Za dva meseca imunizacije na korona virus u Srbiji vakcinisano je nešto više od 1,3 miliona ljudi, od kojih je revakcinisano 862.000.

Podaci Vlade Srbije pokazuju da je Srbija po broju građana na milion stanovnika koji su primili drugu dozu antikovid cepiva prva u Evropi i sedma u svetu, kao i da je u imunizaciji najzastupljenija kineska vakcina.

Od početka masovne imunizacije 19. januara do kraja treće sedmice marta, kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije (MDULS), najviše građana primilo je kinesku Sinofarm (Sinopharm) vakcinu - 936.813.

Po podacima MDULS, u tom periodu američko-nemačkom vakcinom Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNTech) imunizovano je 129.578 građana Srbije, dok je rusku Sputnjik Ve (Sputnik V) primilo 111.553 ljudi.

Antikovid vakcinom britansko-švedske farmaceutske kompanije Astrazeneka (AstraZeneca) vakcinisano je 105.693 građana, saopštio je MDULS za RSE.

Kineski faktor za veliki broj vakcina

Vuk Vuksanović, politički analitičar i doktorand na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, kaže da se Srbija vodila logikom mogućnosti i dostupnosti u kojoj je ulogu imao i bilateralni momentum na liniji Beograd-Peking.

“Vladajuća garnitura u Srbiji iskoristila je kineski faktor da bi se domogla velikog broja vakcina. Ali rekao bih da oni ovde nisu toliko ideološki birali koliko ih je vodila urgencija da vakcinišu što veću populaciju”, smatra Vuksanović.

Pročitajte i ovo: 'Kinesko čudo' na Balkanu

Vuksanović za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da se politika Srbije “što više vakcina od svakoga” pokazala efikasnom, pogotovu u situaciji u kojoj Evropska unija ima problem sa nabavkom i distribucijom.

“Zapad je u ovom trenutku rastrzan između potrebe da zaštiti svoje stanovništvo, a isto tako vidimo da je Evropska unija ozbiljno zakazala kada je u pitanju njena sposobnost da pregovara. Čak, što je paradoksalno, ispostavilo se da su najbolje prošle države koje su direktno dogovarale isporuke sa kompanijama kao što je, na primer, Fajzer”, navodi Vuksanović.

Doček za kineske vakcine

Po informacijama Vlade Srbije, država je od četiri proizvođača do sada nabavila ukupno 2.655.185 antikorona vakcina; dva miliona doza Sinofarm cepiva, 262.785 Fajzera, 242.400 Sputnjika Ve i 150.000 Astrazeneke.

Prvu isporuku od milion doza vakcina Sinofarma 16. januara na beogradskom Aerodromu Nikola Tesla dočekao je predsednik države Aleksandar Vučić, koji je pre i posle toga, kako se može sabrati iz vesti u poslednjih osam meseci, bar osam puta najavio da će se vakcinisati, kasnije i izjavio da će primiti kinesko cepivo, ali još to nije učinio.

• Mađarska odobrila i drugu kinesku vakcinu protiv COVID-a 19
• Slovački premijer spreman na ostavku zbog narudžbe vakcine Sputnik V

Vakcine zapadnih proizvođača u Srbiju stižu u manjem obimu od onih sa Istoka, a nakon početka epidemije najpre je krajem decembra isporučeno 4.800 doza cepiva Fajzer/Bajontek koje je dva dana kasnije u Beogradu pred kamerama primila premijerka Ana Brnabić i tako postala prva osoba u zemlji i predsednica vlade u Evropi koja se vakcinisala na COVID-19.

“Mislim da je u pitanju zakon velikih brojeva jer najviše vakcina koje su nam na raspolaganju jesu upravo Sinofarmove. Možda mali udeo ima i stepen državnog entuzijazma sa kojim je dočekana kineska pošiljka vakcina ali ipak smatram da je presudna želja ljudi da se što pre vakcinišu”, ocenio je Vuk Vuksanović.

Srbija će proizvoditi kinesku i rusku vakcinu

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je 11. marta da će Srbija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Kinom izgraditi fabriku za proizvodnju Sinofarm vakcine koja bi trebalo da počne sa radom 15. oktobra.

Do 20. maja, po najavi ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića, na Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu počeće proizvodnja ruske vakcine Sputnjik Ve.

Pročitajte i ovo: Sputnik V: Priča o ruskoj kontroverznoj vakcini protiv COVID-19

Takođe, Srbija je sa Sinofarmom 18. marta ugovorila kupovinu još dva miliona doza, dok je u januaru sa ruskim Fondom za direktna ulaganja srpska Vlada potpisala sporazum o isporuci dva miliona Sputnjika Ve.

Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS), koje vodi elektronsku bazu o imunizaciji, do sada se za vakcinaciju na COVID-19 prijavilo 1,5 miliona od nešto manje od sedam miliona stanovnika Srbije.

Vakcina kao marketing sredstvo Srbija i Kina: 'Diplomatija vakcina'

Epidemiološkinja Prokić: Vakcina nema nacionalnost

Epidemiološkinja Ivana Prokić, koordinatorka Epidemiološkog tima udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida, naglašava da je najbolja vakcina ona koja je dostupna.

“Velika je šteta za proces imunizacije ako vakcine delimo na američke, ruske ili kineske. Nacionalnost nije bitna jer su sve vakcine koje su u ponudi bezbedne. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju jesu njihove odlike, na primer koliko su efektivne u našoj populaciji, i to je ono što se mora ispitati”, ocenjuje Prokić za RSE.

Možda vas zanima: Antikovid protesti u Beogradu i širom Evrope

Ujedinjeni protiv kovida u Srbiji okuplja više hiljada lekara i medicinskog osoblja koji su nezadovoljni odgovorom države na pandemiju, a to udruženje svakodnevno objavljuje svoje preporuke i savete građanima i institucijama.

Dok se u Evropskoj uniji razmatra primena ruske vakcine, nakon što je njen proizvođač predao zahtev za dozvolu, kineska je, sudeću po signalima iz Brisela, sa nešto manje šansi da uskoro bude prihvaćena.

“To što kineska vakcina još nije odobrena u Evropskoj uniji nije zbog toga što se smatra da je loša ili neefikasna. Radi se o tome da Evropskoj agenciji za lekove nije bila dostupna dokumentacija koju proizvođač mora da podnese radi izdavanja dozvole”, kaže doktorka Prokić.

Podaci relevantnih zdravstvenih institucija U potrazi za odgovorima: Vakcina protiv korona virusa

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je početkom marta da je Srbija naručila 15 miliona vakcina, kao i dva američka leka protiv korona virusa.

Epidemiološkinja Ivana Prokić ističe za RSE da je u borbi protiv pandemije broj revakcinisanih najznačajnija stavka jer se samo tako razvija potpuni imunitet.

„Ako uzmemo u obzir brojke, u suštini se radi o malom procentu cele populacije“, smatra doktorka Prokić.

Revakcinacija ključna

Prokić, koja je trenutno postdoktorski istraživač u Erazmus medicinskom centru u Holandiji, navodi da su epidemiološke procene takve da bi broj onih koji su tokom epidemije do sada bili zaraženi mogao biti i tri puta veći od zabeleženih više od pola miliona, što bi sa vakcinisanima dalo ukupnu brojku imunizovanih veću od 2,8 miliona.

“To svakako nije dovoljno. Znamo da je za ovaj virus potrebno da od 70 do čak 85 odsto populacije ima razvijen imunitet kako bi se razvio kolektivni imunitet. Bitno je shvatiti da se to neće skoro desiti jer je taj procenat mnogo veliki. Ovaj virus je nešto sa čime ćemo se još dugo boriti bez obzira na tempo vakcinacije”, smatra doktorka Prokić.

Šta je razlog antivakserskog raspoloženja? Prijava za vakcinaciju u Srbiji 'žrtva' infodemije

Prokić napominje da se u tom smislu imunizacija mora desiti što brže jer se sa protokom vremena i cirkulacijom virusa stvaraju novi sojevi.

Novi Pazar: Vakcina ima, zainteresovanih malo

Vuksanović: Uspeo je kineski gambit

Kada je reč o geopolitičkim prilikama, Vuk Vuksanović smatra da će Kina nastaviti sa sigurnom i redovnom isporukom vakcina.

“Pekingu je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, atraktivna odskočna daska za prodor kineskih vakcina na evropsko tržište koje želi. Čak je i Austrija bila dovoljno impresionirana srpskim eksperimentom da bi i sama razmatrala njihovu nabavku. Znači da je uspeo taj kineski gambit”, navodi Vuksanović.

Po kojoj ceni Srbija nabavlja vakcine država za sada nije objavila. Koštanje ruskog i kineskog cepiva objavljeno je u Mađarskoj, koja Sputnjik Ve nabavlja po 17 evra, Sinofarm za 63 evra, a kako su preneli mađarski mediji cena se odnosi na dve doze za jednu osobu.

Za kinesku vakcinu predsednik Aleksandar Vučić jedino je rekao da je ona najskuplja ali da je cena za Srbiju toliko povoljna da će „narod spomenik da mu podigne kada bude čuo koliko koštaju“.

Žarko Korać i Ibrahim Prohić Most: Da li se Vučić zahvaljujući vakcini promovisao kao regionalni lider?

Krajem februara cene vakcina koje je pregovarala Evropska komisija greškom su izašle u javnost kada ih je sa Tviter naloga belgijskog sekretara za budžet, koji je ubrzo izbrisan, prepisao list Standard i objavio da Astrazeneka košta 1,78 evra po dozi, Džonson-Džonson 6,93 evra, Sanofi/GSK 7,56 evra, Fajzer/Bajontek 12 evra i Moderna 14,68 evra.

Cena u Srbiji tajna

Vuk Vuksanović veruje da će cene vakcina za Srbiju ostati tajna.

“U poslovanju sa Kinom transparentnost je stalni problem jer transakcije sa njom podrazumevaju ugovore koji se najčešće označavaju kao poslovna ili državna tajna. To jednostavno otvara pitanje zbog čega se tako radi”, zaključuje Vuksanović.

Evropska agencija za lekove i Svetska zdravstvena organizacija do sada su odobrile vakcine četiri proizvođača, američku Modernu, Fajzer/Bajontek, Astrazeneku i belgijsko antikovid cepivo Džonson i Džonson (Johnson and Johnson).

Digitalni zeleni sertifikat COVID sertifikati: Kako iz Srbije do EU?

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja od 21. marta, u Srbiji su za 24 sata od korona virusa preminule još 34 osobe, čime je ukupan broj umrlih od posledica COVID-a 19 povećan na 4.934.

U tom 24-časovnom periodu registrovana su još 4.232 slučaja zaraze, a od početka epidemije u Srbiji zvanično je potvrđeno 551.128 slučajeva infekcije korona virusom.