Iran se suočava s velikom dilemom pošto je Izrael ubio lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, ključnog saveznika Teherana, u vazdušnim napadima na Liban 27. septembra.
Ako Iran pokrene direktan vojni napad na Izrael, to bi moglo da isprovocira opšti rat s njegovim najvećim neprijateljem. Ako se Teheran odluči za uzdržanost, njegova reputacija bi mogla da pretrpi udarac i među saveznicima i među neprijateljima u regionu.
Hezbolah, naoružana grupa i politička partija koja kontroliše veći deo juga Libana, vodeći je član iranske takozvane "osovine otpora", labave mreže proksija i naoružanih grupa protiv Izraela.
Ta šiitska organizacija – koju SAD smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija na crnu listu stavila samo njeno naoružano krilo – takođe je ključna za iransku strategiju odvraćanja prema Izraelu i SAD.
"Iran je u nezgodnoj situaciji u kojoj očajnički želi da bude u stanju da odgovori, ali se plaši posledica ako to uradi direktno", rekao je Metju Levit (Matthew Levitt) iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.
Bez dobrih opcija
Malo je verovatno da će Iran pokrenuti direktan vojni udar na Izrael, potez koji bi mogao da izazove skupi opšti rat koji Teheran želi da izbegne, kažu stručnjaci.
U slučaju sukoba punog obima, Izrael ima ogromnu vojnu nadmoć, premda iranski arsenal dronova i projektila predstavlja značajnu pretnju, kažu stručnjaci.
"Iranske opcije za Izrael idu od loših do gorih s obzirom na njegove konvencionalne vojne nedostatke i udarce koje je pretrpela njegova regionalna teroristička mreža", rekao je Behnam Taleblu, viši saradnik Fondacije za odbranu demokratija, tink-tenka sa sedištem u Vašingtonu.
Pročitajte i ovo: Predstavlja li Hezbolah Liban?Iran je u aprilu pokrenuo napad bez presedana dronovima i raketama na Izrael. To se dogodilo ubrzo pošto je u vazdušnim udarima, za koje se sumnjiči Izrael, ubijeno sedam visokih iranskih komandanata u Siriji.
Taleblu je, međutim, rekao da će Islamska Republika verovatno ponovo pokrenuti direktan napad na Izrael samo u slučaju ako pretnja bude "egzistencijalna i usmerena na tu zemlju".
Budući da je direktna konfrontacija verovatno nije na stolu, stručnjaci kažu da bi se Iran mogao okrenuti drugim članovima svoje osovine – uključujući proiranske šiitske milicije u Iraku, jemenske pobunjenike Hute i milicije u Siriji – kako bi naneo štetu Izraelu i njegovom ključnom savezniku Sjedinjenim Američkim Državama.
Otkako je Izrael pokrenuo razoran rat u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine, iranska osovina otpora pretrpela je velike gubitke, što dovodi u pitanje njegovu sposobnost da uzvrati Izraelu.
Palestinski pokret Hamas, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, ozbiljno je oslabljen u Pojasu Gaze. Izrael je poslednjih meseci pored Nasralaha ubio i većinu Hezbolahovog liderstva u Libanu. Izrael je takođe napadao Hute i proiranske grupe u Siriji i Iraku.
Naginjanje ka uzdržanosti
Čini se da su iranski lideri bili neobično uzdržani posle ubistva Nasralaha.
Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei nije zapretio direktnim odgovorom Irana. To je u suprotnosti s njegovim eksplicitnim obećanjem osvete pošto je Izrael u Teheranu u julu ubio Ismaila Hanijea, političkog šefa Hamasa.
"Iran je odustao od obećane snažne osvete i krvožedne reakcije posle ubistva Hanijea u Teheranu jer je osećao da stvari u regionu barem politički idu njemu u prilog", rekao je Taleblu.
"Međutim sve smrtonosnije i odvažnije izraelske akcije protiv Hezbolaha u poslednje dve nedelje bile su ništa manje nego strateška promena igre protiv Islamske Republike i njegove osovine otpora", dodao je on.
Demonstrant u Teheranu drži sliku s iranskim vrhovnim vođom Alijem Hamneijem (levo), liderom Hezbolaha Hasanom Nasralahom (u sredini) i iranskim generalom Kasemom Sulejmanijem, koji je ubijen u američkom napadu dronom u Iraku u januaru 2020.
Ipak, čini se da Iran usvaja strategiju uzdržavanja.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova je 30. septembra saopštilo da ta zemlja neće rasporediti snage u Liban ili u Pojas Gaze u borbi protiv Izraela jer Hamas i Hezbolah "imaju kapacitete i snagu da se brane od agresije".
Farzan Sabet, viši saradnik Ženevskog instituta za postdiplomske studije, rekao je da bi nevoljnost Irana da odgovori na napade Izraela na njegove saveznike mogla da nanese udarac reputaciji i ugledu Teherana u regionu.
"Percepcija je da Teheran nije u stanju da nametne svoje crvene linije naspram Izraela", rekao je on. "Čak i ako to nije tačno, utiče da Iran deluje slabo. A percipirana slabost doziva veće izazove".
Nuklearno oružje
Iako se čini da je Hamnei bio uzdržan, neki pripadnici tvrde linije u Iranu pozvali su na vojnu akciju protiv Izraela. Neki su čak pozvali Teheran da za oružje iskoristi svoj nuklearni program, tvrdeći da će samo nuklearno odvraćanje osigurati da Izrael direktno ne napadne Iran.
Pročitajte i ovo: Prazne ulice i strah građana BejrutaIranski mediji izvestili su da zemlja ima dovoljno obogaćenog uranijuma da proizvede 10 nuklearnih bombi. Međutim, stručnjaci kažu da bi Iranu mogli biti potrebni meseci, pa čak i više od godinu dana da proizvede dovoljno uranijuma za oružje za izradu bombe.
Sabet je rekao da bi Iran mogao da promeni računici ako utvrdi da su kapaciteti Hezbolaha, ključnog elementa Teherana za odvraćanja Izraela, značajno degradirani.
"Kako se trenutni regionalni sukob razvija, Islamska Republika bi se uskoro mogla suočiti sa kreni ili izgubi' trenutkom, kada mora odlučiti da li da pravi nuklearno oružje", rekao je Sabet.