Ishod pregovora u procesu pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU) je direktno povezan sa ishodom rata u Ukrajini, kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) Vesela Černeva (Vessela Therneva), zamenica direktora Evropskog Saveta za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) i šefica ureda u Sofiji.
"Jer ako Ukrajina izgubi, onda ne vidim nikakvu perspektivu za proširenje", smatra Černeva.
Ona ističe da proces pristupanja funkcioniše samo kada društva u zemljama kandidatima zaista žele da uđu u EU.
"Ukrajinci su bili spremni da ratuju za to. Ali, ako društva u tim zemljama nisu spremna da se bore za svoje demokratske reforme, EU to ne može učiniti umesto njih", navodi Černeva komentarišući podatak da tek nešto iznad 30 odsto građana Srbije podržava članstvo u EU.
Povodom nedavnih sporazuma Srbije sa EU o litijumu i Francuskom o kupovini borbenih aviona Rafal, ona ističe da osim poslovne i bezbednosne, postoji i demokratska dimenzija.
"Kada govorimo o proevropskim snagama u Srbiji, a sa nekima od njih radim već mnogo, mnogo godina, razumem da se oni zaista plaše da više nikada neće biti prostora za njih, jer se Vučić doživljava kao evropski političar. Uz sve ove nepravilnosti, sa stanjem društvenog sistema, sa urušavanjem demokratije, mnogi od ovih ljudi se verovatno osećaju izdanim", ocenjuje zamenica direktora Evropskog saveza za spoljne odnose.
Ona kaže da Srbi ne treba da prestanu da se oslanjaju na Evropu.
"Mislim da će naći otvorena vrata onog trenutka kada požele da Evropa bude njihov partner u promeni Srbije. Ali mislim da za sada evropske vlade pokušavaju da urade ono što je moguće i sasvim je jasno da Vučić ima druge opcije. Zato pokušavaju da pronađu načine da ga približe Evropi", ocenjuje Černeva.
Vesela Černeva , zamenica direktora Evropskog Saveta za spoljne odnose i šefica ureda u Sofiji i Dragan Štavljanin, urednik spoljne politike Balkanskog servisa RSE
Ona navodi da možete biti cinični, pa čak i skeptični u pogledu vrednosti EU ako ste daleko od članstva.
"Onog trenutka kada se približite, onda morate da se uskladite ne samo oko spoljne politike, već i svih drugih vrednosnih premisa koje drže EU na okupu. Zbog mislim da se EU i neke države članice sada tako odnose prema Srbiji zato što ona nije ni blizu članstva u evropskom bloku", ističe Černeva.
Zato je, po njenom mišljenju, ovo prekretnica.
"Ako srpsko društvo i političari odluče da im je članstvo cilj i ulože više napora na tom putu i, istovremeno, to članstvo bude kredibilno - jer i EU treba da pruži kredibilne znakove da želi proširenje - onda ova vrsta transakcionih odnosa više neće biti moguća", smatra Černeva.
Pročitajte i ovo: Da li se Vučić može preigrati u balansiranju?Primat geopolitike nad demokratijom u Srbiji
RSE: Mnogi smatraju da se nakon sporazuma sa EU o litijumu i kupovini francuskih Rafala, Srbija sve više okreće Zapadu, iako nastaji da balansira u međunarodnoj politici.
Da li je, na primer, nabavka francuskih borbenih aviona Rafal samo trgovinski sporazum ili ima i strateški značaj jer će Srbija nakon više decenija, umesto ruskih, u svom ratnom vazduhoplovstvu imati zapadne avione?
Černeva: Ovo je, naravno, geopolitički važan sporazum jer označava ulazak velikog evropskog proizvođača oružja u Srbiju. To, istovremeno, znači i unapređenje odnosa između Francuske i Srbije u vrlo praktičnom smislu.
Pomenuli ste avione Rafal, tu je i projekat izgradnje metroa, a moguće je i nuklearne elektrane. Za mene je ključno pitanje da li je to deo većeg zaokreta Srbije ka Evropi ili ne?
Ako tome dodamo i sporazum o litijumu sa Nemačkom i drugim evropskim proizvođačima, ovo izgleda kao neka vrsta evropskog trenutka za Srbiju.
Ali ono što me čini pomalo skeptičnom je činjenica da znamo da pored čistog trgovinskog odnosa i bezbednosne dimenzije, postoji i dimenzija demokratije i proevropskih snaga u Srbiji. U kakvu situaciju ih to stavlja?
Zato što je tokom čitavog procesa proširenja EU uvek bila prirodni saveznik reformista, proevropljana, nevladinih organizacija koje rade za javni interes u nekom evropskom smislu.
I čini se da ovi dogovori otežavaju proevropljanima u Srbiji da poveruju da će Evropa biti kritična prema srpskoj vladi kao što se neki od tih reformista nadaju.
Drugim rečima, geopolitika kao da dobija primat na račun proevropskih snaga i demokratije u Srbiji. Naravno da je mnogo bolje da Srbija poseduje francuske avione nego ruske, da izvozi litijum u Evropu a ne u Kinu ili negde drugde, ali po koju cenu?
Pročitajte i ovo: Volker: Zapad osnažuje Vučića koji potkopava druge na BalkanuProevropske snage u Srbiji se osećaju izdanim
RSE: Nakon nedavnih izbora u Srbiji, EU je bila veoma kritična navodeći razne neregularnosti. Međutim, kasnije, zbog dogovora o Rafalima, a prethodno o litijumu, izgleda da je ovo pitanje gurnuto pod tepih.
Stiče se utisak da je zarad trenutnih geopolitičkih ciljeva, pre svega odvajanja Srbije od Rusije i Kine, Evropska unija spremna da zažmuri na probleme demokratije.
Černeva: To je dilema mnogih, ne samo moja. Kada govorimo o proevropskim snagama u Srbiji, a sa nekima od njih radim već mnogo, mnogo godina, razumem da se oni zaista plaše da više nikada neće biti prostora za njih, jer se Vučić doživljava kao evropski političar.
Uz sve ove nepravilnosti, sa stanjem društvenog sistema, sa urušavanjem demokratije, mnogi od ovih ljudi se verovatno osećaju izdanim.
U isto vreme, moram da kažem da se ovi dogovori smatraju bilateralnim i deo su pregovaračkog procesa o proširenju. Dakle, pregovori EU sa Srbijom se nastavljaju.
Evropska komisija, koja zahteva sprovođenje reformi u zemljama kandidatima, nastaviće da traži ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena.
RSE: Ovi pregovori su uglavnom u zastoju, jer je poslednje poglavlje otvoreno pre nekoliko godina.
Černeva: Mnogo toga zavisi od srpskih vlasti, zar ne? Ako Srbija zaista želi da se pregovarački približi EU...
RSE: Ali zašto bi Vučić bio zainteresovan za istinske reforme ako je EU spremna za ovakve pragmatične dilove kao sa litijumom, francuskim avionima?
Černeva: I niko ne obraća pažnju na njegove domaće dilove.
Samo 30 odsto građana Srbije želi članstvo u EU
RSE: Rekli ste ako je Vučić evropski političar. Da li mislite da je on istinski Evropljanin ili postupa pragmatično jer ima u vidu činjenicu da skoro 70 odsto srpske trgovine otpada na Evropsku uniju?
Černeva: Ali samo 30 odsto građana Srbije želi da se pridruži Evropskoj uniji.
Pročitajte i ovo: Krastev: Srbija je više zapadna saveznica nego zemlja koja balansiraUkrajinci su spremni da ratuju da bi ušli u EU
RSE: To je zbog negativne kampanje protiv Evropske unije koju vode mediji pod kontrolom vlasti.
Černeva: Potpuno. Znamo sve to. Mislim da moramo biti vrlo jasni o tome gde se nalazimo. EU je na teži način kroz rat otkrila da ne može transformisati svoje susedstvo u vrednosnom smislu osim ako ih ljudi u tim zemljama ne žele.
Drugim rečima, proces pristupanja funkcioniše samo kada društva u tim zemljama zaista žele da uđu u EU. Ukrajinci su bili spremni da ratuju za to. Ali, ako društva u tim zemljama nisu spremna da se bore za svoje demokratske reforme, EU to ne može učiniti umesto njih.
Dolazeći iz zemlje koja je dobila veliku pomoć od Evrope u svojim demokratskim reformama krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, shvatam da je to veoma teško. Srbi ne treba da prestanu da se oslanjaju na Evropu.
Mislim da će naći otvorena vrata onog trenutka kada požele da Evropa bude njihov partner u promeni Srbije. Ali mislim da za sada evropske vlade pokušavaju da urade ono što je moguće i sasvim je jasno da Vučić ima druge opcije. Zato pokušavaju da pronađu načine da ga približe Evropi.
EU ne može da se bori protiv 'zarobljavanja države'
RSE: Rekli ste da kada je društvo spremno, da ono mora imati određene okolnosti kao što su objektivni mediji, slobodni izbori.
Černeva: Naravno. Generalno, EU nema alate za borbu protiv zarobljavanja države (state capture).
To je suština. Jer kada imate sistem koji je politički prezaštićen, previše centralizovan - a ovde ne govorim nužno samo o Srbiji već i svojoj zemlji i Mađarskoj kao i drugim članicama EU – shvatili smo da EU nema sredstva za borbu protiv zarobljavanja države.
Ona raspolaže mehanizmima da savetuje o pitanjima koja se odnose na vladavinu prava i korišćenje fondova EU, ali nema smernica, nema ključa van kopenhagenskih kriterijuma.
Osim neke vrste osnovnih principa vladavine prava, nema ključa za pravosuđe i podelu vlasti.
Pročitajte i ovo: Džurinda: Slovačka i dalje vojno pomaže Ukrajini uprkos Ficovoj retoriciRSE: Ako građani Srbije uviđaju da se i neke članice EU ponašaju slično, poput Mađarske, Slovačke, prethodne poljske vlade, onda ističu da postoje dvostruki kriterijumi u smislu zahteva iz Brisela.
Černeva: To je ono što sam mislila pod nesposobnošću da se borimo protiv zarobljavanja države.
Zarobljavanje države znači ne samo kontrolu svih ovih institucija, medija i biznisa i tako dalje, već i upotreba nacionalizma za jačanje ove potpune moći. Mislim da je ovo veoma važan element na Balkanu.
Evropa plaća za srpsko oružje namenjeno Ukrajini
RSE: Možda je jedan od razloga zašto EU zatvara oči pred kršenjima demokratskih principa u Srbiji, to što zvanični Beograd preko trećih zemalja izvozi granate u Ukrajinu?
Černeva: Evropa trenutno ne šalje dovoljno municije u Ukrajinu. Ako se od toga što šalje, trećina proizvodi u Srbiji, to je dobar broj. Ali, EU treba da to (oružje iz Srbije) otkupi ili da Ukrajina nađe negde novac za tu namenu.
Dakle, krupnije je pitanje koliko smo posvećeni našoj podršci Ukrajini. Mislim da je ishod pregovora u procesu pridruživanja Zapadnog Balkana direktno povezan sa ishodom rata u Ukrajini. Jer ako Ukrajina izgubi, onda ne vidim nikakvu perspektivu za proširenje.
RSE: Ne samo za Ukrajinu, već i za balkanske zemlje?
Černeva: Bez ikakvog procesa proširenja za bilo koga.
Pročitajte i ovo: Kakve su šanse za proširenje EU do 2030. godineMoguće je biti evroskeptičan ako ste daleko od EU
RSE: Šta je Vučićev krajnji cilj i da li će EU nastaviti dosadašnju politiku prema Srbiji ili će je zaoštriti?
Černeva: Možete biti cinični, pa čak i skeptični u pogledu vrednosti EU ako ste daleko od članstva.
Onog trenutka kada se približite, onda morate da se uskladite ne samo oko spoljne politike, već i svih drugih vrednosnih premisa koje drže EU na okupu.
Zbog mislim da se EU i neke države članice sada tako odnose prema Srbiji zato što ona nije ni blizu članstva u evropskom bloku.
Zato je ovo prekretnica. Ako srpsko društvo i političari odluče da im je članstvo cilj i ulože više napora na tom putu i, istovremeno, to članstvo bude kredibilno - jer i EU treba da pruži kredibilne znakove da želi proširenje - onda ova vrsta transakcionih odnosa više neće biti moguća.
Orbanov model vladavine se širi u regionu
RSE: Ali, stiče se utisak da Vučić zapravo nije toliko zainteresovan za punopravno članstvo, već da ostane između, da ima pristup jedinstvenom evropskom tržištu, koristi razne fondove iz Brisela.
Ta mu pozicija omogućava da balansira između Zapada i drugih aktera poput Rusije i Kine.
Černeva: To je model koji Viktor Orban već dugo promoviše. On tvrdi da EU treba da daje, da se reformiše, a države članice imaju više suvereniteta, što u suštini znači da mu bude dozvoljeno da zloupotrebljava vlast kako hoće.
I Orban je koristio ovu ideju koketiranja sa Kinom, sa Rusijom, da dokaže tu tezu. Dakle, kada pogledamo Orbana, vidimo mnogo čvršći pritisak na medije, pravosuđe, ekonomiju. Nažalost, ovakav model vladavine se širi u regionu.
Pročitajte i ovo: Evropski parlament kritikovao Orbana zbog susreta sa Putinom