Koliko je Srbija spremna za naredni evropski korak

Dobijanje statusa kandidata i Rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva da se uskoro odredi i datum početka pregovora, signali su da je, iako se to često u ovdašnjoj javnosti drugačije tumači, Evropa spremna da Srbiju u jednom trenutku primi među svoje članice.

Naredni korak međutim podrazumeva ispunjenje mnogih, od ranije poznatih uslova. Direktorka vladine kancelarije za Evoprske integracije Milica Delević kaže da je Srbija napravila određene pomake, ali da je svesna da je potrebno još mnogo napora, o čemu, dodaje, svedoče i izveštaji Evropske komisije.

“Dokumenti koje Evropska komisija očekuje da vidi su i nova strategija za borbu protiv korupcije i novi akcioni plan, ali je najvažnija primena svih tih dokumenata i onoga što je do sada usvojeno kako bi EU stekla utisak da se dalje tim putem krećemo. Sigurna sam da će u novom izveštaju o napretku, koji će biti objavljen u oktobru ove godine, Komisija to pitanje tretirati na veoma ozbiljan način”, kaže Delević

Jedno od najvažnijih pitanja svakako je dalja normalizacija odnosa sa Prištinom. Delegacija Evropske unije u Srbiji ponovlja da rešenje kosovskog problema neće biti nametnuto, ali da se ne može ni ignorisati.

Razlog je jasan, jedna od najvažnijih vrednosti Evropske unije jeste dobra regionalna saradnja, bez konflikata.

Rešenje zato treba naći u dijalogu Beograda i Prištine, ukazuje šef te delegacije Vensan Dežer.

Kosovo, međutim, iako najvažniji, nije i jedini uslov i prema rečima Dežera, ono je prvo od tri pitanja koja se moraju rešiti.

“Dva preostala su veoma jasna, to su vladavina zakona, mislim da je jasno da je to jedno od fundamentalnih evropskih vredenosti, koje obuhvata pravičan zakonski sistem i snažnu borbu protiv korupcije i organizvoanog kriminala… A zašto to imamo – jednostavno zato što smo danas u Evropskoj uniji više integrisani. Na primer, imamo evropske naloge za hapšenje, što znači da bi državljanin EU, kada joj se Srbije jednom priključi, mogao da bude izveden pred sud u Srbiji i mi moramo da budemo sigurni da će našim državljanima biti garantovana ista prava kakva uživaju u drugim zemljama članicama. Treće pitanje je unapređenje konkurentnosti i biznis okruženja u Srbiji. Verujem da su mnogi koraci pređeni, ali je jasno da ima još mnogo izazova”, rekao je Dežer.

Između Brisela i Moskve

Put Srbije ka Evropi pažljivo prati i Rusija, koja je, kako je to klasifikovao ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, jedan od četiri stuba srpske spoljne politike.

Spoljna politika često je zato i balansirala između Brisela i Moskve, koje se ne slažu po mnogim pitanjima, trudeći se da se približi prvima, ali da ne isprovocira druge.

Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Konuzin, rekao je da je proces pridruživanja Srbije Uniji pitanje koje treba da rešavaju Srbi, a da će Rusija nastaviti da sa Srbijom razvija saradnju, bez obzira na to kakva ta odluka bude, te da će Rusija tražiti oblike saradnje i sa Srbijom i sa EU.

Ipak, najspornije pitanje ostaje sporno – međunarodna politika i Konuzin kaže da će im biti bitno kakav će stav zauzimati Srbija.

“Srbija će morati da učestvuje u politici EU, a mi nemamo iste stavove. U poslednje vreme Evropska unije izlazi iz okvira međunarodnog prava. Na primer Libija ili Sirija gde se stavila na jednu stranu. Zanima nas kakva će biti pozicija Srbije?”, kaže Konuzin.

Približavanjem Srbije EU, povećavaju se i eknomske koristi koje imaju građani i privreda. Naredni koraci, trebalo bi da donesu i nove benefite, pa tako ministar ekonomije Nebojša Ćirić ukazuje da će nakon potpune liberalizacije trgovine sa EU i ukidanjem carina, doneti koristi koje se već vide na primeru CEFTA regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Ipak, Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta u Briselu, ukazuje da su od ekonomskih i ostalih, daleko važniji benefiti koje će srpsko društvo dobijati ispunjavanjem reformi, neoph odnih na njenom evropskom putu.

„Ono do čega treba da dovede pridruživanje Srbije EU jeste da naše društvo osposobi da se sami izmenimo – da nam institucije postanu bolje, da imamo manje korupcije, da nam sudstvo bolje radi, da bolje štitimo prava građana, manjina i različitosti,d a štitimo svoju ekologiju... Treba da rešimo te probleme u srpskom društvu, a EU nam je neophodna, jer sami ne možemo. Mi smo pokazali da sami nismo u stanju da reformišemo ni svoj politički, ni društveni, niti ekonomski sistem da bude bolji, prihvatljiviji i po meri građana“, zaključio je Janković.