Američki državni sekretar Džon Keri susreo se u ponedeljak sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim u jeku oštrih kritika upućenih Kremlju nakon ubistva opozicionara Borisa Njemcova i zbog konflikta u istočnoj Ukrajini.
Sastanak se odigrao na marginama UN-ovog Saveta ljudska prava u Ženevi, a Keri je na Twitteru napisao da su imali “otvorenu diskusiju” o Ukrajini, Siriji, i o medjunarodnim pregovorima o spornom iranskom nuklearnom programu.
Dvojica ministara nisu davali izjave uoči sastanka.
Keri je 1.marta zatražio “opsežnu, transparentnu i jasnu istragu” o ubistvu Njemcova u trenutku kada je hiljade ljudi protestovalo Moskvom kako bi odali počast ubijenom opozicionaru, ali i izrazili ogorčenje zbog njegove likvidacije.
Njemcov koji je bio glasni oponent rata u Ukrajini, kritikovao je Putina zbog ruskog angažmana u tom sukobu, ubijen je u blizini Kremlja 27. februara.
Neposredno nakon ubistva, Keri je rekao da se Njemcov "borio za reforme i otvorenu Rusiju, kao za i pravo gradjana da kažu što misle o životu u svojoj zemlji”, sve ono što nije moguće, po mišljenju SAD, u Rusiji kojom vlada Vladimir Putin.
Njemcov je jedan od nekoliko oponenata Kremlja koji je ubijen od dolaska Putina na vlast prije 15 godina.
Mnogi kritičari vlasti kažu da je Kremlj u konačnici odgovoran za Njemcovo ubistvo bez obzira na to ko ga je ubio, jer Putin njeguje atmosferu mržnje prema Zapadu i svojim političkim neprijateljima.
No ruski predsednik osudio je ubistvo, nazvavši ga “podlim”. On je zatražio da počinioci budu otkriveni.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da mu je Njemcov nedavno rekao da planira da objavi dokaze o direktnoj ruskoj vojnoj umešanosti u konflikt u Ukrajini.Neko ko ga se veoma plašio, ubio ga je, rekao je Porošenko.
Poznati ruski opozicionar Gari Kasparov je u jednom intevrjuu opisao atmosferu koja je mogla da dovede do ovakvog ubistva:
“Da li je ruski predsednik direktno naručio ubistvo, ne znam, možda se to nikada neće ni saznati. Ali definitivno je atmosfera u zemlji kreirana propagandom da se svako ko se suprodstavi Putinu proglašava nacionalnim izdajnikom, petom kolonom, državnim neprijateljem. Boris je bio jedan od najžešćih kritičara Putinovog režima”, rekao je Kasparov.
Bivši ruski premijer a sada opozicioni lider Mihail Kasjanov smatra da će to ubistvo otrezniti mnoge:
“To što se dogodilo Borisu, prekretnica je u istoriji moderne Rusije”, rekao je on.
Dijalog između američkog i ruskog zvaničnika organizovan je nekoliko dana pošto je Keri optužio rusku stranu da ga je lagala o umešanosti Moskve u sukob na istoku Ukrajine. Ukrajinska vlada, čelnici Zapada i NATO kažu da postoje jasni dokazi koji ukazuju na to da Rusija pomaže pobunjenike dajući im teško naoružanje i vojnike. Istodobno u Ukrajini, smirivanje nasilja otvorilo je nadu da bi se klimavo primirje moglo održati. No, ukrajinska vojska tvrdi da proruski separatisti vrše pregrupisavanje snaga za nove napade.
UN-ova kancelarija za ljudska prava saopštila je da je više od 6.000 ljudi poginulo od početka rata koji je izbio u aprilu 2014.
Visoki poverenik UN-a za ljudska prava Zeid Raad al-Hussein upozorio je na "nemilosrdna razaranja infrastrukture i pogibje civilnih žrtava" u ratu između vladinih snaga i proruskih separatista koji kontroliraju dijelove regija Donjeck i Luganjsk.
Stotine vojnika i civila ubijeno je samo u blizini aerorodma u Donjecku i oko Debaljceva, važnog prometnog čvorišta koje su proruski separatisti zauzeli nakon potpisivanja primirja.
Moskva negira uključenost u sukob u Ukrajini, no UN raspolaže sa “proverenim informacijama da teško naoružanje i vojnici” i dalje stižu u Ukrajinu.
Kijev strahuje da su iduće mete proruskim separatistima strateški važne luke na Azovskom moru Miriupolj i Artemivsk.