Bez obzira što je sedmu godinu "pravosudna rešena" stvar, pitanje imovine manastira Visoki Dečani, udaljenog stotinak kilometara zapadno od Prištine, nije okončano.
Godinama se prebacuje između kosovskih pravosudnih i izvršnih vlasti, a poslednji doprinos temi da je poremijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti.
On je 4. februara ponovo izneo svoj stav da je odluka Ustavnog suda Kosova, kojom se lokalne vlasti u Dečanima obavezuju da vrate manstiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) Visoki Dečani 24 hektara zemlje i šume, zasnovana na "diskriminatorskoj" politici Vlade Srbije iz 1997. godine, kada je sporna zemlja poklonjena manastiru.
Rekao je i da će njegova Vlada nastojati da sačuva legitimna prava manstira Visoki Dečani ali da i verski lideri moraju da urade svoj deo posla, odnosno da rešenje potraže kroz dijalog i dogovor sa lokalnim stanovništvom u Dečanima.
Lokalne vlasti u Dečanima smatraju da 24 hektara zemlje i šume pripadaju društvenim preduzećima "Apiko" i "Iljiriar" i uporno odbijaju da sprovedu odluku Ustavnig suda, koja je konačna i obavezujuća za sve strane. Smatraju da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.
Odgovor Eparhije
U međuvremenu je na poslednju izjavu kosovskog premijera oštro reagovala Eparhija raško prizrenska SPC, takođe koristeći reč diskriminacija.
Uuz ocenu da kosovske vlasti vode "sistematsku kampanju diskriminacije i otvorenog neprijateljstva prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi", te da je sporvođenje sudske odluke oko imovine manastira Visoki Dečani uslov da se pokaže da dijalog nije samo "predstava za kamere i strane zvaničnike”.
Tu još navode da se SPC na Kosovu tretira kao politička institucija ili neko preko koga se vrši politički uticaj, zašta, kako se navodi u saopštenju, nema osnova.
"Verujemo da ne postoji postupak od 2000. godine koji je toliko praćen, i koji se ovoliko politizuje, ne od strane naše Crkve, već od strane lokalnih institucija", navodi se.
Kakva je odluka Ustavnog suda?
Sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima "Apiko" i "Iljiria" ili srednjevekovnom manastiru Visoki Dečani, trajao je od 2000. godine do 2016., kada je Ustavni sud doneo odluku u korist manastira.
Ustavni sud je tada odbacio odluku Apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda Kosova iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i utvrdio da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu, "res judicata" (pravosnažno presuđena stvar).
Inače, Ustavni sud Kosova je krajem septembra prošle godine konstatovao da njegova odluka nije izvršena, te pozvao Državno tužilaštvo Kosova da preduzme dalje radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
Ustavni sud je u "Rešenju o neizvršenju presude" istakao da nema nadležnost za procenu odgovornosti za neizvršenje jedne odluke Suda od odgovornih organa, ali da takva procena pripada državnom tužiocu, u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Republike Kosova.
Međunarodna zajednica godinama unazad poziva Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda i da dozvole manastiru Visoki Dečani da u katastar upiše 24 hektara zemje i šume.
Šta su tražili međunarodni predstavnici?
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) je sredinom januara u pismu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju naveo da vlasti na Kosovu moraju poštovati prava manjinskih zajednica i pozvao na sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova.
Upravo na pritisak Međunarodne zajednice ukazuje i sociolog Artan Muhadžiri uz napomenu da je na taj način promenjen celi kontekst priče.
"Pogotovo treba istaći pismo američkog državnog sekretara, Blinkena, zbog jako specifičnih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova. Sadašnja situacija je poprimila obrise jedinstvenog insistiranja i nepopustljivosti od strane političkih predstavnika moćnih zemalja, i zbog toga su kosovski predstavnici, a pogotovo premijer Kurti, u nezavidnom položaju", navodi on.
Ko sprovodi odluke Ustavnog suda?
Arsim Bajrami, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini, je u ranijoj izjavi za RSE rekao da je činjenica su sve presude Ustavnog suda obavezujuće i da niko nema prava da na njih ulaže žalbu ali je napomenuo da u Ustavu Kosova nije precizirana jasna kazna za one koji ne poštuju odluku Ustavnog suda.
"Ne postoji organ koji je nadležan za sprovođenje odluka [Ustavnog suda], kao što je Policija ili bezbednosne institucije", rekao je Bajrami.
!["Ne postoji organ koji je nadležan za sprovođenje odluka [Ustavnog suda], kao što je Policija ili bezbednosne institucije", navodi socilog Arsim Bajrami.](https://gdb.rferl.org/8C63B4B9-B03A-4D01-8432-15191545CE56_w250_r1_s.jpg)
Šta Kurti može preduzeti?
Sociolog Artan Muhadžiri ocenjuje da su za "tenzije" između crkve na Kosovu i kosovskih vlasti krive obe strane.
"Predstavnici crkve ne žele da priznaju realnost posle 1999. godine, a pogotovo posle 2008. godine (kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije), ali sa druge strane ni kosovski politički lideri nisu imali nikakvu strategiju kao ponude u formi pragmatičnih alternativa", kaže Muhadžiri.
Muhadžiri smatra da se 99 odsto odnosa pripadnika srpske zajednice na Kosovu i kosovskih institucija politizuje i da je zbog toga teško napraviti korake napred.
"Verujem da će on (premijer Aljbin Kurti) pokušati da pronađe način za odugovlačenje implementacije (odluke Ustavnog suda) u nedogled, jer njegovo priznavanje ove odluke bi značilo gigantski ideološki pokret za njega – a on to ne želi ni po koju cenu", ocenjuje ovaj sagovorni.
Da li su iscrpljene pravne mogućnosti?
Jedan od razloga zbog koje premijer Kurti ne prihvata odluku Ustavnog suda oko povraćaja zemljišta manastiru Visoki Dečani je i to što smatra da nisu iscrpljene sve pravne mogućnosti pre nego što je doneta odluka u korist manastira.
Za njega je iznenađujuće i kako je manastiru Visoki Dečani priznato pravo strane u postupku, ali i to što se Ustavni sud uključio u proces jer "u pravnom smislu Visoki Dečani nemaju samostalan pravni identitet" već je druga strana u sudskom procesu trebala da bude Srpska pravoslavna crkva.
Međutim profesor Ustavnog prava, Kadri (Krzeziu) Krueziu podvlači da je odluka Ustavnog suda "završeno pitanje" i da kosovske institucije moraju da sprovedu tu odluku.
"Ovaj slučaj ne može više da se vrati Vrhovnom sudu jer su odluke Ustavnog suda konačne, to je završena stvar”, podvlači on i smatra da je krajnje vreme da odreaguje i kosovsko tužilaštvo.
Sporovi SPC na Kosovu
Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice.
Tu je i pitanje o nedovršenom Hramu Hrista Spasa u Prištini, čija je gradnja započela 1992. godine, koji se nalazi unutar Univerzitetskog kampusa. Prištinski Univerzitet tvrdi da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 90-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića.
Zbog toga Eparhija Raško-prizrenska, Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, vodi sudski spor od 2012. godine sa Prištinskim Univerzitetom.
Facebook Forum