U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o tome kakav su šanse Kosova da bude primljeno u Savet Evrope. Sagovornici su bili Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Agon Maliqi, politički analitičar iz Prištine.
Bilo je reči o tome da li je u pravu predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada tvrdi da je Kosovo podnošenjem zahteva za prijem u Savet Evrope prekršilo Vašingtonski sporazum između Beograda i Prištine iz septembra 2020, zašto ministar inostranih poslova Srbije Nikola Selaković smatra da bi Savet izgubio kredibilitet ako bi raspravljao o zahtevu Kosova i zašto Srbija ne saopštava imena četiri zemlje za koje tvrdi da su povukle priznanje Kosova.
Razgovaralo se i o tome da li zahtevu Kosova ide u prilog činjenica što je nedavno Rusija morala da napusti Savet Evrope zbog agresije na Ukrajinu, može li da mu škodi to što vlada u Prištini izbegava da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova o vraćanju zemljišta manastiru Dečani, da li su u pravu oni koji tvrde da bi prijem Kosova u Savet Evrope odgovarao kosovskim Srbima jer je jedan od zadataka te institucije da štiti prava manjina, kao i o tome da li Kosovo može sigirno računati na prijem s obzirom da je više od dve trećine zemalja članica Saveta priznalo Kosovo.
Vaš browser nepodržava HTML5
Most
Omer Karabeg: Predsednik Srbije Vučić tvrdi da je podnošenjem zahteva za članstvo u Savetu Evrope Kosovo prekršilo Vašingtonski sporazum koji je potpisan između Beograda i Prištine septembra 2020. godine. Da li je to tačno?
Stefan Surlić: Mislim da je to principijelno nije tačno zato što je Vašingtonski sporazum i moratorijum u okviru tog sporazuma istekao u septembru prošle godine. Moratorujim se odnosio na obavezu Kosova da ne podnosi zahteve za prijem u međunarodne organizacije i na obavezu Srbije da ne vodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Možemo samo govoriti o duhu Vašingtonskog sporazuma i pozivati se na američke zvaničnike koji smatraju da je Vašingtonski sporazum uprkos isteku moratorijuma i dalje na snazi dok god se Beograd i Priština drugačije ne dogovore.
Agon Maliqi: Moratorijum više ne važi. Mislim da je taj zahtev za prijem u Savet Evrope logičan, To je deo nove strategije vlade Kosova da konsoliduje kosovska državnost u evropskim institucijama paralelno sa dijalogom o normalizaciji odnosa koji se vodi u Briselu.
Prava kosovskih Srba
Omer Karabeg: Zašto je Beograd tako žestoko reagovao na ovaj potez Prištine? Recimo, ministar inostranih poslova Nikola Selaković izjavio je da bi razmatranje zahteva Prištine, koji je po njemu, pravno nedopustiv, dovelo u pitanje kredibilitet samog Saveta.
Stefan Surlić: Beograd insistira na tome da bilo kakvo buduće članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama može biti samo rezultat dogovora između Beograda i Prištine postignutog pod pokroviteljstvom Brisela ili Vašingtona kao što je to ranije bio slučaj sa telekomunikacijama. U trenutku kada je dijalog u zastoju, kada se iz Prištine šalju vrlo oštre poruke prema Srbiji, ovaj potez se tumači kao neprijateljski čin.
S druge stane, Savet Evrope je organizacija koja je sinonim za poštovanje ljudskih prava, pa bi Kosovo pre nego što postane član Saveta Evrope trebalo da dokaže da je spremno da poštuje ljudska prava manjinskih zajednica, posebno srpske. Dok god Srbi trpe određenu vrstu diskriminacije na Kosovu mislim da Priština nema ni moralnog, ni legitimnog prava da zahteva članstvo u Savetu Evrope.
Pročitajte i ovo: Beograd nastavlja da radi na povlačenju priznanja KosovaAgon Maliqi: Svaki potez Prištine na međunarodnoj sceni, koji se tiče konsolidacije kosovske državnosti, u Beogradu se doživljava dramatično, posebno od strane Vučićevog režima koji je i inače sklon dramatizacijama. Zahtev Kosova sa prijem u Savet Evrope je sasvim logičan za one koji podržavaju kosovsku državnost. Mislim da za prijem Kosova neće biti velikih prepreka jer dve trećine zemalja članica Saveta Evrope priznaje Kosovo, a one koje ga ne priznaju nemaju pravo veta.
A što se tiče argumenta da Kosovo najpre treba da pokaže da poštuje manjinska prava da bi zaslužilo da bude primljeno u Savet Evrope, ja mislim da stvari stoje obrnuto. Članstvo Kosova u Savetu Evrope omogućilo bi srpskoj manjini na Kosovu da traži zaštitu Evropskog suda u Strasburu što bi značilo veću zaštitu njenih prava.
Manastir Dečani
Stefan Surlić: Tačno je da bi, kada bi Kosovo postalo član Saveta Evrope, Srbi, kao i ostali građani koji žive na Kosovu, mogli da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko su nezadovoljni presudama kosovskih sudova. Ali je isto tako činjenica da se prava Srba na Kosovu sistematski krše. Desetine hiljada slučajeva uzurpirane srpske imovine još uvek nije rešeno. Imamo slučaj da je Ustavni sud Kosova doneo odluku o vraćanju zemljišta manastiru Dečani, a lokalne, ali i centralne vlasti ne žele da je sprovedu. Nije, dakle, reč o pojedinačnim slučajevima već o sistemskom problemu.
Evropski sud za ljudska prava ne može da zameni kosovske institucije i sudove. On samo treba da bude korektivni faktor, a poštovanje manjinskih prava treba da obezbede institucije na Kosovu.
Agon Maliqi: Ne mislim da je reč o sistemskom problemu. Ustavna i politička prava Srba na Kosovu su dosta velika i oni imaju dosta mehanizama da ih realizuju. Mislim da je žalosno što vlada ne spovodi odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani, ali to nije razlog da se kaže da Kosovo zbog toga ne treba da bude u Savetu Evrope. Ako ima nekakvog otpora, on je rezultat ponašanja Srbije.
Srbima na Kosovu su Ahtisarijevim planom data velika prava uz očekivanje da će i Srbija pomagati u implementaciji tih prava. Ali poslednjih 12, 13 godina politika Srbije išla je u smeru sabotiranja Kosova. Beogradu nikada nije bio prioritet položaj Srba na Kosovu već ih je upotrebljavao ili za unutrašnju politiku ili za neke geopolitičke ciljeve. Kosovski Srbi su izloženo dvostrukoj viktimizacije - s jedne strane kosovskih elita koje za njih nisu zaintresovane, a s druge strane vlasti u Srbiji koja ih koristi za svoje potrebe.
Pročitajte i ovo: Visoki Dečani između Ustavnog suda i premijera KosovaČetiri note
Omer Karabeg: Kada je objavljena vest da je Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope, Beograd je odmah najavio kontramere. Nikola Selaković je poručio da će Beograd nastaviti sa kampanjom povlačenja priznanja Kosova i rekao da je dobio note četiri zemlje koje su povukle priznanje i da ih je dao predsedniku Vučiću da ih objavi kad to bude potrebno. To je bilo pre dvadesetak dana, a Vučić još uvek nije objavio koje su to zemlje. Zar to nije malo čudno? Zašto se kriju imena tih zemalja?
Stefan Surlić: Mislim da je to deo strategije da se ne objavljuju imena tih zemalja dok god se ne vidi kakav će biti ishod glasanja u Savetu Evrope. Srbija nije ubeđena da će Priština uspeti sa svojom zahtevom zato što se uviđa da je to bio jednostrani akt Prištine. Nemačka ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock izjavila je da njena zemlja stoji iza članstva Kosova u Savetu Evrope, ali da bi to trebalo da bude iskoordinisano što u prevodu znači da nije i da je Priština to samoincijativno uradila.
Znači, postoji rezerva. Mnogi diplomati sa najviših evropskih adresa bili su iznenađeni podnošenjem zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope jer nisu bili konsultovani. Nije sporno da oni podržavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope, ali mislim da postoji konsenzus između Berlina i Vašingtona da kompromis u okviru dijaloga Beograd-Priština treba da dovede do članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. A ne konfrontacije koje sprovode Albin Kurti i njegova vlada prema zapadnim i istočnima diplomatima, a pre svega prema Beogradu.
Surlić: Mislim da postoji konsenzus između Berlina i Vašingtona da kompromis u okviru dijaloga Beograd - Priština treba da dovede do članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Omer Karabeg: Gospodine Maliqi, mislite li da su velike zemlje u Evropskoj uniji nezadovoljne zato što se Priština nije dogovarala s njima pre podnošenja zahteva?
Agon Maliqi: Mislim da u nekim državama postoji, ne bih rekao frustracija, nego nezadovoljstvo, ali moramo voditi računa o tome šta je prethodilo zahtevu Kosova. Kosovo je i pre nekoliko godina imalo dvotećinsku većinu za prijem u Savet Evrope, ali nije bilo podrške od nekih zapadnih zemalja zbog uvažavanja Rusije, pa i srpskih interesa i povezivanja te teme sa dijalogom u Briselu. Kosovo je odlučilo da sada podnesne zahtev pre svega zbog toga što u Savetu Evrope više nema Rusije koja je morala da ga napusti zbog agresije na Ukrajinu.
Međutim, napravljena je greška zato što je zahtev podnet desetak dana pre majskog sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, pa on nije stavljen na dnevni red zbog toga što nije bilo prethodnog dogovara sa zapadnim saveznicima kao što je Nemačka. Otuda izvesno nezadovoljstvo jednog dela saveznika - ne bih rekao ciljevima nego metodama kosovske vlade.
Stefan Surlić: Mislim da odlazak Rusije iz Saveta Evrope odgovara Kosovu da se predstavi kao stabilan partner zapadnim zemljama, a da se Srbija predstavi kao ruski predstavnik u regionu. U tome se, međutim, preteralo jer su iz Prištine slate poruke da je Srbija mala Rusija i da će napasti Kosovo što je naišlo na negodovanje zapadnih aktera koji su kritikovali takvu retoriku Aljbina Kurtija i njegovih ministara. Moja je najveća bojazan, a mislim da se toga pribojavaju i zapadni akteri koji nesumnjivo podržavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope - šta će se desiti ukoliko Kosovo ne bude primljeno u Savet Evrope. Da li će to na Kosovu prizvesti još jednu frustraciju kao što se to desilo nakon neuspelog zahteva za prijem u INTERPOL.
Zato mislim da bi takvi koraci trebalo da budu odmereni i koordinisani, pre svega sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova. Trebalo bi u širem okviru da budu dogovoreni i sa Beogradom. Mislim da su zapadni akteri čvrsto ubeđeni da Kosovo nema budućnosti na međunarodnom nivou ukoliko Srbija nije s tim saglasna. Bez pristanka Srbije Kosovo će imati trajan problem sa pet zemalja članica Evropske unije i četiri članice NATO pakta koje ne priznaju Kosovo. Neće moći da se pridruži tim organizacijama. Ostaće status quo ili zamrznuti konflikt.
Pročitajte i ovo: Priznanje za pregovaračkim stolom Srbije i Kosova nakon BerlinaModel dve Nemačke
Agon Maliqi: Tačno je da zahtev za prijem u Savet Evrope, koliko god bio logičan, ima i element rizika. Posle neuspeha sa prijemom u UNESCO i INTERPOL ovo bi mogao da bude još jedan loš reality check za Kosovo. Tačno je i to što kaže gospodin Surlić da Kosovo nema alternativu da konsoliduje svoju poziciju van dijaloga u Briselu. Ali mislim da u kontekstu rata u Ukrajini, agresivne pozicije Rusije i generalne krize u međunarodnom sistemu direktno priznanje Kosova od strane Srbije postaje manje važno. Normalizacija odnosa se može postići i implicitnim priznanjem.
Omer Karabeg: Šta je za vas implicitno priznanje?
Agon Maliqi: To je model dve Nemačke. To znači da Srbija ne priznaje Kosovo, ali ne blokira njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama i njegove odnose sa drugim državama. Mnogo puta se čulo od zvaničnika zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, pomenuo bih Španiju, da su oni spremni da priznaju Kosovo ukoliko bude postignut dogovor između Srbije i Kosova. Model normalizacije odnosa bi otvorio mogućnost da te zemlje priznaju Kosovo što bi Kosovu otvorilo put ka NATO paktu i Evropskoj uniji.
Stefan Surlić: Mislim da smo daleko od modela dve Nemačke jer dve delegacije još uvek biju bitku oko toga kakve će se tablice koristiti i kako obezbediti slobodu kretanja. Inače, implicitno priznanje od strane Beograda postojala je i do sada mada Priština to ne uviđa. Sam Briselski sporazum je na neki način implicitno priznanje. Ceo Briselski proces je zapravo implicitno priznanje. Setimo se da je sever Kosova, koji je u potpunosti bio pod kontrolom Beograda, integrisan u sistem institucija Kosova, da se lokalni izbori održavaju po zakonima Kosova, da su sudstvo i policija u potpunosti integrisani u kosovski sistem. Priznavanje diploma, licenci, osiguranja, sve do registarskih tablica zapravo je implicitno priznanje Beograda da postoji zaseban politički sistem Kosova.
Agon Maliqi: To o čemu govori gospodin Surlić je priznanje da kosovska vlada ima kontrolu na teritoriji Kosova, ali na međunarodnom planu Srbija je na sve načine pokušavala da sabotira nova priznanja Kosova i vodila je kampanju da neke zemlje, koje su priznale Kosovo, povuku to priznanje. Srbija je sve činila da negira postojanje kosovske državnosti u međunarodnim odnosima.
Maliqi: Srbija je sve činila da negira postojanje kosovske državnosti u međunarodnim odnosima.
Povlačenje priznanja
Omer Karabeg: Vratimo se izjavi ministra inostranih poslova Srbije Nikole Selakovića da su četiri zemlje povukle priznanje Kosova, mada je odbio da saopšti njihova imena. Da li se na Kosovu išta zna o tome? Koje bi to mogle biti zemlje?
Agon Maliqi: O tome nije bilo nikavih informacija. Kad je reč o kampanji za povlačenje priznanja, mislim da Srbija to nije radila sama nego je imala značajnu podršku Rusije. Međutim, sada bi svako traženje podrške Rusije bilo problematično. I još nešto. Ministar Selaković i drugi ministri ranije su pričali o mnogo većem broju zemalja koje su povukle priznanje. Pominjalo se da ih je između 10 i 15. Sada se govori samo o četiri. Mislim da je reč o blefu, o priči za domaću publiku.
Stefan Surlić: Nisam upoznat s tim da je Rusija koordinisala takve akcije. Ne postoji nikakav dokaz da je to rađeno uz koordinaciju sa Rusijom. Uglavnom se govorilo o tome da Srbija pridobija te zemlje donacijom vakcina i privrednom saradnjom. Pominjalo se da je je Srbija koristila činjenicu što su mnogi ljudi, koji su sada na visokim pozicijama u afričkim i azijskim zemljama, prijateljski raspoloženi prema Srbiji jer su u vreme Pokreta nesvrstanih studirali u Beogradu.
Agon Maliqi: Činjenica je da sem izjava nekih zapadnih diplomata nema konkretnih dokaza. Ali ima dosta logičnih argumenata da se dođe zaključka o ruskoj ulozi. Rusija je želela da na međunarodnom planu dovede u pitanje kosovsku nezavisnost da bi joj slučaj Kosova služio za trgovanje sa Zapadom kako bi od njega dobila ustupke za neke svoje intetrese. Nije joj bio cilj samo da pomogne Srbiji.
Putinova igra
Omer Karabeg: Koliko poziciju Srbije slabi to što se Putin pozvao na Kosovo kada je govorio o pravu Donbasa na nezavisnost. On je rekao - ako je Kosovo moglo da proglasi nezavisnost, onda može i Donbas. Aleksandar Vučić je posle toga izjavio da je situacija Srbije nakon te izjave promenjena na gore.
Stefan Surlić: Mislim da situacija Srbije nije drastično promenjena. Rusija se i ranije pozivala na slučaj Kosova. S obzirom da na međunarodnom nivou nije postignut konsensus da je Kosovo slučaj sui generis, Kosovo će uvek biti primer za sve nacije ili etničke grupe koje se opredele za secesiju. Nije opravdana ni Vučićeva bojazan će nakon Putinove izjave Zapad još više insistirati na tome da Srbija prizna Kosovo da bi mogli da kažu Putinu da Kosovo i Donbas nisu isti slučaj jer, ako Srbija to i učini, to će opet biti argument u rukama Rusije da kaže - kada je Srbija priznala nezavisnost Kosova može i Ukrajina da prizna pripajanje Krima Rusiji i nezavisnost Donbasa. Tako da ko god želi da koristi slučaj Kosova on će ga koristiti na svim meridijaninima. Nije reč samo o Rusiji.
Agon Maliqi: Ne postoji nikakva paralele između Kosova i Donbasa. U slučaju Kosova reč je multilateralnom procesu koji je doveo do nezavisnosti i odluke Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo. Mislim da Putinova izjava samo otkriva hipokriziju ruske pozicije na Balkanu i neiskrenost ruske podrške Srbiji.
Pokazalo se da je Rusiji više stalo da slučaj Kosova poveže sa njenom interesima u Ukrajini, Gruziji i okolnim zemljama nego do podrške Srbiji. Mislim da je ruski uticaj bio glavni faktor što nije nije bilo progresa u dijalogu između Kosova i Srbije. Nadam da će slabija pozicija Rusije u regionu otvoriti put ka Evropskoj uniji i NATO paktu Kosovu i drugim zemaljama u regionu. Nadam se i Srbiji iako je tamošnje društvo duboko skeptično prema Zapadu.
Pročitajte i ovo: Odgovor na Putinove tvrdnje: Zašto Kosovo nije Donbas?Dve trećine
Omer Karabeg: I na kraju, da li će Kosovo postati član Saveta Evrope? Neki su podnošenje zahteva za prijem u Savet Evrope nazvali najvećim iskorakom kosovske spoljne politike u poslednjih godinu dana. Kakve su realne šanse?
Stefan Surlić: Šanse su velike jer dve trećine zemalja članica Saveta Evrope priznaje kosovsku nezavisnost. Pitanje je samo da li će neke među njima biti uzdržane prilikom glasanja tako da taj broj od dve trećine nije u potpunosti siguran. Međutim, ukoliko Kosovo bude primljeno u Savet Evrope biće to velika pobeda za Prištinu na međunarodnom planu posle dužeg vremena stagnacije, ali dugoročno gledajući to ni na koji način neće doprineti finalnom sporazumu između dve strane.
Agon Maliqi: Mislim da postoje dobre šanse, ali sve zavisi od pristupa kosovske vlade. Ona treba da šalje pozitivne signale poput sprovođenja odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani. Pored toga, treba da vrlo ozbiljno pristupi dijalogu u Briselu. Ako kosovska vlada bude tako radila, mislim da će imati podršku zapadnih partnera ne samo za prijem u Savet Evrope nego i za dobijanje vizne liberalizacije.