Hoće li „Etihad ervejz“, manjinski akcionar „Er Srbije“, izaći iz srpske avio-kompanije iduće godine, kada ističe pravo arapske kompanije da pet godina upravlja srpskim avio-prevoznikom? Iako je „Er Srbija“ otpustila veliki broj uposlenika kako bi smanjila troškove poslovanja, to pitanje se akutno nameće s obzirom na gubitke koje, uprkos značajnim budžetskim donacijama beleži.
„Er Srbija“ je otpustila 340 zaposlenih, koje je, po odluci većinskog akcionara - Vlade Srbije - na svoja pleća preuzeo Aerodrom „Nikola Tesla“. Ovo je nastavak racionalizacije poslovanja “Er Srbije”, koja zatvara neke poslovnice van Beograda, smanjuje broj zaposlenih, ali i kvalitet usluga na letovima.
Nije, međutim, jasno šta to Vlada radi i zašto to radi: zašto spasava jednu državnu firmu – „Er Srbiju“ na račun druge – Aerodroma „Nikola Tesla“, koji je već ranije bio prinuđen da oprosti dugove „Er Srbiji“.
Da li zato što je 2013. godine Aleksandar Vučić, tada premijer, rekao da će „Er Srbija“ za godinu dana postati profitabilna kompanija?
„Teško je posle toliko godina priče kako se pravi najbolja kompanija u regionu da naglas priznate i sebi i čitavoj javnosti da tu nešto škripi i da to nije baš onako kao što se predstavlja“, kaže za Radio Slobodna Evropa ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk i dodaje da se ovaj privid može još neko vreme održavati.
„Ovo je jedan od načina da smanjite troškove tako što ćete deo zaposlenih sa platnog spiska jedne firme prebaciti na platni spisak druge državne firme, ali na taj način ćete smanjiti profit Aerodroma i veštački iskazati nekakve bolje rezultate poslovanja ’Er Srbije’, a u principu je to samo presipanje iz šupljeg u prazno“, ukazuje Ćulibrk.
Postavlja se, naravno, i pitanje da li budući koncesionar Aerodroma „Nikola Tesla“, koji će biti izabran do kraja godine, zna da mu po nalogu države Srbije sleduje još 340 otpuštenih iz „Er Srbije“.
Da li je racionalizacija u „Er Srbiji“ prekasno počela, odnosno, da li će, s obzirom na ogromne gubitke i prestanak državnih subvencija, domaći nacionalni prevoznik preživeti ili će morati da razmišlja i o bankrotu?
Prema sporazumu koji su potpisale Vlada Srbije i „Etihad“, arapska kompanija osim 49 odsto udela kao i pravo da pet godina upravlja Er Srbijom. Taj period ističe 2018. godine.
Prema sporazumu koji su potpisale Vlada Srbije i „Etihad“, arapska kompanija osim 49 odsto udela kao i pravo da pet godina upravlja Er Srbijom
„Er Srbija“ je, prema sporazumu, mogla da računa na državnu pomoć i subvencije do 31. decembra 2016. Da li će Etihad pokriti gotovo polovinu gubitaka „Er Srbije“ ili će iz nje izaći?
„Postoji mogućnost da ostanu, postoji i mogućnost da odu, to verovatno samo oni znaju. U avio-saobraćaju se takve informacije kriju do poslednjeg trenutka jer su to poslovne tajne. Mišljenja sam da mi do poslednjeg trenutka nećemo znati kakva je odluka, to jest da li će da ostanu ili će da se povuku“, kaže za RSE Dragan Nikolić, urednik portala „Aviatika“.
U prilog verovatnoći da bi arapski partner mogao izaći iz aranžmana sa „Er Srbijom“ govori prošlogodišnji gubitak „Etihada“ od 1,87 milijardi dolara, prestanak državnih podsticaja „Er Srbiji“, kao i veliki gubici srpskog avio-prevoznika. U nedavno objavljenom finansijskom izveštaju „Er Srbija“ je navela dobit od oko 860.000 evra, ali uz državne subvencije koje su iznosile 40 miliona evra.
„Te simbolična neto dobiti iskazane prošle godine ne bi ni bilo, već bi, naprotiv, postojao gubitak od gotovo 40 miliona evra da nije bilo državnih subvencija koje se upumpavaju iz budžeta u tog nacionalnog avio-prevoznika. Dakle, suština je da bi bez pomoći sa strane ta kompanija i dalje pravila gubitak, što je sve signal da stvari nisu stvari onakve kakve se čine na prvi pogled kad samo pogledate finansijske izveštaje i vidite tamo neki dobitak od 800.000 evra“, kaže Ćulibrk.
Može li, dakle, „Er Srbija“ stati na sopstvene noge bez državnih subvencija?
Dragan Nikolić nije u to siguran:
„’Er Srbija’ je u velikoj meri politički projekat i šta će dalje biti s tom kompanijom, to će biti definitivno politička odluka, a ne odluka zasnovana na komercijalnim principima, bar ne još neko vreme. A globalno gledano, stanje u industriji avio-saobraćaja je izuzetno teško, vidite i sami koliko malih kompanija se gasi, da dolazi do ukrupnjavanja tako što velike kompanije gutaju male kompanije i da je malim kompanijama sve teže da posluju“, ukazuje Nikolić.
Zatvaranje nekih poslovnica i smanjivanje broja zaposlenih
O poslovanju „Er Srbije“ građanima se ne polažu računi. Tek u julu iduće godine oni će saznati šta se u ovoj kompaniji događalo tokom ove godine. Iako je u pitanju javni novac, ne postoje redovni kvartalni izveštaji o poslovanju ovog nacionalnog prevoznika, kaže Milan Ćulibrk i napominje da mu je čitava priča o dobroj poslovnoj praksi „Er Srbije“ postala sumnjiva kada je u finansijskim izveštajima video da je za iznajmljivanje aviona za potrebe „Er Srbije“ uzet kredit od „Etihada“ na koji se plaća kamata od 8 odsto.
„U trenutku kada je ’Etihad’ pozajmio novac ’Er Srbiji’ po kamatnoj stopi od osam posto, kamata na svetskom tržištu je bila skoro nula, dakle, to je ogromna kamatna stopa. Ta margina između kamata na svetskom tržištu i kamate po kojoj je ’Er Srbija’ dobijala novac je ogromna, tako da je tu mnogo stvari već na prvi pogled sporno i teško ih je samo ekonomskim razlozima objasniti“, ukazuje Ćulibrk.
Za dve poslednje godine država Srbija je poklonila „Er Srbiji“ neverovatnih 90,35 miliona evra.
Uz to, odlukom Vlade, Aerodrom „Nikola Tesla“ otpisao je u 2014. i 2015. „Er Srbiji“ iznos od 4,3 milijarde dinara ili 36 miliona evra.