Nekada je bio "poštovani Edi Rama", a danas "Edi" – tako se tokom godina razvijao odnos Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i premijera Albanije Edija Rame.
Od varnica tokom prvog zvaničnog susreta u Beogradu u 2014. godini zbog statusa Kosova, došli su do toga da Vučić u 2021. "brani" Ramu od kritika kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija zbog regionalne inicijative "Otvoreni Balkan".
Vučić i Rama su danas rame uz rame u promovisanju "Otvorenog Balkana" čija je članica uz Srbiju i Albaniju i Severna Makedonija. Ova inicijativa predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između ove tri zemlje.
"Verujem da je to jedan lični prijateljski odnos koji se vremenom izgradio, ali i interes, pre svega regionalan", kaže za RSE Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Govoreći o odnosu dva regionalna lidera, Surlić dodaje da i Srbija i Albanija uviđaju da bez te saradnje, uprkos problemu Kosova, nema ni budućnosti punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Politkolog iz Tirane Ben Andoni ocenio je za RSE da su Rama i Vučić pomogli jedan drugom da se afirmišu.
"Vučić je dao priliku Rami i obrnuto da se izjasne oko Kosova u skladu sa svojim interesima, odnosno u Beogradu i Tirani, čime su stekli mnogo poena. Rama na Kosovu, a Vučić u nacionalističkom okruženju, ali i među Srbima na Kosovu", naveo je Andoni.
Zbog Kosova, čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, ranijih godina je bilo napeto između Vučića i Rame. Albanija je bila među prvim zemljama koje su 2008. godine priznale Kosovo.
Danas obojica kažu da, iako se oko Kosova ne slažu, ipak mogu da razgovaraju.
Na prvom susretu optužbe za provokaciju
Aleksandar Vučić nije krio koliko ga je iznervirao Edi Rama tokom posete Beogradu u novembru 2014. godine kada je sa zajedničke konferencije za medije poručio da je nezavisnost Kosova realnost.
"I što pre to Srbija prihvati brže ćemo kao region ići napred. Naši stavovi se razlikuju, ali to ne bi trebalo da nas sprečava da jedni drugima u oči kažemo istinu", rekao je Rama.
Aleksandar Vučić, koji je u to vreme bio premijer Srbije, uzvratio je da nije očekivao provokaciju.
"Nisam očekivao da će da govori o Kosovu i Metohiji jer ne znam kakve on ima veze sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je deo Srbije i nikakve veze sa Albanijom nije imalo i neće imati", odgovorio je Vučić.
Dolazak Rame bila je prva poseta jednog albanskog premijera Beogradu posle 68 godina i ocenjivana je kao istorijska.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenjuje da su Vučić i Rama ovim susretom napravili veliki iskorak, bez obzira na spor oko Kosova.
"Oni su već tada prepoznali glavni interes, a to je regionalno povezivanje u odsustvu jasne perspektive članstva u Evropskoj uniji", ocenjuje Surlić.
Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. a pristupne pregovore počela je 2014, dok je Albanija aplicirala za članstvo pre 13 godina, ali još nije dobila datum za početak pregovora.
'Okršaji' i na Tviteru
Slična retorika između Vučića i Rame sa prvog susreta može se pratiti narednih nekoliko godina i na društvenoj mreži Tviter.
"Normalna Srbija mogla bi da bude moguća, samo ako stvarna Srbija shvati da je 'Velika Albanija' njena noćna mora, a ne naš projekat", napisao je Rama na Tviteru u oktobru 2014. godine.
Povod je bio dron sa natpisom "Velika Albanija", koji se pojavio iznad terena na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija u Beogradu i reakcije koje su na to usledile u Srbiji.
Vučić je odmah odgovorio da su apsolutno u pravu oni koji govore da je velika Albanija noćna mora Srbije.
"Ali, to nije samo naša noćna mora, već noćna mora Evrope, noćna mora čitavog čovečanstva, a mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da je sprečimo", napisao je Vučić na Tviteru.
A kada je sud za sportsku arbitražu u Lozani doneo odluku u korist Albanije zbog prekida utakmice u kvalifikacijama za EURO 2016, Rama se oglasio na Tviteru porukom: "Super. To je evropska pravda".
Ramina evropska pravda bila je po Vučiću "sramota" za evropsko pravo.
"Poštovani, Edi Rama, ne brini, mi ćemo vas bez drona i bez ičije pomoći pobediti na terenu u sred Tirane. Do skorog viđenja", napisao je Vučić na Tviteru.
Sledeći put je Vučić poslao poruku Rami preko Tvitera zbog Kosova.
"Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti", napisao je Vučić 7. aprila 2015.
Rama je prethodno za prištinsku televiziju Klan Kosova, govoreći da Balkan treba da bude deo EU, rekao da će se ujedinjenje Albanaca Albanije i Kosova desiti u funkciji EU ili kao reakcija na evropsko slepilo. Neprecizan prevod dela intervjua o budućnosti Albanije i Kosova izazvao je burne reakcije u Srbiji.
Vučić je zatim, u februaru 2017, bio "bez komentara" na pitanje novinara o Raminoj poseti Alijansi za budućnost Kosova, stranci Ramuša Haradinaja i jednog od nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
"Ali zamislite da sam ja na takav način otišao negde u region da posetim predstavnike najekstremnijih srpskih partija, kako bi reagovali u Evropi i svetu", rekao je Vučić.
Haradinaj, tada poslanik u Skupštini Kosova, čekao je u to vreme u Francuskoj odluku suda o zahtevu Srbije za njegovo izručenje zbog sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima 1998/99. Francuski sud je kasnije odbio taj zahtev Beograda.
Promena glavnog narativa
Već u maju 2015. godine tokom svoje posete Tirani, Aleksandar Vučić je, kao premijer Srbije, izjavio da je uveren da su odnosi Srbije i Albanije veoma važni za Zapadni Balkan.
To je bila prva zvanična poseta jednog srpskog lidera Albaniji tokom koje su Rama i Vučić istakli značaj regionalne saradnje i značaj pregovora između Kosova i Srbije.
"Iako imamo spor veliki kao planina po pitanju Kosova, ovaj spor ne umanjuje značaj dijaloga između Srbije i Kosova", dodao je Rama, misleći na dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.
Vučić je tada rekao da su "iskreno razgovarali i kada se nisu složili."
U tom tonu je odgovorio, godinu dana kasnije, i na zahtev desno orijentisane Demokratske stranke Srbije da Ramu treba "ispratiti" iz Srbije zbog zahteva da prizna Kosovo.
"Rama je poštovan gost Srbije i Rama će biti poštovan i uvažavan i ovde u Nišu, jer smatramo da treba da razvijamo najbolje ekonomske i političke odnose sa Albanijom", rekao je Vučić 13. oktobra 2016. u Nišu, na jugu Srbije, gde je sa Ramom učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Dodao je da je Rami odgovoreno na dostojanstven i odgovoran način na zahtev da Beograd prizna Kosovo.
Da njih dvojica i danas imaju različite stavove, ali da se bolje razumeju, rekao je i Rama tokom posete Beogradu u oktobru 2016. na promociji svoje knjige "Žrtvovanje" u kojoj je pisao o godinama provedenim na funkciji gradonačelnika Tirane.
Tada se osvrnuo i na njihov prvi susret iz 2014.
"Sećam se Aleksandrovog izraza lica kada sam pomenuo Kosovo pre dve godine – mislio sam: umreće preda mnom", rekao je Rama.
Regionalno najčešći susreti dva lidera
Edi Rama je u poslednjih devet godina svog premijerskog mandata posvetio posebnu pažnju odnosima sa Srbijom.
Beograd je jedan od glavnih gradova koji je najčešće posetio u regiji, a Aleksandar Vučić je bio regionalni državnik sa kojim se najčešće sastajao.
U poslednjih osam godina Rama i Vučić su se sastali 17 puta, tet-a-tet i u kontekstu regionalne saradnje, uključujući dve Vučićeve zvanične posete Tirani i tri posete Rame Beogradu.
Rama je ovo zbližavanje sa srpskim zvaničnicima argumentovao kao mehanizam za održavanje mira.
"Mi, Albanci, ne možemo da gradimo budućnost bez prelaska i brisanja istorijskih granica između nas i Evrope, između Albanije i Kosova i između Albanaca i Srba. Nemojmo vezivati noge za užad prošlosti", rekao je Rama tokom svoje druge posete Beogradu, u decembru 2014.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao je da je unapređenje odnosa između Albanije i Srbije posebno zasluga albanskog premijera.
"Nisam ni ja odmagao tome, ako ništa drugo. I posle mnogo decenija u kojima nikakve odnose nismo imali čini mi se da smo uspostavili racionalne i normalne odnose", izjavio je Vučić u intervjuu za albansku televiziju ABC news u maju 2018.
Vlade Albanije i Srbije su od 2014. godine potpisale 64 sporazuma u oblastima slobodnog kretanja ljudi, saradnje policije, priznavanja univerzitetskih diploma…
'Otvoreni Balkan' kao kopča zbližavanja
Saradanja između Edi Rame i Aleksandra Vučića učvršćeno je poslednjih godina njihovom zajedničkom idejom o inicijativi "Otvoreni Balkan" o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala i usluga.
Inicijativu "Open Balkan", koja se prvobitno zvala "Mini Šengen" pokrenuli su u novembru 2019. u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.
"Video sam da premijera Ramu napadaju da je Inicijativa za veliku Srbiju. Mene napadaju da je Inicijativa za veliku Albaniju. Ovde je reč da se ne izgubimo u raspravama o prošlosti, a da izgubimo budućnost", naveo je Vučić u decembru na samitu ove inicijative u Tirani.
Rama je tokom posete Beogradu u novembru 2021. rekao za Dojče vele da misli da će svi doći u Otvoreni Balkan, "jer ne postoji drugi put".
Ipak, pokretači "Otvorenog Balkana" nisu do sada uspeli da privuku i ostale zemlje Zapadnog Balkana iako su u viže navrata poručili da su vrata otvorena za sve, uključujući i Kosovo.
Međutim, kosovski premijer Aljbin Kurti je najveći protivnik "Otvorenog Balkana". On je tako u avgustu 2021. na jednom događaju u Prištini ocenio da ta inicijativa više liči na Balkan otvoren za uticaje sa Istoka, posebno iz Rusije i Kine.
I upravo je ova inicijativa bila razlog da Vučić stane u odbranu Rame rekavši da on radi dobre stvari za svoju zemlju i narod.
"Ako Aljbin Kurti ne razume dobre stvari koje donosi inicijativa o regionalnoj saradnji i svojim porukama osvaja prostor zatvaranjem, a ne otvaranjem Prištine, mnogo greši", izjavio je Vučić 29. jula novinarima u Skoplju na sastanku inicijative "Otvoreni Balkan".
Cilj inicijative "Otvoreni Balkan" je brza implementacija jedinstvenog tržišta i priprema tri zemlje za jedinstveno tržište Evropske unije.
Do sada je omogućeno slobodno kretanje između ove tri države uz lične karte, postignut je dogovor o saradnji u olakšavanju uvoza, izvoza i kretanja roba, kao i memorandum o razumevanju i saradnji za slobodan pristup tržištu rada. Ove tri zemlje su takođe odlučile da od 1. januara 2023. ukinu carinske kontrole.
Koji su benefiti za države?
Politkolog iz Beograda Stefan Surlić kaže da "Otvoreni Balkan" vidi kao jedan stepenik ka stvaranju jedinstvenog regionalnog tržišta.
"Tu je, pre svega, ekonomski interes Srbije i Albanije sa nadom da će ekonomsko povezivanje označiti i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Kosovo sada vidim samo kao jedini problem u njihovim međusobnim odnosima", ocenjuje Surlić.
Za politkologa iz Tirane Bena Andonija, pak, mimo površne propagande, saradnja Rama-Vučić imala je vrlo malo koristi za albansku ekonomiju.
On, naime, navodi da trgovinsko-ekonomski odnosi Albanije i Srbije ostaju nepromenjeni, ali su u međunarodnom smislu Rama i Vučić iskoristili prijateljstvo da se pozicioniraju kao lideri koji doprinose miru i saradnji na Balkanu i šire.
"To ima mali uticaj i povezano je sa činjenicom da ekonomske strukture Srbije i Albanije nisu iste. Ali, s druge strane, počele su da se priznaju dozvole boravka, omogućeno je kretanje kapitala, i procedure su pojednostavljene. Jedini problem je što Srbija i Albanija nisu pogranične zemlje", naveo je Andoni.
Šta ih povezuje?
Iz Predsedništva Srbije nije stigao odgovor na upit RSE kako je inicijativa "Otvoreni Balkan" uticala na odnose između Srbije i Albanije, kao i na lične odnose između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame.
Kabinet Edija Rame takođe nije odgovorio na upit RSE.
Politikolog i novinar iz Tirane Ben Andoni smatra da na blizak odnos dvojice lidera, Rame i Vučića, utiče i sličnost političkih situacija u dve zemlje, "ali i njihova autokratija".
"Edi Rama ima skoro svu vlast u Albaniji, dok postoji neaktivna opozicija. Gotovo ista situacija je i u Srbiji, gde i Vučić ima slabu opoziciju. Ukratko, velika moć i kretanje ka autokratiji učinili su da jedan drugom bude uzor", kaže Andoni.
Slično mišljenje ima i politikolog iz Beograda Stefan Surlić koji kaže da dva regionalna lidera spajaju kritike koje im je opozicija upućivala.
"Da se u njihovim rukama koncentriše velika moć, da i dalje postroji odsustvo vladavine prava, da je velika korupcija, a da su sa druge strane oni sebe predstavljali kao velike reformatore i ljude koji donose uspeh i progres svojim društvima", navodi Surlić.
Socijalistička partija Edija Rame pobedila je na parlamentarnim izborima u Albaniji u aprilu 2021, što je Rami obezbedilo treći premijerski mandat.
Godinu dana kasnije Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića pobedila je na parlamentarnim izborima u Srbiji, a Vučić je osvojio drugi mandat za predsednika Srbije. Vučić je predsednik Srbije od 2017. godine, a pre toga je bio na premijerskoj poziciji.
Albanski premijer Edi Rama o Aleksandru Vučiću govori kao o svom prijatelju. Tako ga je oslovio u intervjuu za beogradski list Novi magazin u oktobru 2016. kada je govorio da je potrebno više mostova između Albanije i Srbije.
"Kako bismo prebrodili veoma bolnu prošlost koja nas razdvaja i ruku pod ruku izgradili veliku budućnost za naše narode – dva najveća naroda na Balkanu, kako moj prijatelj Aleksandar Vučić voli da kaže", rekao je Rama tada.
Vučić je takođe u istom tonu govorio u novembru 2021. nakon sastanka inicijative "Otvoreni Balkan" kada je sa premijerkom Srbije Anom Brnabić organizovao večeru za Edija Ramu, zamenika premijera Severne Makedonije Nikolu Dimitrova i crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića.
"Divno veče u restoranu "Salon 1905" sa prijateljima iz regiona Edijem Ramom, Zdravkom Krivokapićem i Nikolom Dimitrovim", napisao je Vučić na Instagramu.
Rama je, takođe, u Beogradu u oktobru 2016. godine na promociji svoje knjige ispričao da je nekoliko meseci ranije na svoj rođendan, tokom svečane večere Samita o zapadnom Balkanu u Parizu, tražio da mu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić peva.
Izvan momenata poput ovih, koji su omiljeni sadržaj tabloida na obe strane, Vučić i Rama postali su vodeći zagovornici proširivanja "Otvorenog Balkana" na druge države Zapadnog Balkana. U toj ambiciji imaju podršku Evropske unije, kao i prošle te aktuelne američke administracije.
Istovremeno u regionu se osećaju i jake rezerve. Za sada se pozivima ne odazivaju vlasti na Kosovu i Bosni i Hercegovini, dok je novi premijer Crne Gore Dritan Abazović, izabran krajem aprila ove godine, nekih mesec dana kasnije podržao ulazak Crne Gore u taj savez.
