Na Dan pobede Srbija je javnosti pokazala novo domaće naoružanje i vojne operativne sposobnosti. Najkraći odgovor na pitanje zašto je državi važno investiranje u vojsku dao je predsednik Tomislav Nikolić rekavši da je "Srbija pokazala čime može da se brani". Dok, sa druge strane, sagovornici RSE smatraju da i u pričama o jačanju vojske ulogu igra politika za unutrašnju i spoljnju upotrebu.
"Srbija ima izvanrednu vojsku i nema razloga da strahuje od bilo koga", rekao je Nikolić na završnoj vojnoj vežbi "Čelik 2017" kojom su obeleženi Dan Vojske Srbije i Dan Evrope.
Jubilej je bio povod da Srbija na poligonu Nikinci prikaže najnovije adute domaće vojne industrije, a sve je učinjeno uz prisustvo državnog vrha i direktan televizijski prenos, uz puno akcije, dejstvo artiljerijskog i raketnog naoružanja, tenkova, pešadije, protivoklopnih helikoptera i naleta aviona MiG 29.
"Kada je reč o pokazivanju sile, jasno je da to oružje nije usmereno ka bilo kome. Ono služi nekoj vrsti političkog marketinga da građani veruju vlasti da je Srbija snažna, velika i uspešna zemlja", kaže novinar nedeljnika "Vreme" Filip Švarm.
Između ostalog prikazani su raketni sistem ALAS, novi model modularne puške, oklopna vozila "Miloš" i "Lazar", sistemi "Morava", "Oganj", samohodna haubica "Nora", kao i univerzalna pokretna artiljerijska računarska stanica UPARS.
Švarm napominje da ovakve prezentacije uvek najpre imaju tržišni karakter.
"A sve sa krajnjom namerom da, eto, možda neko kupi nešto od toga", reči su Filipa Švarma.
Ovog puta, čini se da je upravo to bilo u prvom planu, jer je utisak vojnog analitičara Aleksandra Radića sa poligona Nikinci da nije bila u pitanju demonstracija vojne moći, već izložba proizvodnog potencijala.
"Sve je urađeno tako da se jednim udarcem ubiju dve muve. Nešto između želje da se pokaže ulaganje u Vojsku Srbije i da se istovremeno radi na agresivnom marketingu prema trećim kupcima. Zbog toga političke izjave govore jedno, dok je u pozadini mnogo važnije to što su na Nikincima mogli da se vide ljudi za koje je već na prvi pogled jasno da su kupci iz belog sveta", navodi Radić.
Domaći političari u poslednje vreme potenciraju značaj srpskih vojnih snaga, ponajviše premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić koji je poručio da će Srbija nastaviti da ulaže u svoju vojsku i da će ona biti samo faktor odvraćanja.
"Vođene rakete ALAS uspeli smo da razvijemo na osnovu razgovora sa šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom i taj sistem spremamo za gađanje od 50 kilometara. Onda možete da mislite koliko snažniji i moćniji postajemo", rekao je Vučić.
Namenska industrija za Srbiju je važna kao jedan od retkih izvora dobre zarade. Tako je bilo još u vreme bivše Jugoslavije kada je na poligonu Nikinci Josip Broz Tito u prisustvu supruge Jovanke otvorio stalnu izložbu naoružanja i vojne opreme, a više od četrdeset godina kasnije neki novi kupci su na istom mestu.
"Mislim da Vučić voli da ga porede sa Titom. Možda zbog toga što je Tito imao jaku vojsku, bio je graditelj, a imao je i vlast. Čitav niz njegovih poteza čini mi se kao neka vrsta oponašanja. Tito je razvijao vojsku, tako i Vučić, eto, razvija vojsku", kaže Filip Švarm.
Vojna industrija kaska
Iako su priče o bildovanju kapaciteta domaće vojske u prvom planu, smatra Aleksandar Radić, jasno je da su prioriet izvozne ambicije Srbije.
"Sjajan primer je raketni sistem ALAS-C. On se prikazuje kao sredstvo za koje su posmatrači verovatno procenili da je neki argument sile i odbrane Srbije. Ali reč je o obalskom raketnom sistemu, namenjenom za uništavanje brzih patrolnih čamaca u jednom dalekom moru, koji nema dodirnih tačaka sa srpskim potrebama", ukazuje analitičar Radić.
Od povratka na scenu sredinom dvehiljaditih, Srpska namenska industrija izvozila je u sedamdesetak zemalja, od Amerike do Jugoistočne Azije, godišnji izvoz vredan je stotine miliona dolara, a najviše se prodaju municija i puške. Danas su novi aduti složeniji raketni i artiljerijski sistemi, među kojima su i protivoklopni "Bumbar", ali i bespilotne letelice "Pegaz" i "Vrabac".
Jasno je da ipak, zaključuje Filip Švarm, srpska vojna industrija kaska za razvijenim državama.
"U svakom slučaju, Srbija zahvaljujući prethodnim generacijama ponešto može da proizvodi. Ta oružja su jeftinija od sličnih koja recimo prave zapadne zemlje, pa i Rusija. To oružje najpre se prodaje siromašnim zemljama trećeg sveta", kaže Švarm.
Posle SAD, u koji tradicionalno idu municija i program "Zastava oružja", srpske fabrike najviše proteklih godina izvozile su u zemlje Subsaharske Afrike, na Arabijsko poluostrvo u Kuvajt i Saudijsku Arabiju, u Izrael i Južnu Ameriku gde se izdvaja Peru, i u Jugoistočnu Aziju gde su među stalnim kupcima Tajland i Indonezija.
Facebook Forum