Republika Srpska, odnosno javno preduzeće Autoputevi za izgradnju autoputeva Banjaluka-Gradiška, te Banjaluka-Doboj zadužena je preko 430 miliona evra.
Tako je javno preduzeće Autoputevi Republike Srpske za izgradnju autoputeva dugoročno zaduženo oko 210 miliona evra kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a kratkoročno skoro 155 miliona evra, stoji u finansijskom izvještaju Autoputeva Republike Srpske.
Za taj novac izgrađen je autoput Banjaluka-Gradiška koji se završava na obali rijeke Save, čekajući most ka Hrvatskoj koji neće biti izgrađen još godinama, a gradi se i autoput Banjaluka-Doboj koji bi trebao da se spoji sa koridorom 5C, čija gradnja još uvijek nije počela.
Pored toga krajem 2017. od EBRD uzet je novi kredit od oko 68 miliona evra za izgradnju dvije petlje kod Johovca i Rudanke i puta od šest kilometara na dionici koridora 5c koji prolazi kroz RS.
Isplativost ovih autoputeva još uvijek nije opravdana, a prema podacima entitetskog Ministarstva saobraćaja i veza do sada ostvareni prihodi po osnovu naplate putarine na ova dva autoputa je oko 4 miliona evra. Sa druge strane, u Federaciji BiH je za pola prošle godine od putarina prikupljeno skoro 9 miliona evra.
Do sada ostvareni prihodi po osnovu naplate putarine na ova dva autoputa je oko 4 miliona evra (Foto sa otvaranja autoputa Banjaluka-Doboj)
Ekonomista Slaviša Raković kaže da je iz ovih podataka vidljivo da izgrađeni autoputevi za koje su podignuti enormni krediti nisu nikako isplativi.
"Uzimajući u obzir i broj zaposlenih u preduzeću Autoputevi Republike Srpske i druge troškove, sve to nije dovoljno ni za najobičnije održavanje, a kamoli za šta drugo. Tako da taj koncept da bi se eventualno nekom putarinom mogli isplatiti autoputevi bez 10.000 do 15.000 vozila dnevno potpuno pada u vodu. Naravno, znalo se od početka da taj broj ne može biti dostignut i teško da će biti dostignut u periodu vraćanja kredita, a to je petnaestogodišnji period", smatra Raković.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, od 2006. godine do kraja maja ove godine od akciza na naftu i naftne derivate, te na ime putarina i naknada za izgradnju puteva i autoputeva prikupljeno je oko 4,5 milijardi evra, a taj novac trebao je biti upotrijebljen za izgradnju putne infrastrukture, a otišao je u entitetske budžete.
Od tog novca 39 odsto pripada Republici Srpskoj tako da je ovom entitetu pripalo gotovo 1,75 milijardi evra. To znači da je tim novcem moglo biti izgrađeno 220 kilometara autoputeva, a Republika Srpska za sada ima izgrađenih oko 70 kilometara a u izgradnji je još oko 35 kilometara uz enormno zaduženje.
Novac trebao je biti upotrijebljen za izgradnju putne infrastrukture, a otišao je u entitetske budžete.
Da bi se dodatno finansirala izgradnja i održavanje autoputeva u februaru su usvojene izmjene Zakona o akcizama čime su uvedenedodatne akcize na naftu i naftne derivate u iznosu od 25 feninga po litri goriva. Do sada je na ovaj način prikupljeno preko 65 miliona evra, a taj novac je zamrznut dok se entiteti ne dogovore oko raspodjele tog novca.
U međuvremenu dugovi su došli na naplatu pa je Vlada Republike Srpske dala Autoputevima garanciju za novi kredit mimo plana javnih nabavki u iznosu od 20 miliona evra za servisiraje ranije nastalih kreditnih obaveze prema evropskim bankama.
Ekonomista Zoran Pavlović ističe da sve ovo pokazuje kako se neodgovorno i neozbiljno rasipa novac građana koji to sve vrlo skupo plaćaju.
"Imajući u vidu cijelu ovu situaciju zaista se pitam ko je ovde uopšte planer i ko tu donosi odluke o ulaganjima i zašto ulažemo i dalje u autoputeve kada ni one što smo izgradili nismo otplatili a novac koji se u međuvremenu prikupio po osnovu naknada za autoputeve uzetih kroz akcize na gorivo, kroz registrovana vozila i tako dalje, koji se mjeri milijardama konvertibilnih maraka očigledno je završio u budžetima za isplatu plata radnicima u administraciji", mišljenja je Pavlović.
Dakle za 430 miliona evra Republika Srpska uspjela je da izgradi tek 70 kilometara autoputeva, a 35 kilometara još uvijek gradi, a kada se i završe, i dalje ćegodinama čekati na most u Gradišci ka Hrvatskoj i izgradnju koridora 5C, za šta će ponovo trebati velika sredstva, naravno iz novih kredita.