Pred najavljen sastanak inicijative "Otvoreni Balkan" na najvišem nivou u Severnoj Makedoniji, Srbija, kao snažan zagovornik te regionalne ideje, još nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO).
Iako je aplicirala još 2005. godine, Srbija ni posle 17 godina nije uspela da okonča pregovore za pristupanje STO, jedinom regulatoru međunarodne trgovine.
U Evropi jedine zemlje koje nisu članice STO, osim Srbije, su Bosna i Hercegovina, Kosovo i Belorusija. S tim što Kosovo još nije apliciralo za članstvo.
Članstvo u STO je takođe uslov za pristupanje Evropskoj uniji (EU), čemu Srbija teži.
"STO na određene načine favorizuje male nacije zato što postoji mogućnost da se mali igrači udruže i utiču na trgovinske politike velikih aktera, drugih članica", objašnjava za RSE Igor Novaković iz ISAC Fonda.
ISAC fond je nevladina organizacija koja prati spoljnu i bezbednosnu politiku Srbije i promoviše članstvo u EU.
O značaju članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji svedoči i izjava premijerke Srbije Ane Brnabić. Ona je upravo članstvo u STO navela kao jednu od tri stvari koje odlazeća Vlada nije uspela da ostvari u ovom mandatu.
"Da smo bili članovi, mnogo lakše bismo rešavali mnoge probleme. Za to, nažalost, nije bilo dovoljno vremena i fokusa jer smo morali da gasimo požar uzrokovan kovidom", rekla je Brnabić na Kopaonik biznis forumu 9. marta.
Kao jedan od primera gde bi pomoglo članstvo u STO, Brnabić je navela da veruje da bi Srbija bolje rešavala problem kvote na čelik koji je uvela Evropska unija (EU).
EU je 2019. uvela kvote na uvoz iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, kako bi zaštitila svoje čeličane i kao odgovor na carine koje su joj Sjedinjene Države uvele na čelik.
Ko i šta misli o Otvorenom Balkanu?
Šta je STO?
Svetska trgovinska organizacija reguliše trgovinu među zemljama na globalnom nivou.
U okviru STO, koja okuplja 164 države članice, pregovaraju se trgovinski sporazumi i rešavaju trgovinski sporovi. Ova međunarodna organizacija radi na liberalizaciji međunarodne trgovine.
Sporazumi STO pokrivaju robu, usluge i intelektualnu svojinu.
Ovi sporazumi nisu statični već se o njima s vremena na vreme ponovo pregovara i paketu se mogu dodati novi sporazumi.
Sporazumi STO zahtevaju od vlada da svoju trgovinsku politiku učine transparentnom tako što će obaveštavati STO o zakonima na snazi i usvojenim merama, navodi se na sajtu ove organizacije.
Sve članice STO moraju da se podvrgnu periodičnoj kontroli svoje trgovinske politike i prakse.
Šta je prepreka za članstvo Srbije?
Iako je prema rečima nadležnih u Srbiji proces pristupanja u završnoj fazi već nekoliko godina, nema naznaka kada bi mogao da bude okončan.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nije odgovorilo na pitanja RSE, između ostalih i na to zbog čega taj proces traje tako dugo.
Sporne tačke u pristupanju Srbije STO su Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO), kao i sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija želi da očuva sa trećim državama, rečeno je za RSE u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini) i EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu), zatim sa Turskom i Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) kojoj pripada i Rusija, dok povlastice u trgovini ima sa EU, SAD, Japanom i Australijom.
Zakon o GMO iz 2009, što je ključna prepreka za članstvo u STO, zabranjuje proizvodnju, promet i prodaju genetski modifikovanih organizama u Srbiji.
Međutim, jedno od pravila STO je da ne postoji apsolutna zabrana prometa bilo kojeg proizvoda.
U Privrednoj komori objašnjavaju da je najadekvatnije rešenje za problem GMO legislative da Srbija prihvati model propisa o GMO koji ima Evropska unija.
"Zakonodavstvo EU ima restriktivan odnos prema prometu GMO. Pitanje kultivacije GMO useva ne tretiraju pravila STO, te je zabrana sađenja dozvoljena za članice STO koje to žele", pojašnjava se u odgovoru PKS za RSE.
Dodaje se da nerešavanje ovog pitanja sve više udaljuje Srbiju od članstva u STO, jer se mnoge članice u bilo kojem momentu mogu javiti za bilateralne pregovore.
Igor Novaković iz ISAK fonda kao glavni problem vidi to što se političke elite ne usuđuju da komuniciraju oko pitanja GMO jer kaže da postoji raširena percepcija da je to nepopularno pitanje.
"Pravila STO ne zabranjuju državama članicama da uvedu druge mehanizme kojima bi se de facto ograničio promet GMO proizvoda", objašnjava Igor Novaković iz ISAC fonda.
Bilateralni pregovori
Osim multilateralnih pregovora sa STO, koji se tiču usklađivanja nacionalnih zakonodavstava sa pravilima ove organizacije, i države članice imaju pravo da sa kandidatima pregovaraju bilateralno o nivou liberalizacije pristupa tržištima robe i usluga.
Članice STO koje su otvorile bilateralne pregovore sa Srbijom su Sjedinjene Države, Brazil, Rusija i Ukrajina.
Igor Novaković iz ISAC fonda objašnjava da se pregovori sa SAD tiču GMO, dok je sa Brazilom reč o kvotama za uvoz brazilskog mesa. Međutim, prema njegovim rečima, najproblematičniji su pregovori sa Rusijom i Ukrajinom pogotovo u svetlu rata u Ukrajini.
On navodi da razlozi Rusije uopšte nisu jasni zato što Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom koji rešava pitanje carina.
"Očigledno je da je pitanje pregovora sa Rusijom u suštini političko", ocenjuje Novaković.
Nadležno Ministarstvo trgovine Vlade Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome šta su teme bilateralnih pregovora sa četiri zemlje.
Ruska vlada je u međuvremenu, 18. maja, najavila da počinje proces jednostranog povlačenja iz niza međunarodnih tela, uključujući Svetsku trgovinsku organizaciju.
Što se tiče pregovora Srbije sa Ukrajinom, sagovornik RSE objašnjava da je Beograd pokušao da ih reši sklapanjem sporazuma o slobodnoj trgovini, ali da je to negde "zapelo".
"Po svoj prilici ima veze sa odnosom Srbije prema Rusiji u kontekstu krize u Ukrajini od 2014. godine", smatra Novaković.
Rusija je 2014. aneksirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržavala separatističke snage na istoku Ukrajine, da bi 24. februara izvršila invaziju na ovu susednu zemlju.
Srbija, iako teži ka članstvu u EU, odbija da uvede sankcije zvaničnoj Moskvi i uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.
Benefiti članstva
Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji omogućava državama članicama pristup pod jednakim uslovima tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine.
To je od izuzetnog značaja za male države poput Srbije, kažu u PKS.
"Članstvom Srbije u STO bi naša preduzeća koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere", navela je PKS.
Ulazak u STO bi omogućio domaćim privrednicima da pod znatno povoljnijim uslovima izvoze i u države sa kojima Srbija nema sporazume koji regulišu trgovinske odnose.
"Članstvo u STO predstavlja jasan signal partnerima da u državi postoje uslovi za stabilno poslovanje", dodaje se u odgovoru PKS.
Šta Srbija gubi?
Ono što Srbija najviše gubi, prema rečima Igora Novakovića iz ISAC fonda, je otvaranje novih tržišta i mehanizam za rešavanje međusobnih problema u trgovini.
On kao primer navodi hrvatsku blokadu granice sa Srbijom 2015. godine u toku migrantske krize ili pojedine zabrane izvoza određenih proizvoda ili novih carina koje su uvodile članice CEFTE prema Srbiji.
"Da smo bili u okviru STO postojala bi mogućnost da reagujemo jer u okviru CEFTE i dalje ne postoji sporazum za rešavanje trgovinskih sporazuma", kaže Novaković.
Takođe, kako je za članstvo Srbije u EU uslov prethodno pristupanje STO, Srbija ne može da zatvori pregovaračko poglavlje 30, koje se odnosi na spoljnu trgovinu, u pregovorima sa EU o pridruživanju.
Srbija i Otvoreni Balkan
U međuvremenu, Srbija je snažan promoter inicijative "Otvoreni Balkan" o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.
Inicijativu "Open Balkan", koja se prvobitno zvala "Mini Šengen" pokrenuli su u novembru 2019. u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.
Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije kaže za RSE da "Otvoreni Balkan" okuplja zemlje iz regiona koje imaju određenu međuzavisnost u ekonomskom smislu.
On navodi da su članice "Otvorenog Balkana", kao i tri ostale zemlje Zapadnog Balkana važne za ekonomsko ukrupnjavanje regiona i poboljšanje regionalnih odnosa.
"Sporazumi koji se tiču ekonomije u okviru 'Otvorenog Balkana' su suženiji, konkretniji, dok su pregovori sa STO mnogo kompleksniji. Manje je učesnika i strana koje treba da se saglase nego sa STO", objašnjava Đurđević.
Igor Novaković iz ISAK fonda dodaje da cilj "Otvorenog Balkana" nije vezan samo za trgovinu već je fokus i na privlačenju investicija, poboljšanju transportnih veza.
"STO bi u tom kontekstu bio značajan zato što bi omogućio potencijalno stvaranje carinske unije u budućnosti između država članica 'Otvorenog Balkana'", navodi Novaković.
Međutim, pokretači "Otvorenog Balkana" nisu do sada uspeli da privuku i ostale zemlje Zapadnog Balkana, iako su u viže navrata poručili da su vrata otvorena za sve, uključujući i Kosovo čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.
Ipak, na sledećem samitu koji se održava u Ohridu 7. i 8. juna prisustvovaće kao gost i crnogorski premijer Dritan Abazović.
Što se tiče procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji nema naznaka da li se 17-godišnjem pregovaranju vidi kraj.
