U Aneksu o implementaciji evropskog predloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije su korišćene dvosmislene reči, odnosno teško je protumačiti tačno značenje nekih delova, ukazuju politički analitičari iz Prištine i Beograda, Rahman Pačarizi i Dušan Janjić.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su prihvatili ovaj Aneks na sastanku u Ohridu, 18. marta. Prethodno su se dvojica lidera 27. februara u Briselu usaglasila oko evropskog predloga za normalizaciju odnosa.
Za Pačarizija i Janjića je taj sporazum, posebno u Članu 7. koji se odnosi na obezbeđivanje određenog nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, "igra rečima".
U tački 5. Aneksa o implementaciji sporazuma se navodi da će Kosovo odmah pokrenuti pregovore u okviru dijaloga “o uspostavljanju specifičnih aranžmana i garancija za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samomenadžiranja (self-management) za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga”.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga 2013. godine postigli dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom a 2015. utvrdili principe, odnosno određena je struktura, oblasti delovanja, finansiranja i ostalo.
Međutim, Zajednica se eksplicitno ne pominje ni u evropskom predlogu ni u Aneksu za njegovu implementaciju, pa se postavlja pitanje da li se “određeni nivo samomenadžiranja” odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom.
„Još uvek ne znamo šta znači samomenadžiranje (self-management), u kojim će se sferama primenjivati samomenadžiranje, dok Sporazum iz 2013. i principi iz 2015. jasno opisuju kako će Zajednica izgledati“, kaže Pačarizi za Radio Slobodna Evropa.
On smatra da pregovori po ovom pitanju nisu okončani, jer se „mora pronaći model koji će uklopiti član 7. i prethodne sporazume”.
RSE se obratio Vladi Kosova 19. marta sa upitom u kom je smislu Vlada prihvatila termin “samomenadžiranje” ili “self-management”, da li je to kao “samoupravljanje”, “samoadministriranje”, “samoorganizovanje” ili “autonomija” u smislu samoadministracije manjine. Odgovor nije stigao.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je 18. marta, nakon što je prihvaćen Aneks za implementaciju evropskog predloga, rekao se ne radi o “samoupravljanju” (self-governing) srpske zajednice već “samomenadžiranju" (self-management).
Samoupravljanje kao odbrambeni mehanizam?
Dušan Janjić, iz beogradskog Foruma za etničke odnose, objašnjava da se u praksi oko zaštite prava manjina koriste termini na engleskom jeziku self-management i self-administration, koji u prevodu na srpski jezik znače samoupravljanje.
Janjić veruje da je pitanje “samoupravljanja” za srpsku zajednicu povezano sa decentralizacijom na osnovu plana Marti Ahtisarija, dokumenta na osnovu kog je 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije.
Ukazuje da Srbija nije prihvatila Ahtisarijev plan, te da se zato u Briselu nije razgovaralo o manjinskoj autonomiji u oblasti kulture, jezika i slično.
Ova pitanja su sada, prema njegovim rečima, ugrađena u pojam „samoupravljanje za srpsku zajednicu“.
„Na dobrom smo putu da se stvori jedan mehanizam zaštite ili kako neki to zovu ’manjinske autonomije’... U suštini, to znači da nema izvršne vlasti. To međunarodna javnost ne zna, decentralizacija Kosova, gradonačelnici Kosova su ‘mali bogovi'“, kaže Janjić za Radio Slobodna Evropa.
Da li je isključeno formiranje Zajednice?
Politički analitičar Rahman Pačarizi ocenjuje da, na osnovu Aneksa o implementaciji evropskog predloga, nije jasno da li li će postojati struktura pod nazivom Zajednica opština sa srpskom većinom.
Ipak, ukazuje na sam evropski predlog i tačku u kojoj se kaže da moraju biti realizovani svi sporazumi koji su do sada postignuti u okviru dijaloga. Ujedno je tu tačka sedam koja govori o “posebnom aranžmanu za srpsku zajednicu”.
„Ne podrazumeva se da to bude Zajednica, jer tu je reč o primeni Člana 7., za odgovarajući nivo samoupravljanja, samomenadžiranja za srpsku zajednicu, što bi bilo u skladu sa ranijim dogovorima. To znači u skladu sa Sporazumom o Zajednici. Sama ta rečenica podrazumeva Zajednicu u okviru te formacije – ako je to formacija. Ali, Zajednica kao takva nije ni na koji način isključena“, kaže Pačarizi.
Janjić podvlači da u tekstu konačnog sporazuma, koji bi trebao da proizađe iz procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije, treba jasno definisati šta znači pojam „samoupravljanje“.
On smatra da bi pripadnici srpske zajednice lakše prihvatili legitimitet kosovskih institucija kad bi dobili neki nivo samoupravljanja ili neki vid manjinske autonomije.
Pitanje formiranja Zajednice je dugo kamen spoticanja u odnosima Kosova i Srbije.
Kao neki od ciljeva formiranja Zajednice se u Briselskom sporazumu navodi jačanje lokalne demokratije, vršenje punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije, obrazovanja, vršenje punog nadzora u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, te u koordinaciji urbanog i ruralnog planiranja i pružanje usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom bi, prema Briselskom sporazumu, trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.
