Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti razgovarao je sa višim savetnikom američkog Stejt departmenta Derekom Šoleom (Derek Chollet) o značaju sastanka u Ohridu 18. marta, na kome bi trebalo da se utvrdi mapa puta za implementaciju evropskog predloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Kosova, Kurti je izrazio nadu da će ovaj sastanak biti uspešan.
Do sastanka Kurtija i predsednika Srbije u Ohridu dolazi nakon što su se dvojica lidera usaglasila oko evropskog predloga za normalizaciju odnosa dve strane.
"Po dolasku u Ohrid, imao sam telefonski razgovor sa višim savetnikom Stejt departmenta. Razgovarali smo o značaju ovog vikenda za Kosovo, region, evroatlantske integracije i bezbednost. Naglasio sam da smo posvećeni tome da sutrašnji dan bude uspešan", napisao je Kurti na Twitteru.
Šole je u petak razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Složili smo se o važnosti konstruktivnog angažmana oko konsolidovanog predloga EU. Ponovno je potvrđena podrška SAD dijalogu i koristi koje će normalizacija odnosa doneti Srbiji i celoj regiji Zapadnog Balkana", naveo je Šole na Twitteru.
Pozitivan ishod razgovora očekuje i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), koji se prethodno sastao sa rukovodstvom Kosova i Srbije. On će 18.marta u Ohridu biti prisutan u svojstvu posmatrača.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da nije "preveliki optimista" uoči sastanka sa kosovskim premijerom Kurtijem u Ohridu.
Rekao je i kako je Srbija "uvek spremna da razgovara o kompromisnim rešenjima".
U međuvremenu je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell rekao da će se na sastanku u Ohridu izraditi konsolidovana verziju aneksa na osnovu povratnih informacija koje je dobio od Kosova i Srbije.
Kako je kazao, aneks za implementaciju biće integralni deo sporazuma, kako bi se podelilo "jasno razumevanje o tome kako će se primeniti sve njihove odredbe".
Kosovo i Srbija vode dijalog posredstvom EU duže od deset godina u okviru kog je potpisano preko 30 sporazuma. Međutim, većina njih nije realizovana na terenu.
EU je septembra prošle godine izašla sa predlogom o normalizaciji odnosa koji su podržale zapadne zemlje.
U njemu se ne spominje međusobno priznanje ali se navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
