U Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o Otvorenem Balkanu, projektu ekonomske saradnje zemalja Zapadnog Balkana. Tom projektu priključile su se Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo ostali po strani.
Učesnici polemike bili su Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, i Miodrag Vlahović, bivši ministar inostranih poslova Crne Gore.
Bilo je reči o tome kako je se nastao Otvoreni Balkan, da li je on zamena za Berlinski proces koji je iniciran 2014. s ciljem da se jače povežu zemlje Zapadnog Balkana, koliko je Otvoreni Balkan unapredio saradnju između Srbije, Albanije i Severne Makedonije i zašto se Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu priključile tom projektu.
Polemisalo se o tome da li Otvoreni Balkan najviše odgovara Srbiji zato što ona ima najjaču privredu u regionu, pa će njen izvoz najviše profitirati zbog smanjivanja prepreka na granicama, koliko su u pravu oni koji tvrde da je Otvoreni Balkan prikriveni velikodržavni projekt Srbije i Albanije, zašto Crnoj Gori, koja je od svih zemalja Zapadnog Balkana najdalje otišla na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ne odgovara Otvoreni Balkan, ima li pokušaja da se Otvoreni Balkan nametne zemljama koje ga nisu prihvatile, kao i o tome koji međunarodni faktori podržavaju Otvoreni Balkan, a koji imaju rezeve prema tom projektu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Most
Omer Karabeg: Gospodine Šormaz, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i vaša stanka snažno se zalažu za Otvoreni Balkan. Koje su, po vama, prednosti tog projekta?
Dragan Šormaz:Mislim da smo već i dokazali koje su to prednosti. Da pomenem samo jedan primer. Kada kamion krene iz Albanije za Srbiju, on na graničnim prelazima ne čeka duže od pet minuta. Pričamo o specijalnim vezama Republike Srpske i Srbije, a kamioni iz Republike Srpske čekaju po nekoliko sati da uđu u Srbiju.
Otvoreni Balkan je širi od Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA). To je inicijativa koja ide u pravcu Berlinskog procesa o saradnji zemalja Zapadnog Balkana koji je zamišljen 2014, ali nikada nije zaživeo. Naša tržišta su dosta usitnjena raspadom Jugoslavije i ako nemate neku vrstu jedinstvenog tržista, vrlo teško ćete biti konkurentni u današnjem svetu. Ne smatramo da je Otvoreni Balkan zamena za Evropsku uniju, želimo da što bolje ekonomski funkcionišemo do dana kada postanemo članice Evropske unije.
Pročitajte i ovo: Srbija u 'Otvorenom Balkanu', a daleko od Svetske trgovinske organizacijeMogerini-Tači-Vučić
Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Vlahoviću, protiv Otvorenog Balkana. Zašto?
Miodrag Vlahović: Ne vidimo benefite za našu zemlju, pa ne želimo da gubimo vrijeme baveći se nedefinisanim konstrukcijama koje dolaze iz zemalja koje su mnogo dalje od Evropske unije nego Crna Gora. Pravo da vam kažem, ne želimo da izmišljamo toplu vodu kada je ona odavno izmišljena, da gazimo po novim mostovima, a stare nismo ni upotrebili. Nisam susreo evropskog diplomatu koji ima pozitivan odnos prema Otvorenom Balkanu. Dobro se sjećamo da je ta priča počela negdje 2016., 2017. godine onim trojnim pregovorima Mogerini - Tači - Vučić kada se razgovaralo o promjenama granica, čak se pominjala i razmjena teritorija.
Potom smo imali Mini Šengen prema kome je Crna Gora imala dobranamjeran, ali uzdržan stav jer smo željeli da vidimo što to zapravo znači, čemu to služi i kakve mogu biti posljedice. Što se tiče kamiona i prelaska granica, mi i danas imamo propopulzivne granice za onoga ko želi da se ponaša u skladu sa pravilima CEFTE. A što se tiče tržišta i naše orijentacije, Crna Gora nije zemlja koja ima posebne trgovinske odnose sa Bjelorusijom i sa Ruskom Federacijom. To ima jedna druga zemlja. Gospodin Šormaz kaže da je već dokazano da Otvoreni Balkan funkcioniše, da tu ima nekih benefita. Ništa tu nije dokazano.
Dragan Šormaz: Dokazano je na mnogo nivoa. Koliko samo albanskih radnika radi na građevinama u Beogradu, koliko je samo IT stručnjaka otišlo u Albaniju da radi. Ko je mogao da zamisli da će se građani između Srbije i Albanije kretati bez pasoša samo sa ličnim kartama? Ko je mogao da zamisli da će prošle godine preko 200.000 ljudi iz Srbije da letuje u Albaniji, a ove godine se očekuje možda i pola miliona?
Miodrag Vlahović: Vi pričate o benefitima, a mi to već odavno imamo sa Albanijom.
Dragan Šormaz: Što se se mene tiče, Crne Gore ne mora da bude deo Otvorenog Balkana. Mi sve pozivamo da budemo zajedno. Istraživanja javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji govore da Srbiju smatraju najvećim prijateljem i komšijom broj jedan. To je rezultat ponašanja Srbije za vreme korone, a i Otvoreni Balkan je doveo do toga.
Dragan Šormaz: Nisam čuo predsednika Vlade Crne Gore da je svima u Briselu poručio da bi trebalo da imaju razumevanja za Srbiju i njenu poziciju u sadašnjim okolnostima što je ovih dana uradio predsednik Vlade Albanije. To je gest regionalne saradnje i pomirenja o čemu stalno pričamo. Govorili ste o vašim kontaktima u Evropi, i ja imam kontakte. Ja sam preko 10 godina šef delegacije Srbije u NATO skupštini, član sam Odbora za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskim parlamentom tako da sam skoro svaki dan u kontaktu sa evropskim parlamentarcima i znam šta misle o Otvorenom Balkanu. Zvaničnici Stejt departmenta kažu da podržavaju Otvoreni Balkan i da u njemu ne vide nikakav problem. Vi kažete da ima nedefinisanih stvari. Šta je nedefinisano? Nedavno su u Ohridu potpisana četiri nova memoranduma, među kojima je i sporazum o nostrifikaciji diploma.
Srbija i Albanija
Miodrag Vlahović: Mi izražavamo zadovoljstvo i smatramo da je dobro što Srbija i Albanija popravljaju svoje odnose. To je stvar koju treba pozdraviti. Čak i to da mogu da putuju iz jedne u drugu zemlju sa ličnom kartom. Mi to odavno imamo. Ja u Skadar idem s ličnom kratom. Ali meni priča o Otvorenom Balkanu liči na nametanja jednog obrasca, vrijednosti i ciljeva koji su relevantni za Srbiju.
Omer Karabeg: Znači li to da vi smatrate da je Otvoreni Balkan dobar za Srbiju, ali ne i za celi region?
Miodrag Vlahović: Da, uz izvjesnu simplifikaciju upravo je tako. Svako se zalaže za one političke ciljeve koji su mu najbliži. Mi to poštujemo, ali imamo legitmno pravo da se pozicioniramo na način da ne ugrozimo našu evropsku agendu. Nemamo dovoljno dobre razloge da ulazimo u projekt sa nejasnim okvirima saradnje bez uvida u moguće konsekvence. Posebno u situaciji kada naši prijatelji i susjedi iz Bosne i Hercegovine i Republike Kosovo imaju ozbiljne primjedbe. Ponavljam, dobro je što Srbija uspostavlja dobre odnose sa Albanijom, ali teško da tu može da se radi o pomirenju kad istovremeno imate takve odnose Srbije sa Republikom Kosovo. Nisam vidio da u Srbiji postoji velika gorljivost i zainteresovanost da Kosovo uđe u Otvoreni Balkan kao ravnopravan subjekt.
Dragan Šormaz:To uopšte nije tačno. Mi na Kosovo ne gledamo kao na Republiku Kosovo kao što vi kažete. Vi vrlo dobro znate da je to za nas Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Tako je i po Rezoluciji 1244. Uostalom, pristupanje Kosova i Metohije CEFTI potpisale su Ujedinjene nacije, a ne Republika Kosovo. Mi danas imamo dijalog sa njima koji je odvojen od Otvorenog Balkana. Inače, ne znam zašto ste malopre pominjali Mogerini, Tačija i Vučića kad to nema nikakve veze sa Otvorenim Balkanom.
Pročitajte i ovo: Lideri na samitu 'Otvoreni Balkan', nada u dalje širenje inicijativeMiodrag Vlahović:Nisam siguran.
Dragan Šormaz: Bukvalno nema nikakve veze. Da li ste vi sedeli na tom njihovom sastanku, pa znate da su odatle krenuli Mini Šengen i Otvoreni Balkan. Nije tačno. Krenuo je Berlinski proces kao ideja i nikada nije otišao dalje od ideje.
Miodrag Vlahović: Šta je novi njemački kancelar Šolc rekao Kurtiju, Vučiću i Lajčaku početkom prošlog mjeseca na sastanku u Berlinu. Je li pominjao Otvoreni Balkan ili je govorio o Berlinskom procesu?
Dragan Šormaz: Govorio je o Berlinskom procesu i to nije sporno. Ali su zato ambasadori Evropske unije u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Albaniji, kao i ambasador SAD, bili na samitu Otvorenog Balkana u Ohridu. Što se se mene tiče, Crne Gore ne mora da bude deo Otvorenog Balkana. Mi sve pozivamo da budemo zajedno. Istraživanja javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji govore da Srbiju smatraju najvećim prijateljem i komšijom broj jedan. To je rezultat ponašanja Srbije za vreme korone, a i Otvoreni Balkan je doveo do toga. A pogledajte kako se prema Severnoj Makedoniji ponašaju komšije Grčka i Bugarska.
Bolji od CEFTE
Miodrag Vlahović: Srbija je u Otvorenom Balkanu iz interesa koji su legitimni. Albanija takođe ima svoj interes. Sjeverna Makedonija je takođe procijenila da joj to odgovara u sadašnjoj situaciji kada postoji ova nesrećna i pogrešna blokada Bugarske. Međutim, Otvoreni Balkan je krajnje dubiozna i problematična inicijativa zbog toga što se nameće zajedničko tržište i oblici saradnje koji odgovaraju onima koji su daleko od Evrope i koji nemaju šanse da budu tamo u sagledivoj budućnosti. Nama u Crnoj Gori se to čini kao velika investicija u nepoznato, kao gubljenje vremena i energije u situaciji kada mi imamo aposlutno druge prioritete.
Kad već pričate o istraživanjima javnog mnjenja, naš javni servis je uradio anketu koja je pokazala da je više od tri četvrtine ispitanika protiv Otvorenog Balkana. Iz vrlo jednostavnog razloga - zato što ne vide ni rezon, ni interes da Crna Gora bude u to uključena. Glavni princip regionalne saradnje je dobrovoljnost. Nas niko neće goniti, ni utjerivati u Otvoreni Balkan.
Dragan Šormaz: Pa ko vas uteruje? Da li postoji organizovana kampanja, da li tri države, koje su u Otvorenom Balkanu, vrše pritisak na građane Crne Gore da na to pristanu? Ne postoji. Mi samo iznosimo svoje stavove. Malopre ste pomenuli Kosovo i Metohiju. Srbija je u prva četiri meseca ove godine plasirala na tržište Kosova i Metohije robe u vrednosti od 360 miliona evra. Znači, bez Otvorenog Balkana. S Otvorenim Balkanom bi bilo još bolje verovatno i za robu sa Kosova i Metohije da se plasira u Srbiju. Jer Otvoreni Balkan pruža bolje uslove nego CEFTA. Liberalniji su.
A s druge strane, kompanije iz susednih zemalja dobijaju mogućnost da dođu i rade u Srbiji pod istim uslovima kao u svojim zemljama. Znači, kao i u Evropskoj uniji. Zahvaljujući Otvorenom Balkanu skopska kompanija ima pravo da konkuriše u Beogradu pod istim uslovima kao i beogradska. To CEFTA ne nudi, to je ogromna razlika. Bosna i Hercegovima ima 88 posto CEFTA sporazuma sa Srbijom. Zašto onda ne bi bila u Otvorenom Balkanu?
Pre desetak dana sam o tome u Sarajevu pričao sa članom Predsedništva Džaferovićem i sa savetnicima gospode Dodika i Komšića. Predsednik vlade Bosne i Hercegovine, kao i premijer Crne Gore, bili su na samitu u Ohridu kao posmatrači. Predsednik Vlade Bosne i Hercegovine je otvoreno rekao da bi, da se on pita, Bosna i Hercegovina ušla u Otvoreni Balkan. Vi znate šta je rekao vaš predsednik vlade, neću ja da ga citiram. Ne vidim da Otvoreni Balkan ugrožava bilo koga. Ali je legitimna odluka Crne Gore da ne želi da bude deo toga.
Kamioni i milioni
Miodrag Vlahović: Mi možemo iz propagandističkih razloga da brojimo milione i kamione koji ulaze i izlaze iz naših zemalja. Da budemo sasvim jasni, najveće tržište u regionu ima Srbija. I potpuno je logično da oni koji reprezentuju Srbiju žele da prošire svoj uticaj i budu najprisutniji u regionu. Samo je pitanje da li i drugima to odgovara. Naročito kada je u pitanju njihova evropska integracija. Ja, naravno, želim da Srbija uđe u Evropsku uniju, ali bih želio i da u Srbiji vidim promjenu kulturne i političke svijesti u odnosu na tragediju ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Nažalost, o tome nema ni naznake. Umjesto toga imamo značajnu regresiju. Zbog toga u zemljama, koje još ne učestvuju i, koliko ja znam, neće ni učestvovati u Otvorenom Balkanu, postoji nepovjerenje i pojačani oprez prema Srbiji koja želi da sve svede na kamione i milione.
Dragan Šormaz: Mislim da se preko Otvorenog Balkana pripremamo za ono što nas čeka u Evropskoj uniji. To je činjenica. To niko nije osporio. Ljudi iz Evropske unije to nisu sporili. Ambasada Evropske unije u Srbiji to ne spori.
Miodrag Vlahović:Mi izražavamo zadovoljstvo i smatramo da je dobro što Srbija i Albanija popravljaju svoje odnose. To je stvar koju treba pozdraviti. Čak i to da mogu da putuju iz jedne u drugu zemlju sa ličnom kartom. Mi to odavno imamo. Ja u Skadar idem s ličnom kratom. Ali meni priča o Otvorenom Balkanu liči na nametanja jednog obrasca, vrijednosti i ciljeva koji su relevantni za Srbiju.
Miodrag Vlahović: Nemam takvu informaciju, niti sam sreo evropskog zvaničnika, uključujući i diplomate, koji imaju bilo kakvo oduševljenje i bilo kakvo povjerenje u Otvoreni Balkan. Mnogi od njih mi kažu - o tome još nismo razgovarali. Oni tek namjeravaju da o tome razgovaraju kao i mi u Crnoj Gori. Vlada je osnovala radnu grupu koja će bez ikakve dramatizacije i žurbe da procijeni sve argumenta za i protiv. Ne želimo niđe da srljamo, niti da uskačemo u nečije projekcije.
Znate, ima vrlo bitnih autora i sa ove i sa one strane Atlantika koji saradnju na relaciji Vučić-Rama sagledavaju u okvirima trilateralnih razgovora Mogerini -Tači- Vučić i to povezuju sa Otvorenim Balkanom. Mnogi važni autori, koji nisu ni Srbi ni Crnogorci, govore o tome da tu postoje bitne, kako to naša braća Hrvati kažu, natruhe velikodržavnih projekata u smislu promjene granica i podjele teritorija.
Dragan Šormaz: Najlakše je reći da Srbija želi da menja granice na Balkanu i da se zato zalaže za Otvoreni Balkan. I Srbiju u to uvlačiti.
Miodrag Vlahović: Srbija ima ozbiljne prigovore sa vrlo relevantnih, prevashodno evropskih adresa. Srbija ima upliv na Bosnu i Hercegovinu, vi to zovete specijalnim vezama sa Republikom Srpskom, a neki to zovu opstrukcijom funkcionisanja Bosne i Hercegovine. Srbija je takođe do lakata, do ramena bila uključena u političke procese u mojoj zemlji Crnoj Gori. Na način koji je bio vrlo destruktivan i negativan.
Ko koga primorava?
Omer Karabeg: Kakva je sudbina Otvorenog Balkana?
Miodrag Vlahović: Uz puno poštovanje želje Srbije da dominira regionom i da nameće okvire i standarde koji odgovaraju srpskoj privredi i srpskom aktualnom političkom trenutku, Crna Gora nema interes da bude u bilo kakvoj situaciji koja bi našu evropsku perspektive učinila zavisnom od nečijih tuđih situacija uključujući i srpsku. To je legitiman, potpuno normalan stav koji, nadam se, nikoga ne treba da ljuti. Dakle, u se i u svoje kljuse što bi se reklo na više naših jezika.
Dragan Šormaz: Sada smo konačno čuli zašto se pojedine političke partije u Crnoj Gori zalažu protiv Otvorenog Balkana. Navodno zato što Srbija želi da dominira na Balkanu - privredno i na svaki drugi način. To nije tačno. Srbija se u okviru Otvorenog Balkana dogovara o svemu sa suverenim i nezavisnim državama kakve su Severna Makedonija i Albanija. Ni na šta ih ne primorava, niti može zato što su to države koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju i članice NATO. Mi samo želimo dogovor, mir i napredak celog regiona i što skoriji ulazak svih u Evropsku uniju.
Prednost Otvorenog Balkana je što će takvom vrstom saradnje naše privrede i naše kompanije da ojačaju, pa ćemo, kada uđemo u Evropsku uniju, biti koliko toliko konkurentni na jednom veoma jakom tržištu kakvo je tržište Evropske unije. Da nas ne bi veliki lako progutali. To znači, da ćemo, sportskim rečnikom govoreći, kad uđemo u Evropsku uniju, biti u boljoj formi ako se već sada u okviru Otvorenog Balkana budemo ponašali na isti način i sa istim pravilima koja važe u Evropskoj uniji.
Pročitajte i ovo: Grupa za ljudska prava tvrdi da 'Otvoreni Balkan negativno konkuriše Berlinskom procesu'Miodrag Vlahović: To se zove Berlinski proces i CEFTA.
Dragan Šormaz: Samo što Berlinski proces nikako da zaživi.
Miodrag Vlahović: A ni Otvoreni Balkan.
Dragan Šormaz: Živi u tri države i ja sam ubeđen da će se i Bosna i Hercegovina vrlo brzo priključiti.
Miodrag Vlahović: Mi na Balkanu već 30 godina čekamo da Srbija počne da se brine samo o sebi.
Dragan Šormaz: Ne znam kako neko iz Crne Gore može da priča u ime svih na Balkanu.
Budućnost i prošlost
Miodrag Vlahović: Srbija treba da se bavi sama sobom. Ono što izaziva nepovjerenje su krajnje dramatične istorijske situacije pune zločina, tragedija i genocida.
Dragan Šormaz: Mi pričamo o budućnosti, a oni koji nemaju odgovor za budućnost odmah se vraćaju u prošlost i pričaju o prošlosti.
Pročitajte i ovo: Vučić i Rama – od varnica do prijateljstvaMiodrag Vlahović: A ja kao pričam o prošlosti.
Dragan Šormaz: Ostavite vi istoričarima prošlost. Hajde da gledamo napred, hajde da gledamo u budućnost. Ja ću naredne nedelje tri dana biti u Tirani i tri u Skoplju i sigurno da niko sa mnom neće pričati o prošlosti, nego samo o budućnosti.
Miodrag Vlahović: Vi potičete iz političkog sistema koji ne priznaje tu prošlost i koji je ignoriše.
Dragan Šormaz: To što ste rekli apsolutno nije tačno. Ne znate sa kim razgovarate. Mene je režim Slobodana Miloševića 17 puta hapsio. Ja sam srušio Slobodana Miloševića i ovakvi kao ja, a ne vi.
Miodrag Vlahović: Svaka vama čast što ste to uradili, ali ja pričam o onome što je dominantna politička misao i ideologija u Srbiji.
Dragan Šormaz: To nema nikakve veze. To nije tačno.
Omer Karabeg: Na kraju, vaš zaključak, gospodine Šormaz?
Dragan Šormaz: Moj zaključak je da je Otvoreni Balkan samo priprema privrede i kompanija država, koje su pristupile Otvorenom Balkanu, za Evropsku uniju. Želimo da budemo spremni onog dana kada budemo ušli u Evropsku uniju.
Omer Karabeg: Vaš zaključak, gospodine Vlahoviću?
Miodrag Vlahović: Gledano iz crnogorske perspektive za nas je Otvoreni Balkan gubljenje vremena i energije i jedna prilično sumnjiva, neistražena staza koja će biti iskorišćena za ciljeve i namjere koji nemaju nikakve veze sa evropskim integracijama.
U tom smislu Otvoreni Balkan dominantno služi aktuelnoj srpskoj politici i projekcijama gospodina Edija Rame iz Tirane što nailazi na prilično veliki oprez i uzdržanost u tri zemlje regiona. Koliko je nama poznato, ni u zemljama Evropske unije ne postoji nikakav entuzijazam, niti podrška za tu vrstu projekata.