Miroslav Lajčak: Imali smo veće ambicije, ali dogovor iz Ohrida je obavezujući

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova, smatra da dogovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija predstavlja prekretnicu u procesu normalizacije odnosa.

Obe strane sada trebaju primeniti sve članove iz dogovora o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, podvlači Lajčak u zajedničkom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) i Euronews Srbija.

To uključuje i član četiri u kojem se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u nijednoj međunarodnoj organizaciji. On napominje Kosovo da ima obavezu da odmah počne sa primenom dogovora koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Vučić i Kurti postigli su, uz posredstvo EU i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa, odnosno Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Dogovor je postignut u Ohridu 18. marta, o čemu je RSE izveštavao uživo. Potpis na dokument, međutim, predsednik Srbije nije stavio.

Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom.

Miroslav Lajčak u intervjuu za RSE i Euronews Srbija priznaje da je EU načelno imala ambiciozniji plan: potpisivanje sporazuma i nacrt aneksa sa jasnim vremenskim okvirima i zadacima. Međutim, prema njegovim rečima, nije bila moguća saglasnost lidera oko svake tačke, a tu je bilo i odbijanje srpskog predsednika da potpiše dokument. Stoga je i prvobitni predlog i izmenjen.

Miroslav Lajčak takođe najavljuje ubrzo sastanak glavnih pregovarača Srbije i Kosova kako bi počeo rad na primeni odredbi iz dogovora koji je postignut 18. marta u Severnoj Makedoniji.

Fokus ide na sprovođenje dogovorenog

Lajčak: Želim da kažem da je sporazum koji je postignut u Ohridu važna prekretnica. Njime se stvara novi kvalitet u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Podigao je dijalog na viši nivo i otvara put daljoj normalizaciji, ali i ubrzanom procesu pristupanja EU kako za Srbiju, tako i za Kosovo.

Naravno, kako kažu, dokaz 'dobrog pudinga' je u probanju okusa, a dokaz sporazuma je u sprovođenju. I zato je sada fokus na implementaciji. Ovde nije tajna da smo mi kao posrednici u početku pripremili detaljniji aneks implementacije. Sa redosledom koraka i sa jasnim rokovima. Tako i bilo lakše meriti.

Međutim, nakon nekoliko sati pregovora, strane su uspele da se dogovore oko 12 od 18 tačaka, ali je bilo nemoguće premostiti razlike na preostalih šest. I pokušali smo na mnogo, mnogo načina da premostimo ove razlike, ali bilo je jasno da u tome nećemo uspeti. I zato smo predstavili novi aneks koji je bio opštiji, manje konkretan.

Međutim, tu su ključne odredbe, posebno činjenica da će strane sprovesti sve odredbe sporazuma i aneksa u potpunosti i u dobroj veri. Takođe spominjemo još jedan veoma važan deo - da ovaj sporazum sada postaje deo puta pristupanja Srbije u EU kroz Poglavlje 35 i za Kosovo kroz Specijalni komitet za normalizaciju. I to je ono što ćemo sada da uradimo. To će biti sledeći korak.

Već smo započeli interne procedure u Evropskoj uniji kako bismo formalizovali ovaj faktor uvođenja tog dela agende EU za Srbiju i Kosovo. I kao sledeći korak u dijalogu, pozvaću glavne pregovarače u Brisel i razgovaraćemo o koracima za implementaciju kako bismo bili sigurni da imamo dogovor o tome kako nastaviti sa implementacijom. Ovo je veoma važno.

Sporazum je obavezujući iako nije potpisan

Pitanje koje se često spominjalo u javnom diskursu bilo je pitanje potpisivanja sporazuma. Ovde (u Briselu). Želim da kažem da je naš predlog kao posrednika EU bila da se ovi dokumenti potpišu, i to je bio naš predlog koji smo predstavili stranama.

Predsednik Vučić je sasvim jasno stavio do znanja da nije u poziciji da potpiše ovaj dokument. On je citirao ustavna ograničenja. Ponovo smo napravili nekoliko predloga kako da rešimo ovo pitanje, ali oni su odbijeni. Na kraju smo se složili da će ovaj dokument biti formalan putem izjave visokog predstavnika EU (Josep Borell), koja je data u subotu. Ovo je savršeno u skladu sa međunarodnom pravnom praksom.

Dakle, to znači da je ovaj dokument obavezujući, da jeste zvaničan, formalan, i sve spekulacije o tome da li je ili nije validan i obavezujuće su besmislene.

zašto predsednik srbije nije potpisao

Takođe bih dodao još jedno zapažanje. Kada pogledamo prošle sporazume, ne osuđujemo ih iz perspektive koji su potpisani, a koji nisu. Ali uvek gledamo koji su implementirani, a koji nisu. Zato zaista verujem da ne bi trebalo da se uključimo u diskusiju o potpisivanju. Ovo je stvarnost.

Dokument je obavezujući na dva načina: prvo u saopštenju visokog predstavnika, a drugo, postajući deo procesa pristupanja u Evropskoj uniji ili agende EU za Srbiju i Kosovo. Sada je fokus na implementaciji i na kraju, mi kao posrednici ćemo redovno izveštavati države članice (EU), jednom mesečno o napretku. I naravno, nastavićemo veoma blisko sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama, i veoma sam zahvalan što su podržavali naše napore kako pre Ohrida, u Ohridu i nastaviće i posle Ohrida.

I naravno, države članice EU su veoma zainteresovane za primenu ovog sporazuma i aneksa u praksi.

Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i bezbednost Žozep Borelj nakon dogovora u Ohridu je izjavio:

Dogovorena primena evropskog sporazuma za Srbiju i Kosovo

Provedba će se ovaj put nadgledati

RSE: Ali koji organ odlučuje o hijerarhiji ili težini odredbi ovog sporazuma? Moramo ovo da pitamo jer u aneksu imamo dve kontradikcije. Prvo, kaže se da Kosovo odmah pokreće uspostavljanje specifičnih aranžmana i garancija kako bi se obezbedilo odgovarajuće upravljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. I druga kontradikcija je redosled paragrafa aneksa ne dovodeći u pitanje redosled njihovog sprovođenja. Prema tvrdnjama evropskih zvaničnika, uključujući gospodina Borrella, način upravljanja Zajednice opština sa srpskom većinom je prioritet. Ko je autoritet koji će odlučiti koja odredba ide prva a koja sledeća?

Lajčak: Organ koji će nadgledati i ocjenjivati i izveštavati o implementaciji je Zajednički odbor kojim će predsedavati EU. Ovo je jedan od elemenata aneksa gde smo rekli da će ovaj zajednički nadzorni odbor biti osnovan u roku od 30 dana. I sada intenzivno radimo na definisanju zadatka za ovu zajedničku nadzornu komisiju. To bi bio autoritet.

Na vašu prvu primedbu, tu nema kontradikcije. Izjava relevantna za član sedam sporazuma jednostavno se odnosi na dugogodišnju posvećenost Kosovu koja proizlazi iz sporazuma iz 2013. i 2015. godine. Budući da je ovo toliko zakasnilo, vrlo je jasno da bi se to trebalo rešavati kao prioritetno pitanje.

Korak po korak i bez uslovljavanja

Ali ono što smo takođe rekli u drugim odredbama ovog aneksa je da strane ne bi trebalo da uslovljavaju sprovođenje svog dela odgovornosti od druge strane. Na faclitatoru je da izveštava države članice EU. Ali kao što sam rekao, Zajednički nadzorni odbor je platforma na kojoj ćemo razgovarati o tim stvarima i ona će biti uspostavljena kako je dogovoreno u roku od 30 dana od usvajanja ovih akata.

RSE: Dakle, može se slobodno reći da najpre treba rešiti sporno pitanje samouprave ove zajednice, a onda možemo razgovarati o drugim odredbama?

Lajčak: Trebalo bi da počnemo sa stavljanjem ovoga na dnevni red i nastavimo sa implementacijom. Stoga je naš početni predlog odražavao naš pristup i našu logiku da treba da napredujemo korak po korak, jer ne bi bilo pošteno misliti da jedna zemlja prvo treba da isporuči sve, a onda će druga strana učiniti svoj deo.

Ali takođe verujem, s obzirom na prilično nizak nivo uzajamnog poverenja, mnogo je poštenije imati proces u kojem jedna strana čini prvi korak, a druga strana čini taj prvi korak, a onda idemo u drugi i treći korak. I zato znamo da će obe strane morati da ispune ono što je napisano i šta su prihvatile.

Lajčak: "Ovaj sporazum i primena ovog sporazuma pokrenuće mnoge stvari. Stoga, nemojmo razmišljati šta će se dogoditi kao korak četiri ili pet, a da ne budemo sigurni da smo implementirali prvi korak." (Vučić, Borelj, Lajčak i Kurti u Ohridu 18. marta)

RSE: Želimo da vas pitamo oko zajedničkog nadzornog odbora. Dakle, rekli ste da će predsedavati EU. Međutim ko će još biti deo tog odbora i ko će se pobrinuti da stvari idu na taj način, da se obezbedi implementacija za obe strane.

Lajčak: Prerano je odgovoriti na ovo pitanje jer će, kao što sam rekao, zajednički odbor za praćenje biti osnovan u roku od 30 dana i upravo radimo na odgovoru na ova pitanja. Imamo naš predlog. Oni prolaze kroz proces konsultacija i tako dalje.

Ali jasno je da će Kosovo, Srbija i EU biti deo tog odbora. EU će biti predsedavajući, to je takođe dogovoreno. EU će biti ta koja će informisati države članice. Zato ne zaboravimo da će napredak na putu EU i za Kosovo i Srbiju od sada zavisiti i od njihove primene odredbi ovog sporazuma i aneksa.

RSE: Koliko je neatraktivan ovaj podsticaj, s obzirom na to koliko daleko su obe zemlje u procesu evropskih integracija. Srbija je lider u procesu a Kosovo nije deo procesa. I bez problema sankcija (protiv Rusije), na primer, za Srbiju, to je i dalje veoma daleki cilj. Kako možete naterati obe strane i kako im možete ponuditi "slađu šargarepu"?

Lajčak: Neću komentarisati u smislu atraktivnosti. Mislim da ne postoji atraktivnija ponuda. Nisam svestan privlačnije ponude ni za Srbiju ni za Kosovo za njihovu stratešku budućnost.

I Srbija i Kosovo su svoje članstvo u EU učinili strateškim prioritetom, a takođe je davno rečeno da put ka evropskoj budućnosti ide kroz normalizaciju odnosa. To nije jedina uslovljenost, naravno. Postoje uslovi koje treba ispuniti, ali bez normalizacije nema budućnosti u EU. To je vrlo jasno.

Odnos jednih prema drugima jeste normalizacija

RSE: Međutim, u slučaju Kosova bez pomaka koje bi učinilo pet država članica (koje nisu priznale Kosovo) nema budućnosti u EU.

Lajčak: Ovaj sporazum i primena ovog sporazuma pokrenuće mnoge stvari. Stoga, nemojmo razmišljati šta će se dogoditi kao korak četiri ili pet, a da ne budemo sigurni da smo implementirali prvi korak.

RSE: Veoma je važno razjasniti pitanje poglavlja 35 za Srbiju. Na primer, Srbija ispunjava jedan od delova iz Aneksa implementacije, da li to istovremeno znači njeno unapređenje na evropskom putu, odnosno otvaranje nekih poglavlja u pregovaračkom procesu?

Lajčak: Poglavlje 35 je, naravno, poglavlje koje se bavi normalizacijom odnosa sa Kosovom i kroz Poglavlje 35 i Specijalnim odborom za normalizaciju pratićemo i izveštavati o sprovođenju obaveza svake strane iz sporazuma.

Istovremeno, oni imaju odnos jedni prema drugima, što jeste normalizacija. I kao što rekoh, proces evropskih integracija je složeniji. Ovo nije jedini element, ali je veoma važan element u napredovanju na evropskom putu. A države članice, naravno, prate napredak u normalizaciji, veoma detaljno.

Članstvo u UN veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova

RSE: Član 4 sporazuma ostavio je dosta prostora za nerazumevanje i korišćenje toga na različite načine, smatrajući se da nije precizirano na koje se međunarodne organizacije misli. Da li deo u kome ste rekli da Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u međunarodnoj organizaciji znači članstvo u Ujedinjenim nacijama? Jer smo čuli od mnogo srpskih zvaničnika da je to njihova crvena linija u koju neće preći?

Lajčak: Želeo bih da kažem da je tekst našeg sporazuma sasvim jasan. Istovremeno, kako se to dešava, veoma često se javni diskurs fokusira na nešto što je zaista van cilja jer je članstvo u Ujedinjenim nacijama veće pitanje od odnosa Srbije sa Kosovom.

I naravno, govoreći o članstvu u UN, treba razmišljati i o procedurama, o ulozi Saveta bezbednosti, o ulozi pet stalnih članica. I važno je takođe ulagati u taj odnos. Dakle, verovanje da zavisi samo od Srbije i Kosova znači nerazumevanje složenosti procesa.

Istovremeno, naš sporazum definiše šta Srbija i Kosovo treba da rade i strane su se obavezale da sprovedu ili da poštuju sve odredbe ovog sporazuma i njegovog aneksa.

Crvene linije su spekulacije

RSE: Međutim, ključni srpski političari, uključujući predsednika i ministra spoljnih poslova, insistiraju na tome da će ovaj sporazum sprovesti sve dok ne dodirne njihove crvene linije, ostavljajući prostor za moguće nepoštovanje određenih odredbi. Da li su obe strane obavezne da u potpunosti sprovedu svaki članak sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa?

Lajčak: "Naš sporazum definiše šta Srbija i Kosovo treba da rade i strane su se obavezale da sprovedu ili da poštuju sve odredbe ovog sporazuma i njegovog aneksa." (Borelj i Lajčak u Orhidu 18. marta)

Lajčak: Da. Odgovor na vaše drugo pitanje je da. Ako pročitate sporazum, ako pročitate aneks, piše sasvim jasno da su strane obavezale. Istovremeno, ne treba staviti kočiju ispred konja. Fokusirajmo se i krenimo sa pitanjima šta mogu da urade Srbija i Kosovo i koja se sada mogu uraditi. I kao što rekoh, ovo će uticati na mnoge druge stvari.

Ponovo spekulišemo o nečemu što ne zavisi od EU, od Srbije i Kosova, što samo definišemo šta Srbija i Kosovo treba da urade. Ali zašto se zaista ne fokusiramo na pitanja koja su u potpunosti pod našom kontrolom i na našem dosegu. Odvlačimo pažnju od fokusiranja na stvari koje se mogu učiniti i koje treba raditi kao prioritet. I ne treba nam Savet bezbednosti ili stalne članice da bi se ovo sprovelo.

RSE: Koji je redosled stvari sa kojim bi se trebalo početi, Na primer za Kosovo to treba da bude formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. A koja je stvar koju Srbija prvo treba da uradi?

Lajčak: U našem nacrtu aneksa, koji smo prvobitno predstavili, redosled je bio vrlo jasan. Pošto strane to nisu usvojile, to će biti na dnevnom redu glavnih pregovarača. Pripremamo naše predloge. Očekujem da dođu sa svojim predlozima. I ponavljam, za mene, najbolji pristup, najbolji put napred je da nastavimo korak po korak.

Jedna strana čini korak, i druga strana napravi korak. Tako da sada ne želim da govorim o ovim koracima, jer ne postoji zvanična platforma i nema zvaničnog dokumenta i o njima se moramo dogovoriti. Ali uveravam vas da smo veoma fokusirani i veoma odlučni i postaraćemo se da ono što je dogovoreno bude sprovedeno.

Nema nove obaveze za Kosovo oko Zajednice opština

RSE: Nakon subote (18. marta) na Kosovu se vodi žestoka rasprava oko člana 7 dogovora. Možete li nam reći o sličnostima ili razlikama između samouprave srpske zajednice i Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu?

Lajčak: Pa, mogu biti vrlo jasan da član sedam ne uvodi novu obavezu za Kosovo. Član 7 govori o potrebi da se sprovede ono oko čega su se Srbija i Kosovo već dogovorile. To znači sporazumi iz 2013. i 2015. godine. Govorim o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom. U suprotnom, to bi značilo član deset sporazuma, gde bi se nadodali svi prošli sporazumi povrh člana sedam kao i dodatni aranžman, što ne bi bilo logično.

RSE: Dakle, to samo po sebi znači formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu?

Lajčak: Da.

RSE: Pod istim imenom kao što je dogovoreno 2013. i 2015. godine?

Lajčak: Pa, ne insistiram na imenu. Insistiram na "pacta sun servanda" (ono što je dogovoreno se treba i primeniti) za obe strane. Ovo je zaista važno da se svi sporazumi moraju sprovesti u potpunosti i to se ponavlja u svakom evropskom dokumentu. Ovo nije meni gde biramo koji nam se sviđa i to sprovodimo, a koji (deo dogovora) ignorišemo. Jer u tom slučaju to bi predstavljalo ismevanje jednog ozbiljnog procesa.

RSE: Ali na obe strane, uglavnom se ne obavezuju jedni drugima, već prema EU odvojeno. Retorika je i dalje veoma zagrejana, kao što je bilo i pre dogovora. Kako ovakva situacija utiče i kako vidite normalizaciju pod tim okolnostima?

Lajčak: Moram reći da proces normalizacije vodi Evropska unija, a zatim i partneri. I bilo bi bolje da je obrnuto. Ali ipak, zahvaljujući činjenici da smo se u velikoj meri bavili normalizacijom, situacija na terenu se stabilizovala. Druga polovina prošle godine bila je puna upravljanja krizama. Imali smo šest kriza.

Morali smo da sprečimo da eskalira i nismo mogli ni razmišljati o normalizaciji. Ali od decembra, od početka ove godine, u potpunosti smo usredsređeni na pozitivnu agendu, gledajući napred. Dakle, sada sam prilično siguran da će nas nastavak implementacije ovog sporazuma držati na pozitivnom putu. Ono što je izuzetno važno, i želim da ovu tačku učinim vrlo jasnim, da nijedna strana ne bi trebala da preduzme bilo kakvu jednostranu akciju koje bi mogle destabilizovati atmosferu i proces normalizacije.

Zaista verujem da sa ovim sporazumom, sa novom platformom i stvarima koje trebaju biti urađene u koordinaciji sa partnerima, mi se morano kretati napred, a ne unazad.

Glavni pregovarači samo za praktična pitanja

RSE: Pitanje implementacije u osnovi sada pada na nivo glavnog pregovarača sada. Da li predviđate ili da li postoji potreba za susret lidera u budućnosti?

Lajčak: Ne slažem se sa ovom konstatacijom. Potrebna su nam oba nivoa. Lideri se slažu o strateškom putu napred, a glavni pregovarači razgovaraju o detaljima implementacije u skladu sa onim što su dogovorili lideri. Znate da smo prošle i godinu ranije imali mnogo sastanaka na nivou glavnih pregovarača.

To je dovelo do nekih kritika da je proces sveden na tehnički proces, što nije tačno. Proces se zaista odvija na oba nivoa. Dakle, vrlo je logično da sada, kako bi razgovarali o tome kako implementirati ono što je dogovoreno u Briselu, 27. februara i u Ohridu, 18. marta, ovo zahteva dva glavna pregovarača i eksperte da o svemu tome razgovaraju.

Ali kad god bude potrebe za sastankom na visokom nivou, sastanak će se održati. I predsednik Vučić i premijer Kurti pokazuju da su spremni da se sastanu i da razgovaraju o stvarima u budućnosti. Ali zadržimo lidere da razgovaraju o političkim pitanjima i glavnim pregovaračima da razgovaraju o praktičnim pitanjima.

RSE: Čuli smo od vas da ne postoje određeni rokovi, ali i u proteklom periodu čuli smo da Evropska unija i njeni partneri žele da završe ovu stvar, do kraja ove godine jer sledeće godine će biti organizovani izbori (u EU i SAD). Da li očekujete da će biti pomaka u toku ove godine i šta očekujete da završite ove godine?

Lajčak: Da ponovim. Planirali smo vrlo konkretne rokove u početnom dokumentu. Sada, ne želimo da ih nametnemo stranama. Moramo se složiti oko toga kada se sretnemo. Ali to nije tajna. I mnogo puta smo rekli da želimo da završimo ovaj proces tokom mandata trenutnog rukovodstva Evropske unije, Evropske komisije i američke administracije.

U narednoj godini biće nova politička realnost, izbori u Evropi, u Sjedinjenim Državama. Biće manje pažnje, manje posvećenosti. Verujem da imamo dovoljno vremena da se ovaj proces uspešno okonča i da sprovede odredbe ovog sporazuma. Ali sve zavisi od posvećenosti strana.