Mogu li opozicioni lideri biti veći Srbi od Vučića?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je - može li opozicioni Savez za Srbiju, koji će zvanično biti osnovan u septembru i koji okuplja osam stranaka, ugroziti Vučića. Sagovornici su bili Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku iz Beograda, i Rastislav Dinić, filozof iz Niša.

Bilo je reči o tome zašto jedan od osnivača Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, tvrdi da je podela na levicu i desnicu lažna, koje su sličnosti a koje razlike između Saveza za Srbiju i DOS-a, Demokratske opozcije Srbije, koja je 2000. godine oborila Miloševića, kako može Demokratska stranka, koja sebe smatra građanskom partijom, biti u istoj političkoj grupaciji sa krajnjom desnicom koju predstavljaju Dveri, zašto Savez za Srbiju ima tvrđi stav o Kosovu nego Vučić, može li Savez za Srbiju oboriti Vučića na pitanju Kosova - kako se nadaju njegovi lideri, zašto se evropski put Srbije uopšte ne pominje u programu Saveza za Srbiju, da li je to ustupak desničarskim strankama kojima je bliža Rusija, kao i o tome da li će zbog takvog stava još više ojačati podrška Evropske unije Vučiću.

Omer Karabeg: Karakteristično je da u Savezu za Srbiju nema novih ličnosti, zapravo - sve su to ljudi koji su jako dugo na političkoj sceni.

Dragan Popović: Savez za Srbiju je praktično dogovor pet-šest lidera što stranaka, što pokreta. Nema tu nekih novina i nekih novih ličnosti. Glavna slabost tog saveza je način kako je stvaran. Selo je pet-šest lidera koji su se nekoliko meseci dogovarali bez uključivanja šire opozicione javnosti i aktivista. Mislim da je to nedostatak koji je ugrađen u samu konstrukciju ove političke grupacije i to je jedna od stvari koja će da spreči ozbiljniji uspeh tog saveza.

Omer Karabeg: Lideri opozicionih stranaka koje su u Savezu za Srbiji kažu da je podela na levicu i desnicu lažna. Za njih je važno jedino to da su svi protiv Vučića.

Rastislav Dinić: Kada neko kaže da podela na levicu i desnicu nije važna, taj se sigurno nalazi na desnici. Savez za Srbiju deklarativno pokušava da se smesti u centar naše političke scene. Međutim, ta scena već ima dominantnu ideologiju, a to je ideologija desnice.

Nekada je taj centar bio između Liberalno demokratske stranke i Demokratske partije Srbije, a danas je on između Srpske napredne stanke i Dveri. Savez za Srbiju se, kako se meni čini, nalazi na sredini između te dve stranke. To je za mene prilično uznemirujuće. I prilično je uznemirujuća nesposobnost Dragana Đilasa, lidera Saveza za Srbiju, da artikuliše sopstvenu ideološka poziciju.

Ua, Vučiću

Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, vi ste nedavno rekli da se politika Saveza za Srbiju svodi na "Ua, Vućiću".

Dragan Popović: Oni kažu da im je jedini cilj da sruše Vučića. Mislim da to ne može da bude cilj ozbiljne političke grupacije. "Ua, Vučiću" ne znači ništa. Morate da ponudite nešto što će doći nakon Aleksandra Vučića. Fiksacija na to jedno ime, čini mi se, još više učvršćuje autokratiju u kojoj trenutno živimo. Biću pomalo grub, ali sve mi to liči na političku papazjaniju. Oni su zvanično proklamovali da im je jedini cilj da sruše Vučića, a onda su izašli sa programom od 30 tačaka iz koga se vidi da ozbiljno vuku udesno. Tu nema nijedne ni leve, ni liberalne ideje. Ali ima jačanja odnosa sa Republikom Srpskom, zaštite ćirilice i tako dalje.

Sve su to zalaganja na kojima počiva politička desnica u Srbiji. Oni vrlo jasno stavljaju do znanja da su isključivo za to da se problem Kosova rešava u okviru Ustava Srbije, što znači da su za status quo i protiv bilo kakve normalizacije odnosa sa kosovskim Albancima.

​Omer Karabeg: Oni koji podržavaju Savez za Srbiju kažu da on liči na nekadašnji DOS - Demokratsku opoziciju Srbije, koja je 2000. godine oborila Miloševića. Oni tvrde da su i u DOS-u bile partije različitih ideologija, koje je ujedinio cilj da sruše Miloševića.

Rastislav Dinić: Postoji izvesna sličnost između Saveza za Srbiju i DOS-a. To je taktika ujedinjavanja. I jedni i drugi pošli su od sledećeg - da bismo mogli da oborimo autokratski režim moramo da se ujedinimo i ideološke razlike ostavimo po strani.

Međutim, vreme i kontekst u kome se to ujedinjavanje dešava su bitno različiti. DOS je nastao u trenutku kada je postojala vrlo jaka ideološka hegemonija liberalizma. Svim strankama koje su bile u DOS-u bila je zajednička neka varijanta liberalizma. Neke od tih stranaka su išle više udesno, kao Demokratska stranka Srbije, neke malo manje, kao Demokratska stranka, ali postojala je ideološka potka koja ih je povezivala, a to je bio liberalizam.

Ne treba zaboraviti da je u vreme kada je DOS došao na vlast postojala apsolutna saglasnost o evropskom putu Srbije. To je tek kasnije došlo u pitanje kada je Koštunica povodom Kosova promenio stav prema Evropskoj uniji. Razlike između stranaka koje su u Savezu za Srbiju su mnogo veće. Neke od tih stranaka se još uvek deklarišu kao proevropske, dok su neke - kao Dveri - izrazito antievriopske. Bez obzira što Dragan Đilas kaže da to nije bitno, to je itetako važno.

Savez za Srbiju i DOS

Dragan Popović: Mislim da nema sličnosti između ove sadašnje situacije i one u kojoj je nastao DOS. Kontekst je radikalno drugačiji. Demokratska opozicija Srbije je nastala nakon bombardovanja NATO pakta u poslednjoj, najtoksičnijoj fazi Miloševićevog režima, kada je on krenuo da ubija ljude po Srbiji. Već je bio ubijen Slavko Ćuruvija.

Nezadovoljstvo naroda je bilo ogromno i u DOS-u je bilo mnogo više slaganja između stranaka nego što je to danas slučaj sa Savezom za Srbiju. Savez za Srbiju najavljuje da će posle obaranja Vučića formirati nekakavu nestranačku, tehničku vladu koja će pripremiti teren za slobodne izbore.

Međutim, vlada Zorana Đinđića - dakle, DOS-ova vlada koja je formirana nakon pada Miloševića - nije bila nikakva tehnička vlada, već je odmah krenula sa suštinskim reformama u različitim društvenim oblastima - od ekonomije do spoljne politike. Ni po jednom parametru ne bih mogao da uporedim DOS sa ovim što danas pokušava da radi Savez za Srbiju.

​Omer Karabeg: U Savezu za Srbiju je i izrazito desna organizacija Dveri. Kako, recimo, Demokratska stranka, koja se smatra građanskom partijom, može zajedno sa Dverima?

Rastislav Dinić: To je pitanje koje bi trebalo postaviti gospodinu Zoranu Lutovcu, predsedniku Demokratske stranke i ljudima koji su trenutno na čelu te partije. Meni se čini da je u pitanju ono što sam već pomenuo - uverenje da se autoritarni režim može srušiti samo ako se svi ujedine, bez obzira na ideološke razlike.

Problem je u tome što ta vrsta političkog pragmatizma previđa ideološki kontekst u kome se sve to događa. Zbog toga se bojim da će Dveri, koje su u tom partnerstvu slabiji član, igrati ulogu ideološkog tenora u toj koaliciji.

Dragan Popović: Preovladalo je neko čudno shvatanje pragmatizma. To ide dotle da su pojedini političari spremni da sve svoje principe žrtvuju bogu pragmatizma. Uveren sam da ta taktika neće doneti ništa. Ako ljudima ne ponudite jasnu alternativu, oni za vas neće glasati. To je ono na šta sam mislio kada sam rekao da je jedina parola Saveza za Srbiju "Ua Vučiću".

Dakle, nema veze ko ste, nema veze za šta se zalažete - ako ste protiv Vučića vi ste dobrodošli u savez. Sada Savez pregovara i sa Demokratskom strankom Srbije koja je do pre nekoliko dana u mnogim opštinama bila u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom i koja je u nekim stavovima čak i desnija od Dveri.

​Zbogom EU

Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da se u programu Saveza za Srbiju uopšte ne pominje Evropska unija? Da li je to ustupak desnim strankama, kao što su Jeremićeva Narodna stranka i Dveri Boška Obradovića, kojima je bliža Rusija?

Rastislav Dinić: U svakom slučaju to je pokušaj da se razlike u odnosu na Evropsku uniju sakriju pod tepih. Lideri Saveza za Srbiju najavljuju formiranje tehničke ili ekspertske vlade, kako je oni zovu, koja bi trebalo da prevaziđe ideološke razlike između stranaka i da za godinu dana pripremi izbore. Ona bi, znači, za to vreme trebalo da ostavi po strani sva ključna pitanja, a jedno od najvažnijih je pitanje ulaska u Evropsku uniju. Ne vidim da je to moguće. Bojim se da to pitanja nije moguće zamrznuti.

Proces pridruživanja Evropskoj uniji je proces koji traje. Ili ste na tom putu, ili niste. Niko neće da čeka na vas i da vam kaže - razmišljajte godinu dana, pa nam se onda javite. Meni se to čini vrlo neozbiljnim. Mislim da oni pokušavaju da prikriju ozbiljne ideološke i spoljnopolitičke razlike koje ih dele, ali nisam siguran da je to dobar recept.

Dragan Popović: To što se ne pominje Evropska unija je potpuno neverovatno. Ne možete da se pravite da svet oko vas ne postoji i da je Srbija nekakvo ostrvo koje ne dotiče nijedan regionalni ili globalni proces. Možete da kažete da ste protiv Evropske unije, to je legitimno, ali da je uopšte ne pomenete, da se pravite da ne postoji nešto oko čega se srpska politika vrti već dve decenije - to je neverovatno.

Ne možete da zamrznete život. Ne možete da imate vladu koja će se godinu dana baviti samo slobodom medija. Mi smo otvorili 10 poglavlja. Šta će da bude sa tim poglavljima? Sa Evropskom unijom imamo gomilu projekata koji su u toku, mnoge lokalne samouprave rade sa Evropskom unijom. Ne možete da zaustavite život u Srbiji da biste svoje ideološke razlike stavili pod tepih.

Zovu ruske trupe u Srbiju

Omer Karabeg: Savez za Srbiju ima tvrđi stav o Kosovu nego Vučić. Njegovi lideri traže da se poštuje Ustav Srbije u kome, kao što znamo, piše da je Kosovo sastavni i neodvojivi deo Srbije. Da li su lideri Saveza za Srbiju konzervativniji od Vučića kada je Kosovo u pitanju?

Dragan Popović: Čini se da neki jesu, mada je pitanje da li Vučića uopšte možemo da stavljamo u te okvire konzervativno-nekonzervativno. On se ne zalaže ni za kakve vrednosti, kod njega je sve potpuno pragmatično - samo što duže da vlada. Ali, neki od lidera Saveza za Srbiju su svakako ubeđeni konzervativci.

Podsetiću vas da su samo u poslednjih mesec dana čak dvojica pozvala ruske trupe da dođu u Srbiju. Kada vam skoro trećina Saveza pozove ruske trupe da dođu u Srbiju, mislim da to dosta govori o toj političkoj grupaciji. Savez za Srbiju je definitivno konzervativan, njegov program dobro naginje udesno. Pokušavajući da ne budu ni levo - ni desno, oni su izabrali da budu desno.

Tako to uvek ide. Ako se odreknete ideja koje baštini levica, uvek završite na desnici. Nema tu puta između, niti neutralnosti. Bojim se da je taj savez pravljen za jedan ne tako veliki broj ljudi koji naginju konzervativnoj opciji. To je otprilike zbir glasova koje su Vuk Jeremić i Boško Obradović dobili na predsedničkim izborima.

Rastislav Dinić: Kada Dragan Đilas govoreći o Kosovu kaže: "Mi samo branimo Ustav Srbije" njemu se čini da vodi nekakvu centrističku ili ideološki neutralnu politiku, ali sam taj ustav je ideološki.

​Kosovom na Vučića

Omer Karabeg: Savez za Srbiju veruje da bi Vučića mogao da obori na kosovskom pitanju. Stranka Vuka Jeremića već je počela da prikuplja potpise protiv sporazuma sa Prištinom koji bi Kosovu omogućio članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Dragan Popović: Mislim da je to jedna od najpogrešnijih ideja koju sam čuo - da nacionaliste obarate tako što ćete da budete veći nacionalista od njih. Mislio sam da je ta politika davno napuštena. Ta politika je pobeđena još na izborima 2008. godine. Ako se sećate, tada je glavni spor između Koštunice i Tadića bio - ko je za Kosovo, a ko za Evropsku uniju. I ljudi su se opredelili za EU.

Potpuno je pogrešno verovati da se Vučić može oboriti na kosovskom pitanju. Apsolutno sam ubeđen da Vučić neće izgubiti nijedan glas nakon što potpiše nekakav sporazum sa Prištinom, a potpisaće ga. Nema nijednog člana Srpske napredne stranke koji će napustiti Vučića zato što je on nešto potpisao sa kosovskim Albanicima.

​Rastislav Dinić: I ja sumnjam da će Vučić izgubiti ijedan glas nakon što potpiše sporazum sa Prištinom. Ne verujem da na tom pitanju Savez za Srbiju može da profitira. Ono što me, međutim, više od toga brine je što opozicija ponovo preuzima na sebe teret koji nije njen. Kosovo nisu izgubili ni Koštunica, ni Đinđić, ni Tadić, ni Jeremić, kao što sada priča Aleksandar Vučić. Kosovo je izgubio Slobodan Milošević 1999. godine.

Nažalost, Koštuničinim dolaskom na vlast to pitanje je probuđeno iz mrtvih i vraćeno na dnevni red kao pitanje svih pitanja. Zbog toga Aleksandar Vučić danas može da kaže da je Koštunica izgubio Kosovo ili da ga je izgubio Jeremić. Ne vidim zašto Savez za Srbiju uporno sebi tovari na leđa dugove starog režima. Oni bi trebalo da kažu: "Zna se ko je izgubio Kosovo i nema povratka na priču o Kosovu kao delu Srbije - i to ne našom krivicom. Možemo samo da pregovaramo sa Prištinom kako da regulišemo odnose".

Ko je veći patriota?

Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, na osnovu onoga što ste rekli imam utisak da smatrate kako bi lideri Saveza za Srbiju želeli da se predstave kao veći Srbi od Vučića. Oni su protiv obavezujućeg sporazuma o Kosovu na kome insistira Evropska unija, oni su za odbranu ćirilice, za specijalne veze sa Republikom Srpskom, kao i za zaštitu Srba u regionu i dijaspori. Da li oni zaista misle da mogu da budu veći Srbi od Vučića?

Dragan Popović: Ja sam donedavno mislio da je nemoguće da bilo ko to misli. Mislio sam da je to ideja koja se toliko puta pokazala neuspešnom da su je već svi napustili. Da uđete na Vučićev teren i pokušate da ga pobedite na terenu gde je on apsolutni gospodar - to je meni nezamislivo. Zašto su oni izabrali tu taktiku - nije mi jasno.

Donekle mogu da shvatim gospodina Jeremića, koji očigledno gradi svoju konzervativnu stranku. On je, čini mi se, centar celog saveza, njegove ideje su uglavnom ušle u program. On okuplja svoje biračko telo koje nije nešto preterano veliko. Dobio je 200.000 glasova na predsedničkim izborima, dok je Saša Janković, kandidat građanskog ili levog dela Srbije, dobio 600.000, dakle tri puta više.

Omer Karabeg: Gospodine Diniću, mislite li da lideri Saveza za Srbiju nastoje da budu veći Srbi od Vučića?

Rastislav Dinić: Čini mi se da je nekima od lidera to bitnije nego drugima. Vuk Jeremić očigledno na tome gradi svoju poziciju. Boško Obradović takođe. Što se tiče ostalih, rekao bih da je u pitanju pokušaj da se pragmatično iskoristi jedno pitanje na kome je, po njihovom uverenju, Vučić pokleknuo i odstupio od proklamovanih nacionalnih ciljeva.

​Omer Karabeg: Očigledno je da Savez za Srbiju, sa ovakvim programom sa kakvim je izašao u javnost, neće imati podršku ni Evropske unije, ni Zapada. Mislite li da će nakon ovoga Brisel još više ojačati podršku Vučiću?

Dragan Popović: Bojim se da će to biti konačan ishod, mada je i sada ta podrška toliko velika da i nema više mnogo prostora da se povećava. Ali da vi sebi odsečete veze sa Zapadom - to je svakako vrlo neozbiljan potez. Verujem da to može Savezu za Srbiju da nanese političku štetu. Na kraju krajeva, može se desiti da Evropska unija zaključi da ona nema drugog partnera u Srbiji osim Aleksandra Vučića.

Rastislav Dinić: Nisam siguran kako da odgovorim na to pitanje, jer ne znam koliko je to okretanje leđa Zapadu iskreno, odnosno da li svi akteri zaista žele da se distanciraju od Zapada. Meni se čini da je za neke od njih antievropska politika iskreno uverenje, dok je za druge samo način da napadnu Vučića i da oni ne bi želeli da izgube svaku podršku Evropske unije. To je svakako pitanje koje će u jednom trenutku dovesti do ozbiljnijih sukoba u toj koaliciji.

​Problem je vučićizam, a ne Vučić

Omer Karabeg: U zaključku, ima li Savez za Srbiju ikakve šanse da obori Vučića, što oni i najavljuju?

Dragan Popović: Mislim da za to bukvalno ne postoji ni teoretska šansa. Mislim da su i oni toga manje-više svesni. Mnogo je važnije pitanje - ima li šanse da se u Srbiji pojavi ozbiljna alternativa Vučiću. Naša građanska, prodemokratska, levoliberlna scena je bez ozbiljnih političkih predstavnika na nacionalnom nivou.

Na lokalnom nivou, u pojedinim gradovima, ima pokreta koji su dobro organizovani i koji rade dobre stvari, ali na nacionalnom nivou nema ozbiljne alternative koja bi bila protivteža Vučićevoj politici. A prava protivteža je da na njegov plan o Kosovu odgovorite planom koji je smislen, koji nije antievropski i koji se ne poklapa sa Vučićevim namerama koje, uveren sam, ne mogu doneti normalizaciju srpsko-albanskih odnosa.

Rastislav Dinić: Nisam siguran da mogu da dajem tu vrstu prognoze, mada mi je blisko mišljenje gospodina Popovića da Savez za Srbiju nema mnogo šansi da obori Vučića. Međutim, čini mi se da je bitnije pitanje - da li taj savez ima ikakve šanse da obori strukture moći koje održavaju Vučića na vlasti.

Vučićizam je posledica struktura moći u Srbiji i bez menjanja tih struktura nisam siguran da može da dođe do promene režima. To je suštinski problem. Treba nam politička snaga koja je zasnovana na izgradnji novog ideološkog konsenzusa, umesto da parazitski koristi postojeći ideološki konsenzus, kao što to radi Savez za Srbiju.