, koja je pregovore već završila pa će u julu iduće godine zakoračiti u EU, najviše saplitala upravo na poglavljima 23 i 24, koja su na red došla tek pred kraj pregovora. S obzirom da se Srbija i druge i drugi kandidati sa Zapadnog Balkana sa najozbiljnijim preprekama i izazovima susreću upravo u oblastima koje ova poglavlja pokrivaju – a to su vladavina prava, pravosuđe i ljudska prava Brisel je odlučio da ih stavi na dnevni red odmah i drži ih otvorenim do samog kraja pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Na pitanje šta Evropsku komisiju najviše brine kad su u vladavina prava, pravosuđe i ljudska prava u Srbiji, Jozwiak kaže:


“Evropsku komisiju brine što, ne samo u Srbiji, nego i u Crnoj Gori i Makedoniji, dakle, u svim državama Zapadnog Balkana, pravosuđe nije potpuno nezavisno, odnosno, što još uvek ima previše političkog uticaja na tu granu vlasti. Nije zadovoljna ni stanjem nekih fundamentalnih prava – recimo, prava manjina. Dakle, EU želi da osigura da pravosuđe, kao i u mnogim drugim zemljama, postane zaista samostalno, da sudije budu nezavisne i birane bez političkog mešanja. Kad o tome pričam sa ovdašnjim diplomatima, oni uglavnom kažu da kad je u pitanju pravosuđe Srbija preduzima neke korake, ali da nisu sigurni da li su to samo obećanja ili i dela. Zato će Evropska komisija stavljanjem ovih poglavlja na sam početak pregovora i družeći ih otvorenim do kraja biti u stanju da radi temeljan screening, od teme do teme, od implementacije do implementacije, kako bi se uverila kako stvari u pravosuđu zaista stoje. Niko ovde nema iluziju da će pregovori biti kratak proces, naprotiv, trajaće veoma, veoma dugo. Srbija će verovatno dobiti datum početka pregovora u oktobru ili u decembru, ali kad se oni otvore, biće to naporan posao čija će se trajanje meriti ne mesecima nego godinama”, kaže Jozwiak.

I Nikola Jovanović, urednik stručnog časopisa “Izazovi evropskih integracija”, za Radio Slobodna Evropa kaže da Evropska komisija polazi od toga da nijedna država Zapadnog Balkana koja čeka u redu pred Unijom ne stoji najbolje na poljima koja pokrivaju poglavlja 23 i 24.

“To su pitanja koja su postala izuzetno politička, tako da će akcenat sigurno – i pre, i za vreme i prilikom zaključivanja pregovora – biti upravo na pravosuđu i na srodnim pitanjima. Srbija je imala dosta kompleksnu reformu, koja, međutim, i dalje zahteva korekcije i pojašnjavanja, iako je veliki deo posla završen. Naravno, biće neophodan dijalog naše administracije sa Evropskom komisijom, pogotovo o ovim pitanjima”, ocenjuje Jovanović.