Lutovac: Građane ne interesuju naše razlike

"Savez za Srbiju je nužan politički projekat koji su od nas tražili građani, kao alternativu aktuelnom režimu Aleksandra Vučića. Za to nam je potrebna i desničarska opcija na političkoj sceni. Ostavili smo razlike po strani i saglasili se oko najmanjeg zajedničkog sadržaoca. Van toga, niko ne može da iskače", kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) lider Demokratske stranke, Zoran Lutovac.

Lutovac govori o opozicionom bloku koji je i formalno osnovan na inicijativu bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a čini ga deset partija i pokreta. Uz Demokrate, u Savezu za Srbiju su i Narodna stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije Borka Stefanovića, ali i desničarski pokret Dveri, koji zagovara poništavanje Briselskog sporazuma, prekid puta Srbije ka Evropskoj uniji i Rusiju kao glavnog spoljnopolitičkog partnera.

Upravo učešće ovog pokreta, te stav o Kosovu i nepominjanje evropskih integracija u 30 tačaka zajedničkog programa Saveza, pitanja su koja su izazvala najviše polemika i kritika.

"Moramo da shvatimo u kom trenutku i u kojim okolnostima se nalazimo. Savez je nužnost, a ne nečija dobra volja. Sama reč savez ukazuje na širinu. To znači nešto više od ideološko-programske koalicije. To znači da morate da zahvatite i tu desničarsku opciju na političkoj sceni. A nema velikog izbora. Dveri su te koje nisu pod direktnom ili indirektnom kontrolom postojećeg režima, tako da je to prosto iznuđeno, i rešenje koje se nametalo samo po sebi ako želimo dovoljno respektabilnu snagu koja bi se suprotstavila vladajućem režimu i predstavila se građanima kao alternativa", navodi Lutovac.

RSE: Uprkos protivljenju desetak istaknutih članova stranke poput jednog od osnivača Dragoljuba Mićunovića i kako, pišu pojedini mediji, Vašeg prethodnika Dragana Šutanovca, Vide Ognjenović, Gordane Čomić... dobili ste većinu za ovakvu odluku. Kako je protekla sednica Glavnog odbora DS-a, Mićunović vam zamera izostanak debate?

Lutovac: Bilo je debate i na samom Glavnom odboru, i mnogo pre Glavnog odbora. Za tri meseca sam obišao Srbiju uzduž i popreko i upravo razgovarao o Savezu. Gotovo nikad u istoriji DS-a nije bilo toliko razgovora i debate povodom jedne odluke. Gordana Čomić je glasala za Savez, i u medijima se pojavljuju različite dezinformacije o tome kako je tekla ta debata. Debata je bila otvorena.

RSE: Recite nam ko nije glasao za ulazak u Savez.

Lutovac: Profesor Mićunović nije glasao, i on je obrazložio zašto to nije učinio. Takođe, bivši predsednik Šutanovac, Milojičić Kena takođe, Milan Krstić Krcko. Dakle, to su neki od uglednijih koji su glasali protiv. Ali je bilo mnogo uglednih na drugoj strani koji su glasali za. Njih 180 naspram 10, 11, ne znam tačno koliko. Ali, kada se pogleda raspoloženje širom Srbije, taj odnos je mnogo više u korist onih koji su za Savez.

I ja i moji protivkandidati samo zastupali opciju da se o Savezu odlučuje na unutarstranačkim izborima. Pa potom na Glavnom odboru juna meseca smo takođe doneli jednoglasnu odluku, uz jedan glas uzdržan, da se krene u formiranje. I najzad, nakon debata širom Srbije, na ovom Glavnom odboru je potvrđeno da DS treba da bude jedan od osnivača Saveza za Srbiju.

RSE: Da li su tačni navodi pojedine štampe da sednici nisu prisustvovali Aleksandra Jerkov, Maja Videnović, Balša Božović i Goran Ćirić?

Lutovac: Goran Ćirić je bio u prvom redu. Maja Videnović i Aleksandra Jerkov su bile na međunarodnoj konferenciji u Skoplju i javile su se. Balša Božović je kasnije doputovao i došao je na osnivačku skupštinu Saveza.

RSE: Jesu li Vas svi podržali?

Lutovac: Svi oni podržavaju Savez, kao i Dušan Milisavljević koji nije bio prisutan, ali je u Nišu na debati javno pred svima podržao Savez. Ogromna većina poslanika jeste za Savez.

Lideri opozicione koalicije Savez za Srbiju, Šabac

​RSE: Zašto u programu nema jasno zacrtanog evropskog puta Srbije, nije li to preveliki ustupak? Ipak je Vaša stranka ta koja je započela proces integracija.

Lutovac: Nema nikakvog ustupka. Nijedna od 30 tačaka ne dovodi u pitanje evropske integracije. Nijedna jedina.

RSE: Možda ne dovodi u pitanje, ali nije jedna od tačaka.

Lutovac: Svaka od tih tačaka nas približava Evropskoj uniji. Dakle, ono što predstavlja tih 30 tačaka jeste da smo se saglasili oko neke politike. Da smo se dogovorili, ne samo oko nekih velikih, univerzalnih ciljeva, nego i oko onoga oko čega nema razlika da možemo zajednički da nastupamo. To podrazumeva da će svako od nas zadržati svoj identitet i programsku orijentaciju. Dogovorili smo se šta je najmanji zajednički sadržalac i oko toga nema dileme. Nijedna od tačaka ne dovodi u pitanje programsku orijentaciju DS-a, niti evropske integracije. Naprotiv.

Ako ostvarimo ciljeve koje smo zacrtali bićemo znatno bliže EU nego što smo to danas. Kada normalizujemo Srbiju, građani će biti ti koji će odlučiti da li idemo u EU ili ne. I ubeđen sam i tvrdim da će, kada ostvarimo te ciljeve, građani biti mnogo više raspoloženi nego što su danas da ipak idemo u EU.

​RSE: Rekli ste da će se sve odluke donositi konsenzusom. Kako ćete sa Dverima, oštrim protivnicima evrointegracija, postići konsenzus?

Lutovac: Pitanje evropskih integracija je proces koji će trajati. Savez za Srbiju ima tačno definisane i oročene ciljeve. Ti ciljevi podrazumevaju da uspostavimo nezavisno sudstvo, slobodne medije, vladavinu prava i slobodne, fer, poštene izbore. Kada dobijemo te izbore Savez sa Srbiju će biti taj koji će formirati prelaznu vladu u kojoj neće biti lideri Saveza. To će biti vlada stručnjaka na čelu sa nestranačkom ličnošću, i ona je dužna da u roku od godinu dana obezbedi uslove neophodne za slobodne izbore.

Na tim slobodnim izborima ćemo ići sa svojim posebnostima. Sa svojim programima. I ako dobijemo podršku građana kao DS, ili sa drugim strankama evropske orijentacije, nastavićemo ubrzano tim putem. Ali svakako je da će Savez za Srbiju doprineti ostvarivanju tih univerzalnih ciljeva koji nas znatno približavaju EU.

RSE: Mogu se čuti ocene da vam je, uprkos usaglašenim tačkama programa, jedini motiv i cilj udruživanja rušenje aktuelne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Lutovac: Mnogi građani su hteli Savez kao jednu respektabilnu političku alternativu ovom režimu i njima je sasvim dovoljno da smo upravo to postavili kao cilj. I nije im bilo potrebno bilo šta drugo. Međutim, mi smo kao odgovorni političari pokušali da nađemo najmanji zajednički sadržalac i da ponudimo građanima još nešto. Savez je taj koji pruža nadu onima koji su apatični, kojima je dosta naših podela. Oni su nam, i to pokazuje istraživanje javnog mnenja, jasno rekli da žele alternativu ovom režimu. I da ih ne interesuju naše posebnosti, naši sjajni programi, ono po čemu se razlikujemo.

​RSE: Da li su u pravu oni koji kažu da pokušavate da rušite Vučića na pitanju Kosova?

Lutovac: To apsolutno nije tačno. Ovo je savez za, a ne protiv. Ovo je savez za Srbiju i pitanje odnosa prema Kosovu je jasno definisano. Pod jedan, dijalog sa kosovskim Albancima, pod dva, uvažavanje našeg Ustava, pod tri, uvažavanje međunarodnog prava i pod četiri, shodno ovom prethodnom, NE stolici u Ujedinjenim nacijama.

RSE: Iz Evropske unije je jasno poručeno da međusobno blokiranje članstva u međunarodnim organizacijama koči evrointegracije. Kažete da DS nastavlja da se zalaže za članstvo. Kako ćete ovo pomiriti?

Lutovac: DS se zalaže pre svega da mi imamo državu vladavine prava. Ne koči nas odnos sa Prištinom. Koči nas to što nemamo vladavinu prava, što nemamo nezavisno sudstvo, što nemamo normalnu državu.

RSE: I odnosi sa Kosovom su jedna od tačaka koja koči.

Lutovac: Jeste. A da li bi kočila da imamo normalnu državu? Da li autoritarna vlast može da donosi tako krupne odluke kao što je odluka o statusu (Kosova)? Imamo autoritarca, vladavinu jednog čoveka, koji ne pita ni za šta. Ne pita parlament o tome kada razgovara o Kosovu. S druge strane, imate entitet koji želi da postane međunarodno priznata država koji uvažava svoj Ustav i svoj parlament. To vam je faktičko stanje. Mi se zalažemo za rešavanje životnih pitanja odmah.

Ako rešimo životna pitanja sa Prištinom, a to podrazumeva da niko nikoga ne maltretira na granici, da je slobodan protok ljudi, kapitala i robe, niko neće postavljati pitanje što nismo rešili pitanje statusa. Pitanje statusa je pitanje za demokratsku državu, a ne za vladavinu jednog čoveka.

​RSE: Šta hoćete da kažete kada poručujete da nećete da pitanje Kosova rešavaju "autoritarci"? Tako nazivate Aleksandra Vučića. Da li to znači da se ne slažete sa načinom rešavanja ili je problem u njegovom liku i delu?

Lutovac: Nažalost, u našem slučaju je to integrisano jedno u drugo. Kod nas je jedan čovek sistem. To je suština problema što mi nemamo državu. Imamo jednog čoveka koji odlučuje o svemu. Ne pita nikoga ni za šta. Nije kontrolisan, donosi samostalne odluke. Pri tome mi ne znamo ni o čemu on govori, a kamoli da imamo neku debatu o tome. Postojale su neke fingirane debate, tzv. unutrašnji dijalog koji nema veze sa životom. To pitanje nije razmatrano u Skupštini. Možete da zamislite državu koja ne razmatra tako važno državno pitanje u parlamentu? To pokazuje prirodu ovog režima, prirodu naše države.

RSE: Vučić kaže da konkretnog rešenja još nema na stolu. Šta mislite o predlogu koji se čuje sve glasnije, a tiče se razmene teritorija?

Lutovac: Predlog ne postoji i on to sam kaže. To kažu novinari, i Vaše pitanje pokazuje svu apsurdnost situacije jer ja treba da komentarišem nešto što ne postoji.

RSE: Komentarišu međunarodni zvaničnici.

Lutovac: Da, ali to je njihov posao. Oni su ljudi koji moraju da objasne situaciju, da primoravaju dve strane da se izjasne o nečemu što ne postoji. Ali mi kao odgovorni ljudi, kako da se izjasnimo. Dakle, ne postoji predlog i samo jedan čovek zna o čemu razgovara u ovoj državi. I to je ključni problem.

​RSE: Vaša stranka, odnosno tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, je taj koji je 2011. godine započeo proces dijaloga. U kom biste ga Vi pravcu vodili da ste ostali na vlasti, i šta je to što biste radili drugačije u odnosu na Vučića?

Lutovac: Kosovom se bavim još od 90-ih godina i već početkom 90-ih sam imao predlog za stvaranje suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju. To znači da oni koji žive tamo treba da upravljaju sami sobom, a ne da im se nameće administracija odozgo. To je takođe značilo da mi uvažavamo, s jedne strane, državu kao takvu a, s druge strane, naše građane, bez obzira kog su etničkog porekla.

Kada su se promenile okolnosti, posle Dejtonskog sporazuma, predložio sam stvaranje dva entiteta po ugledu na Bosnu i Hercegovinu i to u vreme kada je dole bila i srpska administracija i vojska i policija, te kada odnosi još nisu bili narušeni međusobnim sukobom. Prošlo je nakon toga nekoliko godina, dobili smo i OVK (Oslobodilačka vojska Kosova), oružane sukobe, menjale su se okolnosti i svaki put smo bili u lošijoj političkoj situaciji.

Onda sam bio Đinđićev savetnik, i mi smo upravo pokušavali da izađemo iz tog začaranog kruga u koji smo bili uvučeni. S jedne strane, od Srbije se tražilo da reši taj problem a, s druge strane, kada smo krenuli da ga rešavamo, EU je ta koja je rekla prvo standardi, prvo postanite normalna država, pa ćete da rešavate status. I onda su, iz ne znam kog razloga, izgubili strpljenje i odustali su od svog principa. I sada kada se mi pozivamo na princip koji su oni ustanovili, oni kažu ne, ipak je važnije da se to učini sada.

Mislim da je mnogo važnije da uspostavimo normalnu komunikaciju između Beograda i Prištine. Normalan život. A pitanje statusa je pitanje koje se rešava temeljnije, i koje se rešava u demokratskoj državi gde će parlament o tome da raspravlja. I gde će građani na javnom servisu moći da čuju razne argumente za i protiv. A ne da pričate da ste za rešavanje problema, a da onda u tabloidima koje kontrolišete dižete tenziju protiv onih sa kojima navodno treba da se dogovorite.

​RSE: Rekli ste da se Savezu zamera raznorodnost, a da "niko ne postavlja pitanje o tome kako onaj koji vlada može u svom okrilju da ima i one koji su za vojni savez sa Rusijom i one koji su za NATO". Na koga mislite kada kažete niko? Je li to Vaša ciljna grupa i zašto mislite da upravo oni to ne zameraju aktuelnoj vlasti?

Lutovac: Kada kažem niko, mislim na kritičko javno mnjenje koje nema prostor. Verovatno ima dosta ljudi koji to zameraju, koji bi o tome mogli i hteli nešto da kažu, ali nemaju gde. Vi ste jedan od retkih medija u Srbiji gde može na ovaj način da se govori. Postoji ogromna razlika između saveza na vlasti i Saveza za Srbiju. Oni su se okupili oko sopstvenih interesa i tu imate ljude koji su otvoreno za savez sa Rusijom, za evroazijske integracije, i imate ljude koji su za evropske integracije i NATO. To je jedan mišmaš koji niko ne dovodi u pitanje jer nema gde da dovede u pitanje.

Ne postoji slobodno kritičko javno mnenje. Mi moramo da imamo slobodne medije i slobodni javni servis gde će postojati debate. A ne da dovedete četiri čoveka iz režima i jednog iz opozicije gde svi pričaju uglas i ništa se ne čuje. Ljudima se smuči i okrenu da gledaju rijaliti šou.

RSE: U programu se i Vi zalažete za "očuvanje nezavisnosti i suverenosti Srbije, izgradnju dostojne pozicije zemlje na međunarodnoj sceni". Šta to tačno znači? Kakvu bi spoljnu politiku građani mogli očekivati ukoliko Savez, kako ste najavili, formira vladu stručnjaka na godinu dana?

Lutovac: To nije klasični program sa razrađenim tačkama, nego programski ciljevi koji priliče jednoj organizaciji koja se naziva Savez. Svi mi kao političke organizacije i stranke u svojim programima imamo rešenja kako će se to dešavati i to ćemo kandidovati kada budu prvi slobodni izbori.

Ovo je jedan načelan programski cilj koji kaže da ćemo, uvažavajući racionalno našu poziciju, voditi računa o tome da u komunikaciji sa međunarodnom zajednicom izbegavamo ono što smo imali do sada – a to je da se oni koji su bahati prema svojim građanima ponašaju vrlo servilno u međunarodnoj zajednici. Čak i prema najobičnijim činovnicima, a ne samo prema političarima.

RSE: Dakle, ne možete da govorite o tome kakva bi se politika vodila ako dođete na vlast?

Lutovac: Prelazna vlada je tu da obezbedi uslove za programski cilj koji će kasnije ostvarivati ona politička grupacija koja dobije podršku za to na slobodnim izborima.

RSE: Stvaranje uslova za fer izbore, medijske slobode, borba protiv kriminala, nova ekonomska politika, borba protiv siromaštva. Jesu li usaglašeni konkretni predlozi i planovi kako to postići? Konkretno, kako ćete raditi na "stvaranju uslova za fer izbore"?

Lutovac: Postoji niz mera koje će se preduzeti. Kada postanemo relevantni, možemo da imamo političku snagu da nešto zahtevamo, da nešto formulišemo i da se postavljamo kao relevantan politički činilac. Ovako rascepkani, pojedinačno, svi sa rejtinzima ispod cenzusa, smo beznačajni. I to za šta se zalažemo potpuno je nevažno.

​RSE: Mislite da je građanima nevažno za šta se zalažete i kakva rešenja predlažete?

Lutovac: Građanima je veoma važno da njihov glas bude uvažavan, da se glasovi broje pošteno, da nema kupovine glasova, da nema malverzacija. Da se ono što je stvarna volja pretoči u izborni rezultat. To je ono što ćemo zahtevati, predlažući razne konkretne mere. Mislim da je čak potrebno napraviti i promene u izbornom sistemu koje bi značile bližu vezu između birača i onih koje biraju.

U Srbiji je, kao i u mnogim razvijenim državama, došlo do produbljivanja jaza između građana i onih koji treba da ih predstavljaju. Mislim da u prvi plan treba da stavimo ljude, a ne otuđene političke organizacije. To znači da građani mogu da utiču, ne samo na to koja će lista da pobedi, nego i koji će ljudi na toj listi biti.

RSE: To je, dakle, nešto što vi obećavate ukoliko dobijete podršku birača.

Lutovac: Tako je, a tražićemo minimum fer, poštenih izbora. Ako takvih ne bude, postoji alternativa da se vrši i vaninstitucionalni pritisak. Ili jedna vrsta opstrukcije izbora, bojkota ili na neki drugi način. Uglavnom, primorati ih da u jednoj fer, poštenoj utakmici pokušaju da ostvare rezultat koji imaju.

RSE: I bojkot izbora je opcija?

Lutovac: Da, takođe jedna od opcija.

RSE: "Negovanje i razvoj posebnih veza sa Republikom Srpskom", "negovanje najboljih vrednosti naše tradicije i kulture, uz strateški pristup razvoju kulturne politike i zaštiti ćirilice". To su neke od tačaka usaglašenog programa. Za isto se zalaže i aktuelna vlast.

Lutovac: Čini vam se, to je samo retorički. Kada pogledate u praksi, imate neke poteze koji žele da privileguju ćirilicu u odnosu na latinicu. Mi želimo nešto drugo. Želimo da ćirilica bude ravnopravna sa latinicom, a ne privilegovana.

​RSE: Odnosi sa Republikom Srpskom?

Lutovac: U skladu sa Dejtonskim sporazumom, sa poštovanjem i Sarajeva i Banjaluke. U skladu sa poštovanjem dobrosusedskih odnosa.

RSE: To kaže i Vučić.

Lutovac: Pitanje je kome se veruje. On govori o evropskim integracijama, a sprovodi antievropsku politiku i to je ogromna razlika. Jedno je retorika, a jedno je praksa. Neki čak u DS smatraju da je on preuzeo našu politiku, pa eto izgovora da se sarađuje sa njim. Ne, on je retorički preuzeo našu politiku. U praksi sprovodi sve suprotno od onog za šta se DS zalagala otkako je osnovana.

​RSE: Da li imate problem sa različitim stavovima kada je npr. reč o suočavanju sa prošlošću i ratnim zločinima? To je nešto na čemu su Demokrate, u opoziciji svakako insistirale. Haški osuđenik Ratko Mladić je Tribunalu izručen za vreme vladavine DS-a. Za lidera Dveri Boška Obradovića, on je heroj. Mislite li da ova činjenica nije važna delu biračkog tela kome se obraćate?

Lutovac: Ponoviću, mi smo se saglasili kod najmanjeg zajedničkog sadržaoca. Tamo gde se nismo složili, ostali smo na različitim pozicijama. Savez je jedan nužan politički projekat jasno definisanih ciljeva i to je okvir našeg delovanja. Van toga, DS i svaka druga stranka zadržava pravo na svoje stavove po raznim pitanjima. Dogovorili smo se o tačno određenim pitanjima i van toga niko ne može da iskače.

RSE: Bliži se i Parada ponosa. I ovde će Savez biti podeljen. Boško Obradović je organizovao "porodičnu štenju"? Šta tim ljudima poručujete?

Lutovac: Ponoviću još jednom. Dogovorili smo ono što je zajedničko. Ono što nije sporno je da želimo vladavinu prava. Ako želimo vladavinu prava onda ćemo da poštujemo Ustav u svakoj tački. I kada je u pitanju Kosovo, i kada su u pitanju ljudska prava. I tu nema dileme.

RSE: Postoji li bojazan da ćete na ovaj način odbiti deo birača kojima težite ili ih planski prepuštate, barem za sada drugom opozicionom bloku – Saše Jankovića koji se zalaže za evrointegracije i članstvo Kosova u UN-u?

Lutovac: Mi se zalažemo za evropske integracije, tu nema nikakve razlike. Poenta je u tome što mi smatramo da u ovom trenutku pretpolitičke situacije, u okolnostima kada nemamo normalnu državu, pitanje ideološko-programskih organizacija ili koalicija treba da sačeka drugi korak. Mi smo na prvom koraku. Prvi korak je da dobijemo normalne uslove, normalnu državu. Kada to dobijemo, onda stvaramo jasne ideološko programske orijentacije.

​RSE: U Savezu su Đilas, Jeremić i Stefanović, čiji su odnosi ne tako davno bili obeleženi ozbiljnim javnim sukobima, međusobnim optuživanjima. Zašto mislite da se ta vrsta razilaženja neće dogoditi i sada?

Lutovac: Zato što mislim da su oni, kao racionalni ljudi, shvatili da moraju da stave po strani lične odnose ili, čak ako postoje, i animoziteti i razlike u političkom smislu, kako bismo ostvarili nešto što je viši cilj. Oni su stupanjem u Savez jasno stavili do znanja da su spremni to da urade.

RSE: Uveravate da na ovaj način DS neće izgubiti identitet. Šta je to što ćete raditi kada je reč o oporavku stranke, kojoj to od poraza 2012. godine ne uspeva?

Lutovac: DS će zadržati svoj identitet u okviru Saveza, a izgubiće ga oni koji ne razumeju okolnosti i trenutak u kome se nalaze. Izgubiće mnogo više od identiteta. Izgubiće smisao i svrhu svog postojanja. Ako ste vi politička stranka koja insistira na nekom identitetu u ovakvim okolnostima, osuđeni ste na marginalizaciju, kada ste marginalni, gubite svrhu postojanja, zašto postojite ako se vaš glas ne čuje, ako ne može da utiče na bilo kakve promene u društvu?

Imali smo ideološko-programsku koaliciju koja je dobila podršku od 2,2 posto (na beogradskim izborima 2018. godine). To je bila nedvosmislena poruka birača – ne interesuje nas vaša posebnost, superiornost vaših programa.

RSE: Ili su nezadovoljni vašim dosadašnjim učincima?

Lutovac: Takođe i to. Mi smo na tim beogradskim izborima imali ubedljivo najjaču listu po sastavu ljudi. Ali oni su bili u senci upravo onih ljudi koji su odgovorni za pad rejtinga. Niko tu nije video Žarka Trebješanina (psiholog), Zorana Ivoševića (bivši sudija Vrhovnog suda), pa se čude, zar su oni bili na listi? Ljudi ne znaju jer je bila suviše velika senka onih koji su oborili taj rejting.

Mi smo sada razumeli da nam birači poručuju – dobro je što ste vi takvi kakvi jeste, učinili ste mnogo, ali nije dovoljno. Morate da nađete zajednički jezik sa drugima i da postanete relevantni. I kao takvi, dobićete našu podršku i podršku onih koji nisu izlazili na izbore.

RSE: Ko će biti stožer Saveza?

Lutovac: Imamo osnivače koji u Predsedništvu donose odluke konsenzusom i ravnopravni smo. Nijedna odluka se ne može doneti protiv volje bilo koje članice. Ko će biti stožer će pokazati rad na terenu. Oni koji okupljaju, koji imaju dobre ljude i koji su u stanju da animiraju građane i dobiju podršku i poverenje će biti stožer. Mislim da je najrelevantnije i najbolje za sve da svi budemo prepoznati kao Savez, a već će ljudi znati da prepoznaju ko je iz koje stranke.

Suština je da pokažemo da uvažavamo jedni druge, da uvažavamo građane i da smo spremni da neke naše posebne interese ostavimo po strani zbog opšteg interesa.

Zoran Lutovac u beogradskom studiju RSE, septembar 2018.

​RSE: Rad na terenu je već počeo. Hoće li prvi test biti lokalni izbori u Lučanima?

Lutovac: U Lučanima bi Savez svakako trebalo da učestvuje. Bitno je da pronađemo dobre ljude i ono što je još Ljuba Davidović u DS-u govorio, a mislim da mora da postane princip, da biramo najbolje. Ako DS nema najboljeg, podržaćemo nekog drugog kao zajedničkog kandidata. U Lučanima ćemo pokušati sve što je u našoj moći da sprečimo malverzacije koje su se dešavale u Majdanpeku i svuda gde dolaze batinaši i uteruju strah.

Pokušaćemo da se organizujemo i da im se suprotstavimo, da pokažemo da oni postoje, da pozovemo tužilaštvo, policiju da radi svoj posao. Da ukažemo na to da ne bi ljudi sami uzimali pravdu u svoje ruke. Kao što je gospođa pucajući u lažnog investitora, koji se hvali svojim vezama u sudstvu, policiji i među političarima, maltetirao, ne samo nju, nego i sve ostale. Ta žena je zato u javnom mnjenju prepoznata kao žrtva.

RSE: A ne bi trebalo.

Lutovac: A ne bi trebalo. Ona je ubila čoveka. Ali ona nije pucala samo u njega kao u čoveka koji joj je pretio nego je pucala u sistem. Ona je pucala u pravosuđe, pucala je u tužilaštvo, u policiju, u političare koji sve to tolerišu i podstiču.

RSE: Očekujete li da će Vučić na nove parlamentarne izbore?

Lutovac: Upravo to pitanje pokazuje prirodu ovog režima. U normalnim državama se zna kada su izbori. Kada im dođe vreme. U Švedskoj se čak zna datum kada će biti sledeći izbori. Kod nas se ništa ne zna. Sve zavisi od dobre volje autoritarca, čoveka koji odlučuje o svemu i ako je raspoložen možda neće biti izbora.

Ali ako bude neraspoložen ili prosto raspoložen za nove izbore, on će to uraditi i to je priroda režima koji mora da se menja. To je ključni razlog zašto je potreban Savez, zašto je potrebno da se udružimo, kako bismo bili alternativa takvom sistemu.