Kosovo je u četvrtak (12. maja) apliciralo za članstvo u Savetu Evrope.
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Grvala je u video poruci, nakon podnošenja zahteva za članstvo u Savet Evrope, rekla da zvanična Priština otvara novo poglavlje.
"Od danas počinju procedure za razmatranje zahteva od strane Saveta Evrope", rekla je Grvala, dodajući da je Kosovo najdemokratskija i proevropska zemlja u regionu, te da je optimistična oko članstva u ovoj organizaciji za ljudska prava.
Vlada Kosova je prethodno načelno odobrila inicijativu za članstvo Republike Kosovo u Savetu Evrope.
"Ljudska prava i osnovne slobode su zagarantovane Ustavom Republike Kosovo, što podrazumeva konvencija Saveta Evrope, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava", navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
Aplikaciju Kosova za članstvo u Savet Evrope najpre razmatra Komitet ministara, a nakon procene situacije na Kosovu konačnu reč daje Parlamentarna skupština, koju čine nacionalni predstavnici država članica. Za prijem neke zemlje u Savet Evrope potrbna je dvotrećinska većina glasova.
Svaka zemlja članica Saveta Evrope mora da prihvati principe vladavine prava i jednako sprovođenje osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Šanse za prijem
Ruska Federacija je 16. marta ove godine isključena iz Saveta Evrope zbog agresije koju je 24. februara započela na Ukrajinu. Bez Rusije, dve trećine država članica te organizacije priznaje nezavisnost Kosova.
Ako se uzme u obzir da se odluke donose većinom glasova država članica, realna je mogućnost pristupanja Kosova Savetu Evrope.
Šta bi to značilo za građane?
Učlanjenje u Savet Evrope bi građanima Kosova donelo brojne koristi, ocenjuje Emruš Ujkani (Emrush Ujkani), izvršni direktor Saveta evropskih investitora. On u izjavi za RSE navodi da bi pristup Kosova tako jakoj organizaciji, kao što je Savet Evrope, predstavljalo jačanje državnosti.
"Članstvo (Kosova) u Savetu Evrope bi ojačalo pravni subjektivitet Kosova na međunarodnoj sceni. Kosovo će biti drugačije tretirano od onih koji ga priznaju i onih koji ga ne priznaju kao državu", navodi on.
Ujkani posebno ističe beneficije koje bi imali sami građani Kosova a jedna od njih je mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Građani Kosova će imati koristi od Konvencije o ljudskim pravima i slobodi. Moći će da se obrate Sudu za ljudska prava u Strazburu i to je dodatna prilika za građane Kosova da potraže pravdu na drugom nivou", rekao je Ujkani.
Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud, koji je osnovan 1959. godine. Donosi odluke na pojedinačne ili državne tužbe po pitanju kršenja građanskih ili političkih prava, koja se pominju u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Od 1998. godine ovom sudu mogu direktno da se obrate i pojedinci.
Do sada je Sud za ljudska prava razmatrao na stotine hiljada tužbi a njegove odluke su obavezujuće, pa su mnoge vlade podstaknute da promene zakonodavstvo i administrativnu praksu u različitim oblastima.
Sedište suda je u Strazburu, odakle se prati poštivanje ljudskih prava 830 miliona Evropljana iz 47 država članica Saveta Evrope, koje su ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama
Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali još uvek nije uspelo da se učlani u nekoliko važnih međunarodnih organizacija. Osim što nije članica Evropske unije, Kosovo nije članica ni Svetske trgovinske organizacije, Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL) i drugih.
Srbija sve vreme aktivno vodi kapanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i blokira njegovo članstvo u Međunarodne organizacije. Glavni saveznik Srbije u tom njenom nastojanju je Rusija.
Ipak, Kosovo je uspelo da postane član nekim međunarodnih organizacija kao što je Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Olimpijski komitet, Evropska fudbalska federacija i Svetska fudbalska federacija.
Šta je Savet Evrope?
Savet Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj. Osnovana je 1949. godine.
Savet Evrope štiti slobodu govora i medija, kao i ravnopravan položaj manjinskih zajednica u državama članicama te organizacije. Takođe, Savet Evrope vodi kampanju oko zaštite dece, protivi se govoru mržnje a zalaže se za prava Roma. Državama članicama pomaže u borbi protiv korupcije i terorizma, kao i u sprovođenju reformi iz oblasti pravosuđa.
Grupa ustavnih stručnjaka pri Savetu Evrope, koja je poznata i kao Venecijanska komisija, pruža pravne savete raznim državama širom sveta.
Kao međunarodna organizacija, Savet Evrope ne može da donosi zakone, ali ima sposobnost da promoviše primenu međunarodnih sporazuma koje su države članice postigle o različitim temama. Dva ključna tela Saveta su: Komitet ministara i Parlamentarna skupština.
Savet Evrope i izveštaj Dika Martija
U kosovskoj javnosti je uloga Saveta Evrope postala poznata zbog izveštaja, koji je toj organizaciji dostavljen 2010. godine i u kome se pominju navodni zločini Oslobodilačke vojske Kosova. U istom izveštaju se pominjala i navodna "trgovina ljudskim organima" u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Autor tog izveštaja bio je bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti (Dick Marty).
Navode Dika Martija je potom istražio američki tužilac Klint Vilijamson (Clint Williamson), koji je u julu 2014. izjavio da je specijalni tim istražitelja "došao do nedvosmislenih zaključaka da iznese optužbe za ratne zločine protiv pojedinaca koji su bili na čelu bivše OVK". Međutim, nije bilo dokaza za deo koji se odnosio na trgovinu ljudskim organima.
Potom su 2015. godine osnovana Specijalizovana veća ili Specijalni sud Kosova sa sedištem u Hagu. Pred tim sudom je do sada podignuto nekoliko optužnica za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Među optuženima je i bivši predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi), bivši predsednici Skupštine Kosova Kadri (Veseli) Veselji i Jakup (Krasniqi) Krasnići, kao i bivši poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi). Oni se u pritvoru u Hagu nalaze od novembra 2020. godine i još uvek čekaju na početak suđenja, odnosno u toku je pripremni postupak.
Kako se promovišu ljudska prava?
Ljudska prava Savet Evrope promoviše kroz međunarodne konvencije. To podrazumeva i Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, nasilja u porodici i Konvenciju o sajber kriminalu.
Savet Evrope prati napredak država članica i daje preporuke preko stručnih tela.
U državama, koje su članice Saveta Evrope, ne postoji zakon koji omogućava smrtnu kaznu.
Kako se finansira ovaj Savet Evrope?
Budžet Saveta Evrope za 2022. godinu iznosi 477 miliona evra. On se uglavnom dobija doprinosima zemalja članica, koji se zasnivaju na formuli, uzimajući u obzir bruto domaći proizvod.
Među zemljama koje su do sada najviše doprinosa dale Savetu Evrope su: Francuska, Nemačka, Italija, Ruska Federacija i Velika Britanija.
Novac se koristi za sprovođenje programa iz tri oblasti: ljudska prava, vladavina prava i demokratija.
Koje su države članice Saveta Evrope?
Albanija, Andora, Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Lihtenštajn , Litvanija, Luksemburg, Malta, Monako, Crna Gora, Holandija, Severna Makedonija, Norveška, Poljska, Portugal, Moldavija, Rumunija, San Marino, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija.
Zemlje posmatrači su: Kanada, Izrael, Japan, Sveta stolica, Meksiko i Sjedinjene Države.
Koja je razlika između Saveta Evrope i Evropskog Saveta?
Savet Evrope je organizacija koja funkcioniše van Evropske unije, koja broji 27 država članica. Međutim, nijedna država nije pristupila EU bez prethodnog učlanjenja u Savet Evrope.
Dakle, Savet Evrope je međunarodna organizacija koja promoviše demokratiju i ljudska prava, dok je Evropski savet institucija Evropske unije. Ona zajedno sa Evropskom komisijom kreira politiku EU.
Facebook Forum