RSE saznaje: Er Srbija postaje lou-kost kompanija

Siniša Mali, predsednik Nadzornog odbora Er Srbije (Air Serbia), potvrdio je informacije da će biti otpuštanja u toj kompaniji.

"To je poslovni plan koji podrazumeva dodatno povećanje profitabilnosti Er Srbije i onda se ponašate kao svaka tržišna kompanija. Sve je to deo jednog normalnog procesa gde pokušavate da smanjite troškove s jedne strane i povećate prihode sa druge strane", rekao je Siniša Mali.

Radio Slobodna Evropa saznaje od izvora iz kompanije, čije ime je poznato redakciji, da je već otpušteno 30 zaposlenih koji su obavljali komercijalne poslove sa obrazloženjem da je prestala potreba za njihovim angažovanjem.

Otpuštanja u Er Srbiji dešavaju se svega jedan dan pošto je manjinski vlasnik u Er Srbiji – kompanija Etihad saopštila da je u 2016. zabeležila gubitke od čak 1,87 milijardi dolara.

Istovremeno, izvor Radija Slobodna Evropa tvrdi da se u Er Srbiji priprema teren za tranformaciju u lou-kost kompaniju.

"Trenutno nekih 30-ak ljudi, planira se još otpuštanja. To je obrazloženo rečenicom da prestaje potreba za tim poslovima. S druge strane, vidim da se ti poslovi predaju drugim kolegama što je ovako malo pravno klizav teren. U suštini posao se preliva na kolege koje su ostale, ali formalno rečeno je da prestaje potreba za takvim poslom", kaže sagovornik RSE koji ističe da nisu postojali nikakvi kriterijumi za otpuštanja.

Prethodno je, kako je RSE rekao isti izvor, oko 300 mahom mladih ljudi samoinicijativno napustilo Er Srbiju nezadovoljni stanjem unutar kompanije.

"Intencija jeste da se napravi hibridna kompanija i da se što više smanje troškovi i da se prevede na prodaju preko weba, kao što rade sve lou-kost kompanije. Taj proces je svakako u toku i u pojavnom obliku se tu događaju svakakve stvari. Neko od putnika se našalio pre neki dan da su ranije na svakom letu imali kuvara koji je pripremao hranu, govorim figurativno, do toga da sada mora da se plaća voda. To je bila šala jednog od putnika u kojoj ima dosta istine. Moje mišljenje je da je ovo sve samo jedan deo eksperimenta. Imam utisak da je to naloženo jer je rađeno i u drugim delovima Etihad erlanjz sistema", kaže izvor Radiju Slobodna Evropa.

Nekoliko sati nakon što je RSE objavila ove informacije, kompanija Er Srbija, koja prethodno nije odgovorila na upit RSE, negirala je da je u procesu transformacije u lou-kost kompaniju, potvrdivši u saopštenju da se u toj aviokompaniji dešavaju promene koje uključuju i mere racionalizacije.

Inače, u tom sistemu su osim Er Srbije i posluju u Alitalija (Alitalia), Džet Ervejz (Jet Airways), Er Berlin (Air Berlin), Niki, Er Sejšeli (Air Seychelles) i Etihad Regional. Od tih kompanija Alitalija je proglasila bankrot, Er Berlin je velikim poslovim problemima, dok je vlasnički udeo iz Etihad regional-a prodat slovenačkoj Adria Ervejz (Adria Airways).

Ove poslovne neuspehe propratila je i informacija o povlačenju Džejmsa Hogana, generalnog direktora kompanije Etihad, sa funkcije što je ozvaničeno prvog jula, ali i objava novog menadžmenta o racionalizaciji poslovanja.

Za to vreme u Er Srbiji saopštenja o poslovnim uspesima bez jasnih informacija o ostvarenom profitu ili gubicima prate potezi koji nesumnjivo ukazuju na racionalizaciju.

Ukidaju se letovi za pojedine destinacije, uključujući i Abu Dabi, uvodi se taksa za šaltersko čekiranje putnika, postavljaju uža sedišta zarad povećanja kapaciteta letelica, naplaćuje njihov odabir dok su, prema svedočenjima samih putnika, obroci na letovima količinski drastično smanjeni – a na pojedinim se služi samo voda.

Česte su i informacije o odlaganjima ili otkazivanjima poletanja zbog kvarova na letelicama.

Svoja nedavna iskustva o višesatnom čekanju za Radio Slobodna Evropa prepričava Marijana Jovanović koja je na proputovanju do Kanade preko Pariza trebalo da poleti 21. jula. u 6:40. To se, međutim, desilo tek oko deset časova.

"Mi smo ušli u avion malo pre osam. Pilot se javio i izvinio nam se. Avion i dalje stoji, stjuardese – nema nigde nikoga. Još desetak minuta smo čekali na bilo kakvu informaciju. U tom trenutku se pilot ponovo javio i počinje rečenicu: 'Dame i gospodo, danas nam je loš dan'. Kao razlog je saopštio da se letelici pokvario jedan GPS sistem", priča Marijana Jovanović.

Jovanović dalje navodi da je pilot objasnio da avion treba da ima tri ispravna GPS-a i da u tom trenutku jedan nije bio u funkciji.

"Po protokolu ne može da poleti dok ne proradi GPS. Obećali su da će to biti za nekih desetak minuta. To se pretvorilo u, ne znam ni koliko vremena, pa smo poleteli negde oko petnaest do deset", kaže ova putnica, koja naglašava da je imala i problema sa onlajn čekiranjem karte, iako tvrdi da je postupala tačno po uputstvima sa sajta kompanije.

"Moja karta je bila Er Frans (Air France), ali do Pariza sam letela Er Srbijom. Pokušala sam da uradim čekin. Nikako nisam mogla da odaberem sedište i da prijavim dodatni kofer. Zvala sam i Er Srbiju i Er Frans – prebacivali su odgovornost sa jednih na druge, pa sam na kraju odustala", kaže Marijana Jovanović koja dodatne troškove ipak nije imala jer je, kaže, bila putnica francuskog nacionalnog prevoznika.

Pre svega nekoliko dana, kako je saopštio Er Srbija, zbog kvara na letelici otkazan je bio i let za Njujork.

Direktna linija do jednog od najznačajnijih svetskih gradova je, prema očekivanjima zvaničnika Er Srbije i ovdašnjih vlasti, trebalo da bude značajan iskorak u razvoju odnosa sa Sjedinjenim Državama. Ali sve više deluje da je ta težnja ostvarena bez precizne računice.

"Jako je skup taj saobraćaj. Nedeljno, ukoliko ste pošli sa pet letova, morali ste da platite iznos od milion dolara da biste odleteli i vratili se, odnosno četiri miliona mesečno", govori izvor Radija Slobodna Evropa ističući da je upravo taj slučaj ukazao na problem nestručnih kadrova angažovanih na važnim pozicijama unutar Er Srbije.

"Pre jedno dva meseca gospodin Dane Kondić (generalni direktor Er Srbije prim. nov.) je dao kratki intervju. Mislim da je pitanje bilo šta je sa letovima za Njujork... I on je onda srdačno rekao da bi letovi za Njujork mogli biti bolji, ali mi nismo razvili prodajnu mrežu u SAD-u.Taj isti gospodin Kondić je postavio potpredsednika za Severnu i Južnu Ameriku kome je posao bio da razvije prodajnu mrežu. Ali se on bavio nekim efemernim stvarima. Govorim o tome da je odabir ljudi koji su na tako značajnim pozicijama u aviokompaniji, što je svetski posao, bio krajnje pogrešan", kaže izvor RSE.

Ili aviokompanija ili lou-kost

Er Srbija, naslednica nekadašnjeg Jat Ervejza (JAT), formirana je avgusta 2013. godine na osnovu ugovora Vlade Srbije i Etihada, nacionalnog avio prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj poslovni poduhvat tadašnji politički vrh Srbije predstavio je kao spasavanje naslednice nekadašnjeg JAT-a koji je godinama grcala u milionskim dugovima.

Ugovor je bio proglašen za poslovnu tajnu – što je pod pritiskom javnosti i institucije Poverenika za informacije od javnog značaja osporeno tek godinu dana kasnije. Usledila je reakcija tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, koji je na konferenciji za medije, negirao sumnje javnosti i stručnjaka da je ugovor sa Etihadom štetan po Srbiju.

Ekonomski novinar Miša Brkić kaže da je uz rekordne gubitke manjinskog partnera Etihada jedan od glavnih razloga turbulencija u Er Srbiji to što država više nije u obavezi da nadoknađuje gubitke kompanije.

To je, kaže Brkić, ujedno i razlog zbog koga je u javnosti i finansijskim izveštajima ostvarivan privid da su u prethodnim godinama ostvarivani prihodi u poslovanju.

"Er Srbija sada nije ni standardna aviokompanija, a nije ni lou-kost. Nešto je između. Moje informacije kažu da i ljudi iz Etihada, suvlasnika Er Srbije, tvrde da je taj hibridni sistem čista propast i da ne može da donese neku veliku korist u poslovnom smislu dok se kompanija ne odluči šta hoće da radi", zaključuje novinar Miša Brkić.

Odnos u vlasništvu između Vlade Srbije i Etihada je 51:49, s tim što se Srbija odrekla upravljačkih prava u narednih pet godina – odnosno do 2018. godine.

Obaveza Etihada bila je da uloži 40 miliona dolara i obezbedi još 60 miliona kroz kreditne linije, dok je Vlada Srbije na sebe preuzela dugove bivšeg JAT-a i obavezu da isplati socijalni program za višak radnika.