Kakav efekat za Srbiju će imati eskadrila ruskih polovnih MiG-ova 29 koja će, posle preuzimanja četiri takva lovca iz Belorusije, srpskoj vojsci na raspolaganju biti verovatno od početka 2020. godine, pitanje je kojim se bave javnost i vazduhoplovni stručnjaci.
Pukovnik Suad Hamzić, vojni pilot u penziji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne podržava naoružavanje u regionu.
„Nabavka MiG-ova je skupa i beskorisna. Mislim da sem psihološkog efekta ti avioni neće imati nikakvu drugu borbenu svrhu. Taj aranžman ima malo veze i sa politikom, jer naklonjenost Rusiji je tradicionalna. Koliko je objektivno oslanjanje na Istok ja ne bih spekulisao,“ navodi Hamzić.
Pročitajte i ovo: Pančić: Migovi i namigivanjaNovo pojačanje za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu Vojske Srbije, četiri polovna MiG-a 29, predstavljeno je 25. februara u 558. vazduhoplovnom zavodu Baranoviči u Belorusiji. Beloruski lovci, koji su sada u vlasništvu Srbije, obeleženi su srpskim zastavama, serijskim brojevima i datumom početka remonta 22.2.19, ali do završetka radova ostaju u Belorusiji.
Po povratku sa formalne primopredaje, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin rekao je na beogradskoj Televiziji Pink da im predstoji i modernizacija.
„Mi ćemo imati 14 lovaca na 4+ nivou. To je skoro najsavremenije što postoji na svetu. Mi nikada nećemo moći da se merimo sa Rusijom ili Amerikom. Ali za naše potrebe, za region, imaćemo apsolutno najmoderniju flotu lovaca,“ izjavio je Vulin.
Delegacije Srbije i Belorusije u Remontnom zavodu u Belorusiji
Ukoliko budu ostvarene zvanične najave iz Ministarstva odbrane, Srbija bi za godinu dana opet trebalo da ima 14 lovaca MiG 29, četiri iz Belorusije, šest iz Rusije, uz četiri preostala iz vremena Jugoslavije, kao pre više od 30 godina kada su kupljene nove ruske letelice tog tipa. Korišćeni lovci iz Belorusije stižu na osnovu Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji, koji su potpisali predsednici Aleksandar Lukašenko i Aleksandar Vučić, i njihova isporuka vodi se kao donacija, dok se za sada ne zna cena remonta. Po istom sistemu prethodno je iz Rusije nabavljeno šest polovnih MiG-ova 29, koji su takođe zvanično tretirani kao poklon, koji Srbiju koštaju 185 miliona evra i oni su sada u operativnoj upotrebi u srpskoj vojsci.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski, narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, smatra da je vojno vazduhoplovstvo spašeno.
„Piloti će da moći drže korak sa savremenom avijacijom u svetu. Imaćemo avione za „air policing“ i za bilo kakvu vrstu nekih prikrivenih ambicija bilo koje susedne zemlje, odgovarajuća sredstva da sprečimo bilo kakvu krizu. Tih 14 aviona nije za rat protiv nekog velikog pakta, ali jeste za ono što nama treba jer ni ove komšijske zemlje oko nas nemaju veći broj aviona,“ rekao je Lazanski za Radio-televiziju Srbije.
Pročitajte i ovo: Muzejski MIG-ovi za nebo Srbije
U mirnodopsko vreme bar četiri borbena aviona neophodna su državama koje žele same da čuvaju svoje nebo, za takozvani “air policing”, kako bi svakodnevnim 24-časovnim dežurstvom para lovaca obezbedile normalno odvijanje civilnog saobraćaja. U jednom broju NATO zemalja, vazdušnu zaštitu manjim članicama pružaju veće zemlje. Sa druge strane, MiG-ovi su sa vojnog aspekta logična opcija za Srbiju jer je 80 odsto naoružanja i opreme u njenoj vojsci ruske proizvodnje, kao i većina borbenih aviona preostalih iz jugoslovenskog vremena, među kojima preovlađuje sovjetski MiG 21.
Pukovnik Suad Hamzić, koji je kao pitomac leteo na američkim mlaznim avionima, početkom 80-ih bio probni pilot u Sjedinjenim Američkim Državama, a karijeru od 1967. do penzionisanja 1990. u Jugoslovenskoj narodnoj armiji proveo na svim tipovima MiG-a 21, kaže da samo mali broj zemalja može da priušti moderne lovce.
„Srbija i nijedna bivša jugoslovenska republika definitivno nisu na tom nivou. Logična pretpostavka je da će ovi MiG-ovi biti modernizovani. Do kog stepena, to je drugo pitanje. I opet, koliko će biti modernizovani da bi se piloti na njima efikasno osposobili kako bi ih na najbolji mogući način kasnije upotrebili. Nisam baš siguran da bi sa takvim MiG-ovima 29 Srbija imala efikasnu odbranu,“ navodi Hamzić.
Pročitajte i ovo: Od Rusije Srbiji: MiG 29, podrška ili nužnostRuski MiG-ovi na kojima Srbija bazira budućnost ratnog vazduhoplovstva stari su po tridesetak godina i remontom će im biti produžen vek eksploatacije. Po mišljenju Hamzića, dobru varijantu izabrala je Slovenija, čiji vazdušni prostor čuva Mađarska lovcima Gripen, nabavkom novih školskih aviona sa borbenim potencijalom Pilatus sa kojih bi piloti po potrebi mogli da se prebace na lovce najnovije generacije.
Međutim, kada je u pitanju lovačka avijacija, Srbija za sada gleda na Istok odakle su, kao prethodnica polovnim 29-kama, po ličnom nalogu predsednika Vladimira Putina 2014. iz Ruske Federacije na poklon stigli akumulatori za MiG-ove u sastavu srpskog vojnog vazduhoplovstva koje je bilo na izdisaju. Ministarstvo odbrane Srbije za sada nije odgovorilo na pitanje RSE koliko košta aranžman nabavke MiG-ova iz Belorusije.
“Mislim da ovog momenta Srbija ima daleko više mesta, pa čak i u sektoru odbrane, gde bi bilo pamentnije investirati taj ogroman novac. Nije logično da Srbija čini napore koji su daleko iznad njene realne moći. Na kraju, moraju se uraditi i ozbiljne vojne i političke procene protiv koga, kada i kako bi ti avioni bili upotrebljeni”, smatra Suad Hamzić.
Vojno neutralna Srbija jačanje vojnog potencijala u 2019. nastavlja i nabavkom tri nova ruska helikoptera Mi-17, četiri Mi-35, ali i pet helikoptera zapadne proizvodnje Airbus H-145 za srpsku vojsku.