Predsednik Srbije Tomislav Nikolić namerava, kako je objavljeno u domaćoj štampi, a potvrđeno u izjavi ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, da prisustvuje vojnoj paradi 9. maja na 70. tu godišnjicu pobede nad fašizmom, na kojoj neće biti prisutni, zbog ukrajinske krize i uloge Rusije, najviši čelnici EU, zapadnih zemalja i Amerike. Istovremeno je najavljena i zajednička rusko srpska vojna vežba u septembru i još jedna, čiji se datum ne zna. Sa druge strane, Srbija je baš ovih dana napravila značajan iskorak prema NATO alijansi, stupanjem na snagu Individualnog patnerskog akcionog plana, što se smatra najvišim mogućim stepenom saradnje sa državama koje nisu članice Severnoatlanskog saveza. Kakva je realno pozicija Srbije u odnosu na Rusiju u trenutku kada su na međunarodnoj sceni odnosi Moskve, sa jedne, i Brisela i Vašingtona, sa druge strane, do te mere zategnuti, da to mnogi nazivaju ponovnom erom hladnog rata?
Eduard Kukan, šef delegacije EP, izjavio je na kraju prošlonedeljne posete Srbiji da predsednik Tomislav Nikolić ne bi trebalo da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, već da poput drugih lidera zapadnih zemalja, samo poseti spomenik vojnicima palim u Drugom svetskom ratu. Tako će tih dana da postupe, na primer, češki predsednik Miloš Zeman i nemačka kancelarka Angela Merkel, rekao je Kukan. I predsedavajući Saveta EU Donald Tusk je saopštio da ne ide 9.maja u Moskvu.Visoki gost iz Brisela je za beogradski Blic izrazio zabrinutost i zbog zajedničke vežbe vojski Srbije i Rusije najavljene za septembar.
Ova izjava jasan je nagoveštaj kako će Brisel protumačiti te poteze Srbije.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je reagovao saopštenjem, poručivši šefu Delegacije EP Eduardu Kukanu da uzalud vrši pritisak na njega da ne ode na vojnu paradu u Moskvi 9. maja. Nikolić je ocenio i da je "nepristojno davati savete nekome ko savet nije ni tražio", preneo je kabinet predsednika Republike.
"Mišljenje velike većine građana je da naša zemlja treba da neguje najbolje odnose sa svima, pa i sa Ruskom Federacijom. Predsednik nedvosmisleno zastupa to mišljenje i niko to neće uspeti da promeni, pa ni gospodin Kukan", navodi se u izjavi.
“Evidentno je da je EU donela zajednički stav da se na paradu ne ide u Moskvu i u tom kontekstu biće ovo još jedna notifikacija da je Srbija učinila nešto u surotnosti sa stavovima EU u odnosu na Rusiju”, komentariše Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Treba, međutim, reći, da za sada još nema zvanične potvrde da će predsednik Srbije prisustvovati vojnoj paradi. Na naše direktno pitanje, iz kabineta nismo dobili odgovor. Ali, nije bilo ni demantija te informacije koju je lansirao još pre dva meseca ambasador Srbije u Moskvi.
Hoće li uspeti Rusija da podeli EU povodom parade? Ministar Lavrov je nedavno nabrojao nekoliko zemalja EU koje će navodno prisustvovati paradi, naši izvori, međutim, tvrde da se još ništa ne zna, da se spisak menja iz dana u dan.
“To je priroda Nikolića da on tera svoju agendu, a da ne gleda širu sliku kakve to posledice može da izazove za građane Srbije. Na kraju krajeva, to je stvar i morala, ako vidite na koji način je Rusija ankesirala Krim”, kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije.
Korak prema NATO
Činjenica da na 70- godišnjicu pobede nad fašizmom, u kojoj je tadašnji Sovjetski savez odigrao jednu od ključnih uloga, na tribini neće biti tadašnjih saveznika – SAD, Francuske i Britanije, dokaz je gde se svet danas nalazi. Nekadašnji saveznici sada odmeravaju svoje oružje. U Rusiji masovne vojne vežbe, na Baltiku vežbaju Amerikanci a NATO u Crnom moru. Ruski predsednik Putin je, čak,izjavio da je razmišljao da stavi u pogon nuklearno oružje povodom Krima.
To su okolnosti u kojima se priprema za septembar rusko srpska vojna vežba, a planirana je ove godine još jedna. Doduše, sa NATO zemljama broj vežbi je mnogo veći-ukupno 24. Zašto bi onda bio problem vežba sa Rusijom koja je, uz to, članica Partnerstva za mir? Jelena Milić objašnjava:
“Problem sa vojnom saradnjom sa Rusijom je što se ona dešava, kao i prošlogodišnje vežbe u Sremu, u trenutku kada Rusija vojno, operativno i ljudski pomaže pobunjenike, separatiste u Ukrajne, kada je protiv nje uvodi ceo zapadni svet sankcije i kada jačaju tenzije izmedju NATO-a i Rusije.”
Istovremeno sa demonstriranjem rusko srpskog vojnog savezništva, Srbija ipak čini neuporedivo važniji korak prema NATO alijansi, stupanjem na snagu Individualnog partenrskog akcionog plana (IPAP) koje je najviši oblik vojne saradnje sa državom nečlanicom Saveza.
“U javnosti se u prvi plan stavlja vojna saradnja između Srbije i Rusije, a u drugi plan priča o saradnji sa NATO-om koja je doživela jedan ozbljniji napredak”, ocenjuje Aleksadra Joksimović.
Sve u svemu, uprkos različitim signalima koji se šalju, naši sagovornici se slažu da je jasno da je Srbija napustila balansiranu poziciju, da je pokazala da je njen pravac Brisel, a da je Moskva više u domenu sentimenta negovanog u kabinetu predsednika Republike a mnogo manje tamo gde se donose odluke – u kabinetu uticajnog premijera i u Vladi Srbije .
Srbija, i pored očijukanja sa baćuškama, svoje je kormilo okrenula na drugu stranu, kažu naše sagovornice.
Jelena Milić smatra da tog balansa između Brisela i Moskve odavno nema.
”Međutim, retorički, i naše vlastii Moskva, pokušavaju da insistiraju na njemu. A onda, iz meni potpuno nepoznatih razloga. zapadna medjunarodna zajednica upada u matricu koja glasi: moraju se uzeti u obzir posebni odnosi, istorijski i trgovinski koje ima Srbija sa Rusijom. I tu dolazimo u suprotnost sa činjenicama. I sa istorijskim činjenicama o značaju tih odnosa u prošlosti i sa ekonomskim činjenicama o obimu saradje sa Rusijom i zavisnosti od gasa. Srbija ništa nije više zavisna od drugih istočnoevropskih zemalja”, navodi Jelena Milić.
Aleksandra Joksimović kaže da je sve jasnije, pogotovo otkazivanjem Južnog toka, da je Srbija sve okrenutija ka EU i da je ta činjenica negde u Briselu, ipak, prepoznata.
Pred Srbijom je još jedan izazov-a to su sankcije koje ona nije uvela Rusiji to je
jedan od argumenata Brisela koji ocenjuje da spoljna politika Beograda nije
harmonizovana sa politikom EU. Najnoviju poruku Srbija je primila od Tanje Fajon, poslanice u Evropskom parlamentu, prilikom prošlonedeljne posete Beogradu: "EU ocekuje da postepeno uvodite sankcije Rusiji".