Kakva je sudbina Er Srbije, pitanje je koje se u domaćoj javnosti stidljivo pojavilo ovih dana. Na prvi pogled iznenada, posle jednog teksta u dnevnoj štampi, počelo je da se govori o tome kakve su ambicije Etihad Ervejza i da li će arapski partner u punom obimu nastaviti posao sa državom Srbijom.
Imamo plan B za Er Srbiju, bio je odgovor Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, na interesovanje novinara o budućnosti nacionalnog avioprevoznika.
“Da li će kadrovski nešto da se menja u Etihadu, manje je naša stvar. Ali zato onaj drugi deo, o kom smo iz medija informisani, ukoliko dođe do bilo kakvih drugih informacija ili želja drugog šer holdera onda ćemo naravno sesti u vladi i razgovarati. I uvek postoji za svaku stvar, bar kada se tiče infrastukture i ovog ministarstva, plan B.”
Priča o perspektivi regionalnog lidera u usponu otvorena je tekstom u beogradskom listu Danas, koji ima reputaciju ozbiljnih novina, u kom se u širem kontekstu govori o mogućoj smeni Džejmsa Hogana, predsednika i direktora Etihad Ervejza, i rezultatima poslovanja te kompanije, koja je 19. decembra saopštila da je u nekim poslovnim delovima prinuđena na smanjenje broja zaposlenih.
U toj analizi se, između ostalog, pominje navodna mogućnost da Etihad razmišlja o izlaznoj strategiji iz Er Srbije, koja bi mogla da podrazumeva smanjenje vlasničkog učešća koje se graniči sa faktičkim izlaskom iz zajedničke firme.
Ekonomski analitičar Miša Brkić, autor tog članka, kaže za Radio Slobodna Evropa da se među poznavaocima avioprevoza u Beogradu već nekoliko meseci priča o tome.
“Potvrdu te informacije upravo je dala ministarka. Rekla je da vlada ima plan B. Dakle, time nas je ministarka prilično uverila da se nešto iza brda zaista valja. Jer, plan B se ne pravi tek tako.”
Nakon što se ova priča razvila u medijima, Etihad Eviejšn Grupa odbacila je predviđanja u vezi sa promenom investicije u kompaniji Er Srbija:
“Te spekulacije potpuno su netačne i bez osnova. Ostajemo posvećeni strateškom partnerstvu sa većinskim vlasnikom Er Srbije - Vladom Srbije,” navodi se u saopštenju Etihad Eviejšn Grupe i dodaje da je za samo tri godine postojanja srpska nacionalna aviokompanija transformisana u profitabilnu, najbolju u klasi.
Er Srbija počela je da radi u oktobru 2013. U vlasništvu države je 51 odsto firme, dok 49 odsto pripada Etihad Ervejzu iz Abu Dabija, aviokompaniji Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kritičari su od početka osporavali ovaj aranžman, uz primedbe o netransparentnosti ugovora, pitanjem koliko Srbiju košta Er Srbija.
Na pitanje zašto bi, recimo, Etihad poželeo da promeni ugovor ili izađe iz posla sa Er Srbijom, Miša Brkić kaže.
“Ugovorom se vlada obavezala da će tri godine država Srbija pokrivati gubitke zajedničke aviokompanije. Taj period je istekao. Pošto više nema te klauzule, može da bude da je Etihad procenio da Er Srbija i dalje posluje negativno i da ne može da napravi profit. Oni kao suvlasnik mogu da odluče da u tome više ne učestvuju. To može da bude razlog...”
Jedan od najvećih poslovnih poteza Er Srbije, koji su predstavnici vlasti opisali kao veliki korak za Srbiju, u junu je bilo otvaranje linije za Njujork. Iako je posle četiri meseca broj letova od 8. novembra sa početnih pet nedeljno smanjen na tri, ekonomisti ovaj podatak ne dovode u direktnu vezu sa eventualnim planovima za postepeno povlačenje arapskog partnera iz posla, ali smatraju da i to pokazuje koliko je tržište zahtevno, da su troškovi veliki i kako je teško napraviti profit.
Kada se radi o vezi sa Amerikom, smatra ekonomista Milan Kovačević, trebalo bi pogledati studiju izvodljivosti.
“Tu treba izračunati koliko linija sedmično je isplativo. Sigurno je da opada broj putnika u određenim sezonama tokom godine. U međuvremenu slušamo priče kako na nekim destinacijama raste broj putnika. Ali to je jedan izvedeni podatak, ne znamo da li su rashodi još veći.”
Er Srbija nastala je od nekadašnjeg javnog preduzeća JAT Ervejz, koje je prethodno pravilo ogromne gubitke, kada je 49 odsto prodato gigantu iz Abu Dabija. Srbija je tada preuzela obavezu da isplati dugove iz prošlosti, a najvažnija ideja strateškog partnerstva sa Etihadom bila je dovođenje inostranog menadžmenta koji bi novu kompaniju učinio profitabilnom.
“Stalno se priča o državnom kapitalu, a to je u stvari kapital poreskih obveznika. Njima će doći na teret ako ne bude uspešno poslovanje. Brine me što ne uvedemo bar kvartalno izveštavanje o rezultatima tih preduzeća. Onda bi i oni bili pod prismotrom da bolje posluju”, kaže Milan Kovačević podsećajući da je, iako je reč o stranom ulaganju, vlasništvo Srbije u Er Srbiji veće od polovine.
Posle svega, ima i mišljenja da eventualno povlačenje Etihada ne bi automatski moralo da znači katastrofu za nacionalnu aviokompaniju.
Ali samo, zaključuje Miša Brkić, ako država ne bi postavila svoje ljude da je vode.
“Teoretski bi to moglo da izgleda ne tako strašno. Međutim ako vlast bude primenila oprobani recept Er Srbija bi mogla da postane neki novi RTB Bor, stari JAT ili Petrohemija. Imamo dovoljno primera zbog kojih bi trebalo da se ježimo u slučaju da Etihad smanji vlasništvo ili izađe iz Er Srbije.”
Er Srbiju od osnivanja vodi generalni direktor Dane Kondić, Australijanac srpskog porekla, dok je član Nadzornog odbora Džejms Hogan, CEO Etihada. Osim Er Srbije, Etihad ima suvlasništvo i u kompanijama Alitalija, Er Berlin, Džet Ervejz, Er Sejšels i Virdžin Australija.
Facebook Forum