Vojne vežbe Srbije sa Rusijom su pod lupom. Vežbe pod simobličnim nazivom Slovensko bratstvo 2015, koje su planirane u septembru u Rusiji, ali i ruski predlog zajedničkih vežbi u 2016. godini izazvali su negodovanje Brisela. Analitičari primećuju da za razliku od prećutnog odobravanja prošlogodišnjih prvih srpsko-ruskih vežbi Brisel sada želi da podseti Beograd na obaveze usklađivanja sa spoljno-političkim potezima EU, a u svetlu napetih odnosa između Zapada i Rusije.
Tek što su u Moskvi ministri odbrane Sergej Šojgu i Bratislav Gašić razgovarali o zajedničkoj vojnoj vežbi kopnenih, vazdušnodesantnih i snaga protivvazdušne odbrane “Slovensko bratstvo 2015.”, Beogradu je iz Brisela stigla packa.
“U sadašnjim okolnostima takva vojna vežba poslala bi pogrešan signal”, poruka je upućena preko portparolke Evropske komisije Maje Kocijančić.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, podsećajući da je Zapad prećutno dozvolio prve rusko-srpske vojne održane u novembru prošle godine na poligonu u Nikincima kod Rume, ocenjuje da bi razlog za ovogodišnje negodovanje mogao da bude u najavi takvih vežbi i u 2016. godini.
“Saveznicima Srbije na Zapadu je bitna suština a to je činjenica da je Srbija opredeljena za intergraciju u EU i da prate i mnogi pomaci na bezbednosnom planu o kojima se ne govori toliko precizno i određeno, ali potpuno je jasno da Ministarstvo odbrane Srbije i Vojske Srbije čine mnogo toga kada je reč o razvoju partnerskih odnosa pre svega sa zapadnim zemljama. Ove godine se u septembru održava vežba na prostoru Rusije koja neće biti samo uzvratna zato što je dobila i multinacionalni format pridruživanjem Belorusije. I Rusija je izabrala jedno simbilično ime za tu vežbu `Slovensko bratstvo` koja može da uputi i neku neugodnu političku poruku u momentu u kojem se ipak u Ukrajini često narušava primirje. Mislim da je problem zapravo nastao zbog najave planova za iduću godinu jer kada nagovestite da će saradnja da raste ne možete više da se pozivate na to da su to bili prethodni planovi”, kaže Radić.
Očigledno je, zaključuje naš sagovornik, da Brisel sada želi da podseti Srbiju na to da ona ima i neke obaveze koje su proizvod želje da se uđe u EU a to je usklađivanje sa spoljno-političkim potezima EU.
Upravo to je sugerisala portprolka Evropske komisije Maja Kocijančić, rekavši da Brisel očekuje od Srbije da “postupa u skladu sa obavezama prema EU i sa procesom pristupanja".
Na reakciju iz Brisela Ministarstvo odbrane Srbije odgovara da "aktivnostima sa Oružanim snagama Ruske Federacije, poklanja istovetnu pažnju kao i s drugim ključnim partnerima, ali u ovom momentu, to nije ni približno na nivou koji ostvarujemo s drugim partnerima". Ministarstvo navodi i da u oblasti saradnje poput zajedničkih vežbi i obuke trenutno ima najrazvijeniju saradnju sa SAD i državama EU.
Podsećamo da su u novembru prošle godine, kada je održana srpsko-ruska vojna vežba “Srem 2014”, u bazi "Jug" kraj Bujanovca, pripadnici vojski SAD, Srbije i četiri države regiona imali vežbu "Platinasti vuk 15".
(FOTOGALERIJA: Prva vojna vežba Srbije i Rusije)
Prva vojna vežba Srbije i Rusije
Kako su preneli mediji, za ovu godinu su planirane dve vežbe sa Rusijom, a planirano je više vežbi u okviru saradnje sa NATO-om. Tokom susreta u Moskvi Šojgu je predložio održavanje zajedničkih taktičkih vežbi ruskih i srpskih vazdušnodesantnih specijalnih snaga 2016. godine.
Međutim, u sve napetijim odnosima Zapada i Rusije sve više se obraća pažnja na svaki detalj naročito na vojnu saradnju jedne zemlje kandidata za članstvo u EU i Rusije, kaže Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, i napominje da se od Srbije očekuje da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
“Istina je da je Srbija značajno uznapredovala u saradnji sa NATO-om kroz potpisivanje IPAP –a (Individualni partnerski akcioni plan sa NATO) i kroz različite oblike saradnje, između ostalog sa vojskom SAD, no uprkos tome evidentno je da se svaki oblik saradnje sa Rusijom, naročito kada je u pitanju vojna saradnja, notira i sa negodovanjem se na takvu vrstu saradnje gleda. Što se odnosi između Rusije i Zapada eventualno budu razvijali u negativnijem kontekstu očekivanja da se Srbija u potpunosti saglasi sa svim merama EU biće sve snažnija”, ocenjuje Joksimović.
Beograd ne prati spoljnu poltiku EU ni kada su u pitanju sankcije Rusiji uz više puta ponovljen stav najvših zvaničnika da to neće učiniti.
