Avioni MiG-29, nakon dugih pregovora i razmatranja opcija, iz Rusije u martu najverovatnije stižu u Srbiju. Dok je to za sada jedino poznato, jer se još ne zna cena aranžmana, pitanje je da li će Srbiju, koja igra na kartu saradnje i sa Moskvom i sa Briselom, politički koštati ova isporuka.
Za pojedine analitičare, ruski poklon ima i notu više od poželjnog bezbednosnog doprinosa regionu i Evropi. Pogotovu što su na snazi sankcije Evropske unije Rusiji.
„U vojnim sankcijama EU prema Rusiji postoji odrednica da je sve zabranjeno, osim onoga što je od koristi za održavanje operativnih sposobnosti članica NATO saveza. Zapadnoevropske zemlje su na taj način premostile politički problem kada je u pitanju njihov interes. A što se tiče Srbije, ona je po strani od glavnog toka zbivanja jer se nije pridružila sankcijama, tako da nema dileme da može da nabavi vojnu tehniku iz Rusije“, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, uz opasku da zato ne veruje da će Srbija, iako je pod budnim okom briselskih zvaničnika, javno biti kritikovana.
Srbija može da nabavi vojnu tehniku iz Rusije: Aleksandar Radić
Šest polovnih MiG-ova 29 koji se u Rusiji povlače iz operativne upotrebe biće poslati kao donacija, čime će vojno neutralna Srbija posle 17 godina kompletirati eskadrilu lovaca nakon NATO bombardovanja 1999. godine u kom je uništen jedan deo aviona tog tipa. Za deo domaće javnosti ovaj potez, kako je to predstavljeno u štampi koja eksploatiše činjenicu da je ovo prvi takav ruski gest u istoriji prema Srbiji, više je od obične vojne saradnje i pokazuje brigu Rusije o Srbiji.
Aleksandar Radić smatra da se radi o preterivanjima i da ruski poklon svakako ima i politički motiv.
„Isporuka MiG-ova 29 kroz donaciju je neka vrsta demonstracije ruske moći jer se avioni šalju zemlji koja je iza leđa istočnih granica NATO. Ovim Rusi postižu i izuzetno vredan psihološko-propagandni efekat jer se sada srpskom javnom mnjenju, koje je blagonaklono prema Rusima, sada prvi put upućuje signal jasne podrške.“
Ugovor o nabavci aviona trebalo bi da bude potpisan prilikom posete premijera Aleksandra Vučića Moskvi 21. decembra, koji je najavio i nabavku 13 transportnih helikoptera za potrebe specijalnih snaga, koje proizvode Nemačka i Francuska, od kompanije „Erbas“.
„Mogu da obradujem žene koje brinu o potomstvu više od muškaraca, da su sigurnije jer time odvraćamo svakoga ko bi pomislio da Srbiju napadne“, rekao je Vučić.
Donaciju iz Rusije beogradski tabloidi ispratili su pisanjem da je isporuku MiG-ova 29 odobrio Vladimir Putin lično, i naslovima da Srbija postaje najjača vojna sila u regionu, dok su ranije državni čelnici nabavku lovaca argumentovali time da se i Hrvatska naoružava, jer je od Amerike dobila borbene helikoptere „kajova“.
Dragan Šutanovac, nekadašnji ministar odbrane Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa da su takve poruke dnevnopolitičke prirode.
„Time se podiže tenzija u javnosti i podgrevaju priče kako je to spas za Srbiju. Šest aviona tipa MiG nisu velika borbena sredstva. Mislim da je njihova nabavka nužna, ali daleko od toga da time mogu da se vode neki ratovi. Pogotovu sa zemljama u okruženju, za šta mislim da zaista nema ni potrebe. Srbija nema neprijateljsko okruženje i niko nas vojno ne ugrožava.“
MiG-ovi dobar izbor: Dragan Šutanovac
Odluka da se od Rusije uzmu borbeni avioni sa vojnog aspekta je logična, jer je 80 odsto naoružanja i opreme u Vojsci Srbije ruske proizvodnje. Kako se do sada moglo čuti, šest MiG-ova 29 stižu kao donacija, ali će njihovo prilagođavanje, modernizaciju i buduće remonte Srbija platiti, tako da je pronađeno prihvatljivo rešenje za obe strane.
Dragan Šutanovac kaže da su MiG-ovi dobar izbor.
„Tako štedimo ogroman novac koji bi dali za obuku, rezervne delove i sve ono što nosi eventualna nabavka novog aviona. U ovom trenutku ne mogu da kažem da li je taj aranžman sa Rusima dobar, jer ne znam koja je cena remonta i koliki će biti resursi tih aviona. Naravno da se ova priča može politizovati ali ne mislim da to ima uticaja, pogotovu što postoje zemlje koje su u NATO a imaju upravo te ruske aparate na nebu.“
Istovremena poruka Aleksandra Vučića da će, pored donacije iz Rusije koja bi trebalo da stigne u martu, Srbija od vodeće zapadnoevropske firme „Erbas“ kupiti letelice, može se tumačiti i jasnim signalom zvaničnog Beograda da će pokušati da održi politiku balansa između Istoka i Zapada. U stvari, da nabavka MiG-ova ne znači odustajanje od proklamovanog zapadnog kursa i članstva u Evropskoj uniji.
I pored svega, zaključuje vojni analitičar Aleksandar Radić, jasno je da je nabavka polovnih ruskih lovaca iznuđeno rešenje.
„Srbija mora da čuva svoj vazdušni prostor. S obzirom da nema novca, problem mora da premosti polovnim MiG-ovima do nekog budućeg rešenja. Tako da mislim da se na Zapadu sa stručne strane prepoznaje da je to nužnost, a ne izraz drugačijeg strateškog opredeljenja Srbije.“
Kada stigne ruski poklon, eskadrila MiG-ova 29 Ratnog vazduhoplovstva Srbije brojaće 10 aviona. Četiri lovca tog tipa koje Srbija sada poseduje od Rusije su kupljena daleke 1987. godine sa vekom upotrebe od 30 godina.