Posle skoro godinu dana najava šest ruskih MiG-ova, dva su u delovima dopremljena u Srbiju. Na vojni aerodrom Batajnica, sa njima su, kako prenose mediji, stigli i ruski tehničari koji će sa kolegama iz Srbije raditi na sklapanju aviona.
Prema najavama ministra odbrane Aleksandra Vulina, javnosti će, uz ostala četiri MiG-a, koji bi trebalo da stignu do petka, biti prikazani 20. oktobra na paradi povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Remont i modernizacija ovih aviona Srbiju će koštati 185 miliona evra.
„S obzirom na to da najave dolaska ovih aviona nisu bile potkrepljene nikakvim čvršćim informacijama o tome kada i kako je potpisan sporazum i koje su konkretne odredbe, čini mi se da nismo mogli mnogo više od toga nego da gledamo i nadamo se kada će MIG-ovi da stignu“, kaže Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Pogled ka nebu u iščekivanju šest ruskih MiG-ova krajem 2016. godine najavio je današnji predsednik Srbije, tada premijer Aleksandar Vučić kada je bio u nezvaničnoj poseti Moskvi. Od tada, do danas, datum njihove isporuke više puta je menjan, a najčešće su njihov dolazak najavljivali upravo Vučić, te sadašnji i bivši ministri odbrane Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević.
Sada, Vučić poručuje da će o MiG-ovima govoriti tek kada stignu, te da će „narednih dana sve stvari oko toga biti jasnije“.
„Tada ću moći da vam kažem da to pripada srpskom ratnom vazduhoplovstvu, što je za nas veoma važno jer pre nekoliko godina nismo ni imali ratno vazduhoplovstvo. Ne zaboravite da smo kupili devet helikoptera od Nemaca i Francuza, da smo kupili dva ruska helikoptera, da polako osnažujemo vazduhoplovstvo, posle toga nam ostaje i protivvazdušna odbrana, ali pošto brinemo o svojoj nezavisnosti i slobodi svoje zemlje, nastavićemo sa tim. Mi ćemo da čuvamo i štitimo svoju slobodu i nezavisnost“, rekao je Vučić.
Srbija je skupštinskom deklaracijom iz decembra 2007. godine, opredeljena kao vojno neutralna. Ulaskom Crne Gore u NATO, ostala je skoro potpuno okružena NATO članicama. Pitanje od koga planira da se „čuva“ i „štiti“, a koje je u javnosti postavljano od najave nabavke MiG-ova, Vladimir Đukanović, iz skupštiniskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove ocenjuje kao „zlonamerno“.
„Uvek postoji potencijalna opasnost, a vaša je dužnost da zaštitite svoje nebo. Svaka civilizovana država na svetu štiti svoje nebo. Svakakve pretnje postoje. Pa i unutar samog NATO-a postoje međusobne pretnje, Turska, Grčka. Što ne pitate Hrvatsku, Mađarsku ili bilo koju drugu zemlju od koga se oni brane. To pitaju uglavnom ljudi koji su ili zlonamerni ili nestručni“, kaže Đukanović.
Ipak, ključna pitanja u vezi sa nabavkom MiG-ova do danas ostaju nedorečena. Među njima i ono koje se tiče potrebe za ovakvim avionima koje deo stučne javnosti za razliku od predstavnika vlasti smatra legitimnim.
„Suština je da svakoj nabavci treba da prethodi strateška odluka šta je to što u stvari nama treba. Ono što je veliko pitanje je da li smo mi, s obzirom na finansijske mogućnosti, u stanju da održavamo lovačko-borbenu avijaciju i da li nam je ona zaista neophodna“, navodi Katarina Đokić.
Prema informacijma koje prenose mediji, ruski avioni u Srbiju će stići rasklopljeni na veće celine i ofarbani u šaru i sa oznakama Vojske Srbije, a biće sastavljeni i funkcionalni u sledeće dve nedelje kako bi svoju premijeru, prema najavama ministra odbrane Aleksandra Vulina, imali na paradi 20. oktobra. Na svečanost povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu dolazi i delegacija iz Moskve koju predvodi ministar odbrane Sergej Šojgu. Posle toga počinje procedura njihovog remonta i modernizacije.
Od prvobitne informacije da je reč o poklonu Ruske federacije stiglo se do cifre od 185 miliona evra, koliko će Srbiju, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, koštati ovaj posao. Za Vladimira Đukanovića, „zlonamerno“ je i pitanje koje se tiče novca koji će Srbija uložiti.
„Da smo kupovali bilo šta što je vezano za NATO avijaciju, koštalo bi nas pet puta skuplje. A mislim da nema većeg prioriteta za zemlju nego da zaštiti sopstveno nebo, svoju teritoriju. I naravno da ne postoji veći prioritet od toga da osavremenite vojsku“, kaže Đukanović.
U odlučivanje o prioritetima trebalo je da bude uključena stručna javnost, ocenjuje Katarina Đokić. Što se uloženog novca tiče, ona navodi da borbene letelice u srpskoj vojsci mahom jesu ruske proizvodnje, zbog čega je nabavka aviona iz Rusije sa tog aspekta logična.
„Ali dugoročno gledano, s obzirom na to da MiG-ovi uz remont mogu da se koriste još deset godina, biće potreban ozbiljan plan šta dalje. I to će zahtevati troškove, ali oni ne mogu da budu ad hoc, već rezultat planiranja. Mi trenutno nemamo nikakav mehanizam ili kanal preko kog bi bilo ko izvan državnih instutucija moglao da saopšti šta smatra da je prioritet za Srbiju, koje su najveće bezbednosne pretnje i na koji način onda na njih treba odgovoriti“, navodi Katarina Đokić.
Neizbežno ostaje i pitanje političke odluke, budući da je Srbija vojno neutralna. Iz vrha vlasti poručuju da se ovde ne može govoriti o vojnom okretanju Rusiji, već isključivo o obnavljanju zastarele tehnike.
„Mislim da sa stanovišta NATO-a nema problema, jer postoje članice NATO-a koje usled finansijskih ograničenja i dalje koriste sovjetsko naoružanje. Naravno da je svaka nabavka naoružanja i politička, ali i ekonomska odluka“, kaže Đokić.
Zato bi celu priču oko nabavke ruskih MiG-ova trebalo posmatrati sa aspekta svrsishodnosti. Ako je verovati najavi predsednika Srbije, ona bi trebalo da bude jasnija narednih dana.
Facebook Forum