Ovih dana raspetljava se višemesečno zamešateljstvo u vezi sa ruskom donacijom od šest MiG-ova 29, uz aranžman o remontu u Rusiji srpskih MiG-ova starih tri decenije. Ruski migovi nisu dopremljeni remontovani, niti će to biti narednih meseci. Izuzetak je jedan koji je već vraćen u Rusiju na remont, kažu naši sagovornici.
MiG-ovi su rasklopljeni došli u Srbiju početkom oktobra, iako je njihovo sletanje najavljivano od proletos, a javnost je tek pre neki dan saznala da ih neće videti na nebu najverovatnije do sredine naredne godine. Takođe, saznalo se da sa Rusijom nije sklopljen nikakav ugovor o modernizaciji MiG-ova, mada iz Ministarstva odbrane ovih dana najavljuju da takav ugovor samo što nije.
“Predstoje završni pregovori pred popisivanje ugovora”, rekao je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović. Kakav je aranžman napravila Srbija i šta je ovom donacijom dobio Beograd a šta Moskva, za Radio Slobodna Evropa govore vojni stručnjaci.
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da Srbija tehnološki dobija status kvo: “Ne dolazi ni do kakvog unapređenja, već do očuvanja nekih sposobnosti koje je i do sada imala. Ali, treba uzeti u obzir da je to nešto što jedino možemo sebi da priuštimo.”
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da nije bilo alternative, jedino da se dođe do polovnih MiG-ova 29 da bi se kupilo vreme, do neke dugoročne odluke šta da se dalje radi. Jer, domaća četiri MiG-a uskoro će na remont.
Političari već mesecima daju najrazličitije izjave - kako će MiG-ovi grmeti nad beogradskim nebom 20. oktobra na Dan oslobođenja glavnog grada, da će Srbija imati najmoćnije ratno vazduhoplovstvo u regionu, da stižu remontovani avioni, da će biti ubrzo modernizovani…
Naslovi u novinama su bili bombastični:
“Došao je i taj dan! Najmoderniji ruski MiG-ovi 29 stigli u Srbiju”;
“Ruski migovi doveli NATO do ludila”;
“Skot (američki ambasador u Srbiji Kajl Skat – prim. RSE) opet provocira: Šta će Srbiji migovi…”;
“Komšije ne daju da ruski migovi dolete u Srbiju”.
Pokazalo se da najveći deo informacija nije tačan, da tek predstoji remont ruskih aviona i to kada se okonča remont domaćih MiG-ova, kako procenjuju stručnjaci negde 2019. godine, a da neće poleteti pre sredine naredne godine. Od šest MiG-ova, jedan je već vraćen u Rusiju na remont.
Da ruski MiG-ovi neće leteti nad Beogradom, već da će biti izloženi prizemljeni na batajničkom aerodoromu 20. oktobra, izjavio je, nakon što su stigli u delovima transporterom 2. oktobra, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak. Bilo je to za mnoge iznenađenje i razočarenje.
Zašto je došlo do toliko različitih izjava od kraja prošle godine kada se predsednik (tada još premijer koji se pripremao za predsedničke izbore) Aleksandar Vučić slikao sa MiG-ovima prilikom posete Rusiji, pa sve do pre neki dan?
Aleksandar Radić to tumači interesima političara: ”Duboko sam ubeđen da je najvažnije pitanje bilo kako prebaciti MiG-ove u Srbiju, insistirati da se radovi rade u Srbiji a ne u Rusiji, da bi avioni mogli biti prikazani pred TV kamerama. Zato što smo mi kontinuirano u izbornoj kampanji.”
Ruski MiG-ovi su stari 28 godina, rekao je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović. Domaći, koji idu na remont u Rusiju, stari su 30 godina.
Interes Rusije da donira šest MiG-ova je višestruk, kaže Radić.
”Rusija ima vrlo jasnu političku korist u vreme složenih odnosa sa Zapadom, u vreme kada su joj mnoge zemlje koje su bile njeni tradicionalni saveznici, okrenule leđa, Rusija potvrđuje svoje političko prisustvo u jugoistočnom Balkanu na način koji nije ofanzivan. Drugo, Rusija ima izuzetan propagandni efekat od te donacije. Jer, u vrlo jakoj rusofiliji na našem prostoru sada se konačno dobija jedan argument više - Rusija je dala borbene avione, gde ćete više za ljude koji su, inače, okrenuti svojim srcem prema Istoku!
Zatim, treće - ekonomija. Oni su nama faktički poklonili avione koji su povučeni iz naoružanja i čija je sudbina bila da budu izloženi u muzeju, ispred neke škole ili da budu uništeni. Nisu dali sredstvo koje je njima potrebno, a pri tom dobiće novac jer mi plaćamo rezervne delove, modifikacije, remont, dugoročno održavanje… Znači, dobili su politički, dobili su propagandno, dobili su ekonomski”, objašnjava Radić.
Posao sa Rusijom (uz poklon, Srbija treba da uloži dodatno 185 miliona evra, kako se procenjuje) otvara najmanje dva pitanja, kaže naša sagovornica Katarina Đokić. Jedno je svrsishodnost održavanja borbene avijacije u Srbiji. Drugo pitanje je kakva nam avijacija treba u odnosu na ono što su objektivno najveće bezbednosne pretnje i izazovi u ovom trenutku.
Generalno su najveći izazov u regionu, pa i u Srbiji, ne ratovi, već vanredne situacije. Naša sagovornica navodi primer susedne Hrvatske koja je odustala od transportne avijacije i opredelila se za kupovinu aviona za gašenje požara. “Postoje, dakle, različite mogućnosti, važno je razmisliti šta je ono što je nama najpotrebnije u odnosu na bezbednosne pretnje na koje računamo u narednom periodu i na to sa koliko novca raspolažemo”, poručuje Katarina Đokić.
Vazduhoplovstvo Srbije u godinama nakon NATO bombardovanja 1999. praktično je svedeno na vrlo mali broj veoma straih borbenih aviona.
Ruski i domaći MiG-ovi, ukupno njih deset, ako sve bude po planu, moći će da lete na malom nebu Srbije od 2020. godine. Šta i kako dalje, za sada je rano govoriti. Srbija je ruskom donacijom kupila 10 godina za novu odluku koja, upozoravaju stručnjaci, mora biti dobro promišljena.
Facebook Forum