Izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) izjavio je da očekuje finalizaciju aneksa sprovođenja Sporazuma o normalizaciji između Kosova i Srbije.
"Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma", rekao je Eskobar u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 18. marta u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.
Strane ne mogu da biraju šta da sprovedu, a šta ne iz ovog sporazuma, rekao je Eskobar.
On kao posmatrač učestvuje na sastancima premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Ohridu, kojima posreduju šef spoljne politike Evropske unije (EU) Žozep Borel (Josep Borrell) i specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak.
"Mi radimo pod senkom jedne od najvećih pretnji bezbednosti evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata“, rekao je Eskobar, aludirajući na rusku invaziju na Ukrajinu.
U tom smislu, rekao je on, važna je normalizacija odnosa Kosova i Srbije.
U slučaju da se dve strane ne dogovore, to ne bi bio korak dalje ka evroatlantskim integracijama, rekao je Eskobar.
Eskobar je istakao da "sve zemlje regiona treba međusobno da se priznaju i da imaju mirne odnose".
Povodom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, Eskobar je rekao da je mala verovatnoća da će ona ikada biti transformisana u Republiku Srpsku (srpski entitet u Bosni i Hercegovini), koji je više puta dovodio u pitanje funkcionisanje Bosne i Hercegovine.
Eskobar je istakao da je sastanak lidera Kosova i Srbije u Ohridu istorijska prilika, ne samo za dve države, već i za ceo region.
"Ovo je zaista prilika da se odmakne daleko od događaja iz 90-ih i daleko od događaja iz 1999-e i krene u 21. vek. To je prilika ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region u celini", rekao je Eskobar.
RSE: Dok razgovaramo, odvijaju se važni razgovori lidera Kosova i Srbije ovde, u Ohridu. U proteklih nekoliko dana čuli smo Vaše izjave u kojima ste izrazili svoja očekivanja od ovih sastanaka. Možete li reći šta su Vaša realna očekivanja od današnjeg dana?
Eskobar: Naše najveće očekivanje danas je finalizacija implementacije aneksa sporazuma o normalizaciji. Ovaj sporazum o normalizaciji stvara miran, predvidljiv i prijateljski odnos između Srbije i Kosova. Ali, takođe otvara vrata i jednima i drugima da brže uđu u evroatlantske strukture.
Dakle, iz naše perspektive, ovo je zaista istorijski (događaj). Ovo je zaista prilika da se odmakne daleko od događaja iz 90-ih i daleko od događaja iz 1999-e i krene u 21. vek. To je prilika ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region u celini.
RSE: Da li ste se susreli sa liderima dve države danas?
Eskobar: Danas ne, ali sam se sastao sa njima ove nedelje. Nedavno sam se susreo sa premijerom (Kosova Albinom) Kurtijem i nadam se da ću imati sastanka sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem kasnije tokom dana.
'Ovim bi se okončao jedan od poslednjih preostalih sporova u regionu'
RSE: Bilo je dosta pritisaka da se ovaj sporazum zaključi tokom meseca marta. Zbog čega je taj rok toliko važan?
Eskobar: Postoji mnogo razloga. Na prvom mestu, moramo priznati da delujemo u senci jedne od najvećih bezbednosnih pretnji evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata. Dakle, da bi Evropa bila spremna da se suoči sa bezbednosnim izazovima, trebalo bi da reši sve bezbednosne izazove koji se nalaze unutar kontinenta u Evropi. A ovo je jedan od poslednjih koji su preostali.
Dakle, treba da konsolidujemo ne samo mir, već da konsolidujemo projekat proširenja Evropske unije na ceo evropski kontinent. Ovo otvara vrata za to i zato je upravo sada najbolja prilika da se uverimo da to možemo da uradimo kroz sporazum o normalizaciji između zemalja koje još uvek nisu ostvarile dovoljan napredak u evroatlantskim integracijama.
RSE: Uoči ovog sastanka, videli smo skepticizam sa obe strane, naročito sa strane Srbije. Susreli ste se sa njima (zvaničnicima Srbije). Da li su ublažili svoje stavove proteklih dana?
Eskobar: Jedna stvar o Srbiji koju moram da kažem jeste da je predsednik Vučić započeo istinski nacionalni razgovor o tome kako će izgledati budući odnos Srbije i Kosova. I moram da kažem da obe strane ozbiljno shvataju tu odgovornost, tako da se nadam da ćemo danas moći da dođemo do finalizovanog (teksta) aneksa sporazuma o normalizaciji.
RSE: Da li očekujete potpisivanje dokumenta danas, naročito od strane Srbije?
Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već se fokusiramo na finalizaciju (sporazuma), to je održavanje sastanka za koji se dve zemlje pripremaju da vode prave razgovore o pomirenju u odnosima. Dakle, to je ono što je važnije – finalizacija aneksa.
'Nema puta u Evropu bez međusobnog priznanja'
RSE: Kada razgovaramo konkretno o predlogu, on je opisan kao veoma koristan za obe države, naročito za Kosovo. Predlog, međutim, ne uključuje međusobno priznanje. Mislite li da ovaj predlog može i hoće li dovesti do međusobnog priznanja?
Eskobar: Naravno, to otvara vrata za to. Moj stav je, kao što sam više puta rekao, i na Kosovu i u Srbiji – da sve zemlje regiona treba da se međusobno priznaju i da imaju mirne odnose. Ovaj region mnogo obećava.
Ipak, van regiona ljudi veruju da je Zapadni Balkan područje sukoba i etničkih tenzija. U stvarnosti, ovo bi okončalo jedan od poslednjih preostalih sporova u regionu i omogućilo celom regionu da zauzme svoje mesto u Evropi kao najbrže rastući deo u Evropi.
RSE: Dakle, rekli biste da je međusobno priznanje krajnji cilj?
Eskobar: Jeste za nas.
RSE: Da li do njega mora da dođe?
Eskobar: Mislim da bi trebalo da desi. Mislim da bi to trebalo da se desi za sve zemlje regiona. Dakle, mislim da nema puta u Evropu, bez toga da se sve zemlje regiona međusobno ne priznaju i dobro sarađuju jedna sa drugom.
RSE: Šta se dešava ako Srbija odbije da dođe do toga?
Eskobar: Ono što tražimo od Srbije je da normalizuje svoj odnos sa Kosovom. Oni su spremni da to učine.
'Bez dobrih susedskih odnosa, nema evroatlantskih integracija'
RSE: U prethodnom intervjuu, rekli ste da ne možete da zamislite zašto se neko ne bi složio sa ovim sporazumom. Ukoliko je to slučaj, šta će se dogoditi ako strane ne postignu dogovor danas ili u narednih nekoliko dana? Hoće li biti posledica?
Eskobar: Vidite, posledice... Na prvom mestu jesu da ne idemo napred kada je reč o vašim evroatlantskim integracijama. Dakle, za Kosovo, jedna od posledica je da EU očekuje da (Kosovo) pokaže dobru volju da bude u stanju da ima miran odnos sa svojim većim susedom pre nego što odluči da li je spremno da dobije status kandidata za članstvo u EU. To je prilično velika posledica. Pored toga, postoje posledice ako nemate mirne odnose sa svojim susedima.
To nije posledica koju ćemo mi nametnuti, to je samo prirodna činjenica da je Kosovu potreban pozitivan, prijateljski i miran odnos sa Srbijom.
RSE: A kada je reč o Srbiji?
Eskobar: Isto važi i za Srbiju. Srbija se pravno obavezala prema Evropskoj uniji kada je reč o Kosovu, da će stvarati mirne uslove u regionu u skladu sa zahtevima u okviru (pregovaračkog) poglavlja 35. Ovo bi joj to pomoglo da se kreće u tom pravcu.
RSE: Savetnik Stejt departmenta SAD (Derek) Šole je naveo ogromne beneficije za obe zemlje ako se postigne sporazum. Možete li nam reći koje bi to beneficije mogle biti?
Eskobar: Počeću sa najvažnijim. Najveće tržište za Zapadni Balkan je Evropska unija. Ono što radi jeste da investitorima daje poverenje da se obe zemlje približavaju tom tržištu, usklađujući svoja tržišta sa regulatornim i zakonodavnim zahtevima EU, i da je svako ulaganje ovde na Zapadnom Balkanu na kraju ulaganje u evropsko tržište.
Dakle, to je najveća prednost i to je prirodna posledica. Ali ima i drugih koristi, ima političkih koristi. To otvara vrata obema državama da se brže kreću ka evropskim strukturama. To naročito važi za Kosovo.
RSE: Da li je bilo obećanja investicija iz SAD ili…?
Eskobar: Bilo je obećanja da ćemo im pomoći da napreduju u privlačenju razvoja privatnog sektora i mi to definitivno pokušavamo da uradimo i svakako bismo taj napor intenzivirali.
'Malo verovatno da se Zajednica pretvori u Republiku Srpsku'
RSE: Hajde da pričamo o najproblematičnijem pitanju za rukovodstvo Kosova, o Zajednici opština sa srpskom većinom. Premijer Kurti je izjavio da ako nešto ne počne kao Republika Srpska (bh. entitet), to ne znači da se neće pretvoriti u to. Kako SAD mogu da garantuju da se Zajednica opština sa srpskom većinom neće pretvoriti u autonomnu instituciju?
Eskobar: Prvo, Zajednica će biti definisana svojim ovlašćenjima, biće definisana statutom. Funkcionisaće u skladu sa Ustavom Kosova, u okviru pravne strukture Kosova.
Štaviše, najvažnije je to što se normalizacijom (odnosa) dve države usklađuju i sa evropskim standardima. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak dao im je 16 modela sličnih aranžmana unutar Evropske unije koji nisu uticali na funkcionalnost ili ustavnost tih zemalja.
Dakle, postoji način da se napravi model za udruženje koji ne stvara Republiku Srpsku. U stvari, malo je verovatno da će se ikada pretvoriti u Republiku Srpsku.
RSE: Videli smo da se severni deo Kosova pretvorio u prostor visokih tenzija. Kako mislite da bi Zajednica rešila to pitanje i doprinela mirnom suživotu dve zajednice?
Eskobar: Jedna od najvažnijih stvari do kojih bi Zajednica dovela jeste da stvori veze između stanovništva koje se povremeno oseća izolovano, marginalizovano i centralne Vlade. I, zapravo govorimo o komunalnim uslugama. Ne govorimo o izvršnim funkcijama. Govorimo o pružanju usluga ljudima na njihovom jeziku. Dakle, Zajednica bi preuzela usluge koje im trenutno obezbeđuje Srbija i stavilo ih pod pravni okvir Kosova. Tako treba i tako će biti.
RSE: Istovremeno, na Kosovu deluje mnogo paralelnih struktura Srbije. Hoće li biti pritisaka na Srbiju da prestane da ih podržava?
Eskobar: Apsolutno. Apsolutno. Tako je navedeno u sporazumu. Moramo da razumemo šta su neke od paralelnih struktura. U nekim slučajevima, škole i bolnice se smatraju paralelnim strukturama. Te institucije biće uključene u pravni okvir Kosova, odnosno pod okrilje Zajednice, tako da njima neće rukovoditi Srbija, već Kosovo, preko Zajednice.
'Građani na severu - dvostruko favorizani, a ne dvostruko ugroženi'
RSE: Hoće li ih Srbija finansijski podržati?
Eskobar: Postoji mogućnost za to. Da, Srbija može da finansira kulturne i obrazovne aktivnosti. Imajmo na umu da ljudi na severu nisu samo građani Kosova. Oni su i državljani Srbije. Imaju dvojno državljanstvo. Dakle, oni bi trebalo da budu dvostruko favorizovani, a ne dvostruko ugroženi.
RSE: Kosovo i Srbija su do sada postigli skoro 40 sporazuma. Zašto mislite da bi ovaj sporazum mogao biti drugačiji u smislu implementacije, jer smo videli da većina prethodnih sporazuma nije u potpunosti sprovedena?
Eskobar: Mislim da je deo te stvarnosti razlog zašto smo danas ovde. Slaba primena većine sporazuma navela je EU da zaključi da nam je potreban jači okvir, a i mi smo deo toga.
SAD će staviti svoj politički kredibilitet u ovo kako bi osiguralo da se ti sporazumi sprovedu i na kraju, mislim da je region spreman za sporazum o normalizaciji između Kosova i Srbije.
'Ne može se odlučivati šta će se sprovoditi, a šta ne'
RSE: Dakle, mislite da su i EU i SAD razmišljale o jasnom pristupu kako bi osigurale da lideri [Kosova i Srbije] nastave sa ovim...
Eskobar: Da, mislili smo…
RSE: Da li (strane) mogu birati šta će primenjivati?
Eskobar: Ne, ne mogu. Biće jasni rokovi, kao i jasna očekivanja. Ne želim da govorim o mehanizmu implementacije, jer to pripada EU, ali će njihova integracija biti uslovljena implementacijom.
RSE: Pored svega, u Evropi besni rat koji je izazvala Rusija. Mislite li da sporazum može pomoći da se Rusija odgurne od lošeg uticaja sa Balkana?
Eskobar: Rekao bih da, ali želim da budem jasan. Mnoge probleme na Balkanu nije izazvala Rusija. Rusija pokušava da ih pogorša. Ali to su postojeća pitanja koja smo ostavljali nerešenim već trideset godina. Dakle, to moramo posmatrati u tom kontekstu. Moramo da rešimo odnos Srbije i Kosova da bi region ozdravio.
RSE: Postojali su argumenti rukovodstva Kosova da nije postojao balans u pritisku na Srbiju i Kosovo od strane EU, bar u pogledu implementacije, sporazuma i svega toga. Istovremeno, RSE je objavio istraživanje da su ruske diplomate, proterane iz EU, od kojih su pojedini navodno umešani u špijunažu, akreditovani u Srbiji. Kako to komentarišete i imate li komentar na to kako se EU bavila ovim odnosom?
Eskobar: Moram da kažem da je netačno da je bilo nejednakog pritiska. Obe strane su pod istim pritiskom i suočavaju se sa istim posledicama, ako ne krenu napred po pitanju ovog evropskog plana. Tako da je veoma teško videti kako bi neko rekao da nije bilo pritiska na Srbiju, a ključna mera za procenu je to da su pristali na normalizaciju pod evropskim uslovima.
RSE: Vratiću se na krajnji rok (za postizanje sporazuma), mart. Ako do dogovora ne dođe danas, ako se ne postigne konačan dogovor, kako mislite da će to uticati na predstojeće izbore u aprilu i celokupnu situaciju na severu Kosova u aprilu?
Eskobar: Voleli bismo da Srbi učestvuju na izborima. Mislim da su zabrinuti kako će izgledati njihovo predstavljanje, ali se nadam da bismo nakon današnjih sastanaka mogli da obnovimo diskusiju sa njima o učešću na predstojećim izborima.
RSE: Na kraju, razgovarali ste i sa opozicijom na Kosovu. Izneli su stavove da se ne slažu u potpunosti sa ovim predlogom.
Eskobar: Mislim da su oni jednu stvar zaista jasno pokazali, a to je da i oni prepoznaju važnost današnjeg dana. Oni se takođe slažu da čak i ako (danas) postignemo sporazum o normalizaciji, proces pomirenja će morati da se nastavi. On će se nastaviti dugo nakon današnjeg dana, ali današnji sporazum će taj ishod učiniti pozitivnijim. Tako da su se bar s tim složili.
*Priredila: Mila Đurđević
