Neće biti dramatičnih promena u poziciji Kurdistana u dogledno vreme, jer njegovi lideri znaju da velike sile ne žele da vide nezavisnu kurdsku državu u ovom trenutku. Stoga nastoje da ne okrenu protiv sebe ključne zemlje, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) egipatski analitičar Tarek Osman, čija je poslednja knjiga "Islamizam: Istorija političkog islama od pada Otomanske imperije do uspona IDIL" (IDIL – "Islamska država Iraka i Levanta"), izazvala veliku pažnju.
Međutim, prema njegovim rečima, lideri Kurda uviđaju da Irak i arapski poredak nisu snažni kao nekada, pa će sačekati da iskoriste istorijsku priliku za pet godina, kada njihova pozicija dodatno ojača.
RSE: Nakon referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti, Vlada Bagdada je zabranila međunarodni aviosaobraćaj ka toj regiji. Najavljuje i preuzimanje graničnih prelaza ka Iranu i Turskoj, koje je ranije kontrolisala vlast u Kurdistanu. Da li sve to vodi novim tenzijama ili će se prašina na kraju ipak slegnuti?
Osman: Nešto između. Niti je došlo do dramatičnih promena, niti su tenzije smanjene. Kurdsko vođstvo je političko veoma iskusno i vešto. Zna da ključne sile u okruženju nastoje da spreče nestabilnost i ne žele da vide nezavisnu kurdsku državu u ovom trenutku.
Kurdski lideri već decenijama nastoje da obezbede svoje interese balansirajući u veoma komplikovanom okruženju. Stoga ne žele da okrenu protiv sebe ključne snage poput Turske, Irana i drugih. Zbog toga neće biti dramatičnijih promena na terenu u dogledno vreme.
Međutim, prašina se nije slegla iz dva razloga: Prvo, iračka država - koja je uz pomoć preostalog arapskog sveta decenijama unazad onemogućavala ostvarenje aspiracija Kurda o nezavisnosti – više nije toliko jaka da ih i dalje u tome sprečava. Takođe, arapski poredak u celini, tačnije ključne države, nije toliko snažan kao nekada, ili nije dovoljno zainteresovan da zaustavi Kurde u njihovom naumu. Dakle, Kurdi sada vide istorijsku priliku.
Drugo, Kurdi su igrali veoma važnu ulogu u borbi protiv militanata "Islamske države" u zapadnom Iraku i istočnoj Siriji. Nagrada koju zbog toga očekuju jeste dobijanje slobodnog prostora da preduzmu korake ka nezavisnosti ili skoro potpunoj samostalnosti.
Dakle, kao što sam rekao, ne treba očekivati drastične promene na terenu u narednih godinu-dve dana. Međutim, izvesno je da će kurdski lideri u Iraku za dve do tri godine još odlučnije insistirati na nezavisnosti.
Glasanje na referendumu u gradu Duhoku
RSE: Kažete da Kurdi očekuju nagradu zato što su bili na prvoj liniji fronta protiv "Islamske države"…
Osman: Ne samo "Islamske države". Znam da je ona u fokusu kao najveća ekstremistička grupacija, međutim u poslednje četiri godine u zapadnom Iraku i istočnoj Siriji deluju i mnoge druge islamističke formacije i Kurdi igraju veoma važnu ulogu u njihovom suzbijanju.
Svi žele da izbegnu situaciju "ili-ili"
RSE: Da, Kurdi su bitni za SAD i kao brana šiitskim milicijama. Međutim, Kurdi su već kroz istoriju iskusili, tačnije na kraju Prvog svetskog rata, da velike sile iznevere obećanja o stvaranju njihove države, zarad geostrateških interesa. Može li se desiti da SAD, u nastojanju da odobrovolje Tursku koja se približava Rusiji, opet okrenu leđa Kurdima?
Osman: Mislim da velike sile, a naročito SAD, ne žele da dođu u situaciju "ili-ili". To znači da žrtvuju odnose sa Kurdima zarad drugih interesa, odnosno da uopšte ne podrži njihove težnje za nezavisnošću, ili da se otvoreno sukobe sa Ankarom zbog podrške nezavisnosti Kurda, jer je Turska veoma važan saveznik Vašingtona i druga najveća armija u NATO.
- Pročitajte i ovo: Kurdi sami protiv svih
Stoga ćemo, kao što sam rekao, videti sve više poteza u cilju jačanja ekonomske i političke moći Kurda koji će suštinski funkcionisati kao nezavisni politički entitet, ali bez konkretne akcije na terenu u smislu formalnog stvaranja samostalne države.
Mislim da je svima u interesu da igraju ovu igru u narednih godinu-dve dana. Ni Turska ne želi da dođe u situaciju “ili-ili”, tačnije da demonstrira silu u regionu. Njena armija već izvodi operacije u Siriji i Iraku, ali to je skopčano sa rizicima i visokom cenom. Dakle, Turska želi da zadrži status kvo.
Ni Teheranu nije u interesu novi sukob sa Kurdima u Iraku jer je preko Hezbolaha i drugih šiitskih jedinica uključen u borbu protiv "Islamske države". Takođe, takav potez bio mogao da izazove i unutrašnje turbulencije u Iranu u kojoj živi kurdska manjina, kao i u slučaju Turske. I Saudijska Arabija nastoji da izbegne izbor “ili-ili”.
Iznenadila bi me situacija u kojoj bi ključni akteri na Bliskom istoku pokušali da ekonomskim isrcpljivanjem bace Kurdistan na kolena.
Pomenuo sam da SAD ne žele da u ovom trenutku zauzmu stranu, kao ni Rusija. Naime, Moskva se zalaže, sa jedne strane, za ostanak Asada na vlasti, ima dobre odnose sa Iranom, a, sa druge, veoma razvijene ekonomske i druge odnose i sa Kurdima u Iraku. Dakle, i ona pokušava da izbegne situaciju "crno-belo".
RSE: To znači glavni razlog za raspisivanje referenduma nije bilo proglašenje nezavisnosti Kurdistana, već podizanje uloga u pregovorima sa Bagdadom.
Osman: Apsolutno, pre svega oko nafte. Kurdsko vođstvo sada može da koristi kartu podrške naroda u pregovorima sa drugima: Turskom, Iranom, SAD, Rusijom a ne samo sa Bagdadom. "Narod želi nezavisnost i ne može da čeka unedogled da se to ostvari, stoga nam treba nova karta u ovoj geostrateškoj igri".
Da ponovim, to se neće odmah desiti, ali je izvesno u narednih pet do 10 godina.
Uskoro novi rat na Bliskom istoku
RSE: Bagdad je zabranio međunarodne letove u i iz Kurdistana, želi da preuzme granične prelaze u toj regiji. Iran je najavio sankcije. Ankara je zapretila prekidanjem ekonomskih veza sa iračkim Kurdima, što bi moglo da ih ozbiljno ugrozi imajući u vidu da je Turska jedini koridor za transport roba. Da li Kurdistan može uopšte opstati, ukoliko se ove pretnje ostvare?
Osman: Naravno, da će opstati.
RSE: Mislim – ekonomski.
Osman: Treba imati u vidu da se i ostali akteri geostrateški pozicioniraju. Kao što su Kurdi hteli referendumom da podignu ulog, tako i Bagdad, Ankara i Teheran svojom retorikom i potezima nastoje da ojačaju svoje karte u predstojećim pregovorima sa Kurdima.
Drugo, Kurdi su stekli veliko iskustvo nastojeći da u poslednjih 30-40 godina skrenu pažnju drugih, pa i pridobiju u ostvarivanju svojih aspiracija. Oni su uvek uspevali da animiraju pojedine kompanije u Turskoj da posluju sa Kurdistanom, čak i u vreme zategnutih političkih odnosa, jer su bile zainteresovane zbog profita. Dakle, i ekonomska saradnja će biti neka vrsta diplomatskog nadmudrivanja: neke robe će biti zaustavljene, ali će druge prolaziti.
Iznenadila bi me situacija u kojoj bi ključni akteri na Bliskom istoku pokušali da ekonomskim isrcpljivanjem bace Kurdistan na kolena.
Svi znaju da nije nestala pretnja od islamskog fundamentalizma i da će se ponovo dramatično vratiti. Takođe, da neće iščeznuti ni identitetska pitanja u severnom Iraku i istočnoj Siriji. Svi znaju i da će verovatno buknuti novi rat na istočnom Meditranu u narednih dve do pet godina.
Kurdi neće odustati od nezavisnosti: Erbil
RSE: Između koga?
Osman: Različitih grupa u Siriji, zatim u Iraku, moguće je između Izraela i Hezbolaha. Dakle, niko ne očekuje stabilizovanje situacije u dogledno vreme. Stoga mislim da su Kurdi dovoljno oštroumni da iskoriste važnu ulogu koju su imali u sukobu sa islamskim militantima kako bi stekli dodatne adute i postupno ostvarili cilj stvaranje nezavisne države.
RSE: Da li će zabrana međunarodnih letova ka Kurdistanu biti uskoro ukinuta? Ili će Bagdad insistirati na preuzimanje graničnih prelaza u toj regiji. Zatim, da li će Turska prekinuti ekonomske veze sa iračkim Kurdima. Čule su se čak i pretnje vojnom intervencijom. Doduše, kurdske Pešmerge su snažne i respektabilne formacije.
Osman: Nije ključno pitanje snaga kurdske armije. Naime, situacija u istočnom Mediteranu bi se dramatično promenila u slučaju sukoba turske i kurdske vojske jer to ne bio konflikt u koju su uključene neorganizovane ekstremističke grupacije poput "Islamske države". Sada bi to bio sudar moćne turske armije i veoma dobro organizovanih i uvežbanih kurdskih snaga u čijoj obuci su učestvovale i SAD.
Pokušavam da ukažem da je geopolitička igra na Bliskom istoku veoma sofisticirana. Dakle, ni Turska ni Kurdistan, a niti Irak nisu zainteresovani da otpočnu novi rat već će pokušati da manevrišu u cilju boljeg pozicioniranja.Vi ćete možda reći da situacija može izmaći kontroli. To je tačno, ali zbog pogrešne kalkulacije, a ne unapred osmišljenog plana.
Ni Turska ni Kurdistan, a niti Irak nisu zainteresovani da otpočnu novi rat.
RSE: Znači, umesto proglašenja nezavisnosti mogu se očekivati pregovori, makar potajni.
Osman: Ti pregovori iza kulisa se sve vreme vode. Mislim da su između Kurdistana i vlasti u Bagdadu ti kontaki još intenzivniji. Glavna dobit od ovog referenduma za Kurde je što su pokrenuli standardizovan i institucionalizovan proces u prisustvu velikih sila, kao što su SAD.
RSE: Koje bi mogle posredovati.
Osman: Ili barem da budu svedoci. Dakle, cilj je započinjanje proces za koji imaju podršku naroda. Stoga kurdsko vođstvo želi mnogo više od pregovora u potaji.
RSE: Bagdad verovatno neće prihvatiti takve pregovore uz prisustvo SAD kao svedoka ili posrednika.
Osman: Naravno, iračke vlasti to neće prihvatiti. To znači da će se nastaviti geostrateška igra u kojoj će razne grupe, na primer u Saudijskoj Arabaiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pokušati da posreduju kako bi se izbegao sukob oko ovog pitanja.
Naime, kao što sam rekao, svi na Bliskom istoku znaju da nisu rešena ključna pitanja zbog čega će u narednih nekoliko godina izbiti konflikt i stoga nastoje da ojačaju svoje ekonomije i armije, a ne da budu iscrpljeni sukobima oko Kurda.
Kurdi ne žele stvaranje Velikog Kurdistana
RSE: Kako će se referendum u Kurdistanu odraziti na poziciju Kurda u susednim zemljama? Da li će biti ohrabreni da i oni zatraže poboljšanje svog položaja, ili će, na primer Turska, pojačati represiju prema Kurdima na svojoj teritoriji kako bi sprečili širenje ovog secesionističkog virusa?
Američka zastava na zgradi kurdske policije Asajiš u sirijskom gradu Tal Abiadu, na granici sa Turskom
Osman: Kurdi teže formiranju svoje države već 80-tak godina. Mislim da Kurdi u Turskoj ili Iranu ne žele otcepljenje od ovih zemalja. Iran i Turska su veoma moćne države, sa snažnom centralnom vlašću i identitetom. Svakako su moguće tenzije, ali ne očekujem da će kurdsko pitanje biti veliki izazov za Teheran i Ankaru.
Najfluidnija situacija je u Siriji gde ne postoji centralna vlast, koja neće biti obnovljena verovatno najmanje pet godina. Ukoliko Kurdistan bude uspešan u postepenom sticanju nezavisnosti, to može podstaći i Kurde u Siriji.
No, ne verujem da će na kraju čitave ove priče biti formiran jedan, veliki Kurdistan, jer su Kurdi međusobom veoma podeljeni, u mnogo čemu se razlikuju i ne žele svi da žive u zajedničkoj kurdskoj državi.
RSE: Međutim, Turska je prilično nervozno reagovala. Više puta je gađala baze Kurdistanske radničke partije (PKK) u Iraku, sukobljava se vojno sa Kurdima u Siriji, a Kurdi na njenoj teritoriji su izloženi represiji.
Osman: Ne slažem se sa vama. Situacija u Turskoj nije baš takva. Podsetiću vas da su upravo u vreme kada je Erdogan došao na vlast, započeti pregovori sa Kurdima i postignut je sporazum. Dakle, smatram da Ankara ne želi da bude uvučena u sukob sa Kurdima u Iraku i Siriji, jer se to može negativno odraziti na domaću situaciju kada je reč o poziciji ovog naroda u Turskoj.
Vlasti u Ankari su dovoljno iskusne i inteligentne da shvate da je stanje u istočnom Mediteranu veoma rovito, da, kao što sam rekao, prete novi sukobi u narednim godinama te ne žele da se iscrpljuju prethodno u sukobima sa Kurdima u Iraku i Siriji. Ukoliko se to desi, to će biti veoma pogrešna kalkulacija.
Racionalno balansiranje Turske
RSE: Da li je delimično distanciranje Turske od SAD i, istovremeno, približavanje Rusiji i Iranu, kao njenog tradicionalnog rivala pa i neprijatelja, deo te geostrateške igre?
Osman: Ne volim da koristim tako kategoričke tvrdnje. Kao što znate, politika gotovo uvek podrazumeva pregovore. Turska ima veoma snažne ekonomske i vojne veze sa Zapadom. Istovremeno, ona sa pravom uviđa da je u njenom okruženje mnoštvo pretnji koje nastoji da neutrališe. Shvata da Rusija i Iran imaju snažan uticaj na Bliskom istoku – u ovom slučaju u Siriji – bilo direktno, bilo preko lokalnih grupacija.
Stoga je smisleno za Ankaru da gradi veoma dobre odnose sa Moskvom i Teheranom, imajući pri tom u vidu njene nesuglasice sa Nemačkom, Austrijom i drugim zapadnim zemljama, zatim da je Erdoganov protivnik Gulen našao utočište u SAD.
Dakle, ta slika nije "crno-bela" u smislu da Turska potpuno napušta zapadnu orbitu i priklanja se Rusiji i Iranu. Smatram da njeni lideri inteligentno igraju na različite karte.
RSE: Da li na taj zaokret utiče i ideološka sličnost Erdogana i Putina?
Osman: Turska je velika zemlja sa snažnim institucijama. Ne znam u kojoj meri igraju ulogu lični odnosi Erdogana i Putina, ali je na poziciju Ankare gledam iz geostrateškog ugla, odnosno razloge za njenu saradnju sa Rusijom i Iranom u istočnom Mediteranu. Pri tom, oni nemaju istu agendu. Tačnije, njihovi interesi se veoma razlikuju. Međutim, dok se nadmećete sa rivalima, istovremeno sa njima i sarađujete.
Do skora suparnici, od skora saradnici u borbi protiv islamističkih grupa: Redžep Tajip Erdoan i Hasan Rohani
Dok učestvujete u geostrateškoj utakmici nastojite da dobijete dodatne adute, a to nekada uspevate upravo saradnjom. Pogledajte Tursku i Iran, koji su pre pet godina bili na potpuno različitim stranama kada je reč o sudbini sirijskog režima. Sada u velikoj meri sarađuju jer vide zajedničkog neprijatelja u militantnim islamističkim grupama. Naravno, oni i dalje imaju različite stavove o budućnosti Sirije. Međutim, dok se nadmeću istovremeno sarađuju.
Isto se može reći i za odnos Ankare i Moskve, koji sarađuju nakon veoma zaoštrenih odnosa, zato što je turska avijacija oborila ruski avion.
Svi akteri smatraju da na Bliskom istoku trenutno nije ključno pitanje sudbina "Islamske države", da li će Kurdistan biti nezavistan u narednih godinu-dve, niti tranzicioni proces u Siriji.
Oni uviđaju da su najveći problem sektaške podele koje će ponovo uzdrmati Bliski istok narednih godina, što potvrđuje delovanje raznih militantnih islamističkih grupa. Takođe, da će kurdsko pitanje biti aktuelizovano za pet godina, ali sa mnogo jačim pozicijama ovog naroda.
Nestaće IDIL, ali ne i njegova ideologija
RSE: "Islamska država" je u defanzivi ali i dalje nije u potpunosti iskorenjena, što je pomalo zagonento imajući u vidu da se protiv nje bori međunarodna koalicija predvođena SAD-om, Rusija, Kurdi i još mnogo drugih formacija na terenu. Ima li šansi za mir u Siriji?
Osman: Biće različitih oblika primirja u narednih nekoliko meseci što bi moglo da osigura kakvu takvu stabilizaciju prilika u većem delu Sirije, ali to ne znači i definitivni kraj rata. Bašar el Asad će politički opstati ali neće kontrolisati celu zemlju. Kurdi u osnovi uživaju autonomiju, kao i neke druge grupacije na jugoistoku.
Identitetsko pitanje će i dalje opterećivati Siriju.
Takođe, treba imati u vidu da pojedine zemlje na Bliskom istoku žele da Asad povrati kontrolu nad delovima teritorije, koje su sada izvan njegove jurisdikcije da bi se sprečilo bezakonje, a što bi mogli da iskoriste islamski militanti.
Međutim, identitetsko pitanje će i dalje opterećivati Siriju. Više od 300 hiljada je ubijenih, skoro deset miliona raseljenih, što će svakako podsticati želju za osvetom. To je onda skopčano sa rizikom većih sukoba u narednih 5-10 godina.
RSE: A kada je reč o "Islamskoj državi"?
Osman: Ne bih rekao da se svi bore protiv "Islamske države". Naprotiv, pojedini akteri su nastojali da je iskoriste za svoje interese. IDIL je militantna grupa u politički veoma rovitom regionu. Stoga ne treba da vas čudi njeno opstajanje.
Naravno, postavlja se pitanje šta će biti sa njom u budućnosti? Ime "Islamske države" će nestati ili opstati u kudikamo beznačajnijoj formi, kao i Al kaida. Međutim, opstaće ideologija militantnog islamizma.
U mojoj knjizi o istoriji političkog islama, podsećam da su ovu ideologiju pre "Islamske države" zastupali Al kaida, još ranije "Džamal Islamija". Svima njima su prethodili džihadisti i razne grupe slične provenijencije. Dakle, reč je o periodu od 60-tak godina. Ta ideja će i dalje trajati i izazvaće nove potrese na Bliskom istoku. Možda će te grupe imati drugačije ime, ali ideologija će ostati ista.
Opada važnost Bliskog istoka
RSE: Da li će suprostavljeni interesi Rusije i SAD na Bliskom istoku dodatno destabilizovati situaciju u toj regiji?
Osman: Sve je moguće. Međutim, treba imati u vidu da Bliski istok ni za Moskvu niti za Vašington, nije više tako strateški važan. Mislim da je za njih Bliski istok jedna od karata u većoj globalnoj igri.
Iz američke perspektive polako opada relevatnost ove regije, kao što je nekada bio slučaj zbog nafte. Azija je mnogo strateški važnija za SAD. Kada je reč o Bliskom istoku, Vašington verovatno želi da izbegne zaoštravanje situacije i spreči penetraciju islamista na Zapadu, zatim veliki talas izbeglica.
- Pročitajte i ovo: SAD usamljene u napadima na Iran
Smatram da ova regija nije više toliko bitna ni za Rusiju. Ona je intervenisala poučena lošim iskustvom međunarodne intervencije u Libiji i njenom percepcijom o haosu koji je nastao. Takođe, nakon zaoštravanja odnosa Moskve i Zapada zbog krize u Ukrajini, ruski lideri nastoje da pokažu globalni značaj svoje zemlje.
Dakle, ne verujem da će se Rusija i SAD sukobiti oko Bliskog istoka, već to može biti samo jedna od karata u njihovom globalnom odmeravanju.
RSE: U igri je i nuklearni program Irana.
Osman: To je veoma bitan momenat jer ako se imaju u vidu geostrateški interesi SAD na Bliskom istoku, odnosi sa Iranom su među najvažnijim pitanjima – važniji od onoga što se trenutno dešava u istočnom Mediteranu.