Petrović: Vođa ovih protesta je Vučić

Fotografija glavnog urednika lista Danas Dragoljuba Draže Petrovića među demonstrantima našla se ovih dana u mnogim tabloidima, na pres-konferenciji ministra policije i u TV emisiji na javnom servisu koju je naprednjački funkcioner Aleksandar Martinović (šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke SNS Aleksandra Vučića) pokazao kao "krunski dokaz" da je jedan od organizatora višednevnih građanskih protesta u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

"Ministar policije na TV Pink govori o protestima kao svetskoj zaveri, koju organizuju neke domaće i strane sile. Pokazuje slike snimljene na protestu i komentariše: 'Eto, tu su novinari, tu je Đorđe Vukadinović (opozicioni narodni poslanik), Borko Stefanović (opozicioni političar), tu je slika Zorana Kesića (satiričara), mene i njuzovaca' ", kaže Petrović u Intervjuu nedelje RSE.

Istovremeno su se na Fejsbuku pojavili pozivi u pomoć nezavisnom listu Danas koji je, navodno, pred gašenjem.

Petrović: Poziv u pomoć nije došao od nas. Na društvenim mrežama se pojavila informacija da smo mi faktički pred gašenjem, da smo počeli da se štampamo crno-belom tehnikom... Onda je to neko video i počela je ta fama.

Danas jeste u problemu. Poslednjih godinu dana nam oglašivači iz državnih ustanova, odnosno preduzeća i opština, otkazuju oglase. Oko nove godine šest-sedam javnih preduzeća iz Vojvodine sa nama raskida ugovore o oglašavanju. Neke opštine, koje su se oglašavale u Danasu u svim režimima, odjedanput prekidaju saradnju.

Ti pritisci su se intenzivirali od kada smo pisali tekstove o Andreju Vučiću (bratu premijera Aleksandra Vučića). Meni se čini da je to bio prelomni trenutak. Od toga trenutka ide kampanja u Informeru i na Pinku protiv nas, plasiraju se teorije da mi rušimo državu. Premijer Vučić u više navrata nas naziva tabloidom.

RSE: Kako razumete ono što se događa na javnim servisima, Radio-televiziji Srbije (RTS) i Vojvodine? Zapravo, vrlo je sličan model uređivačke politike, kada je reč o izveštavanju o sadašnjim ovim protestima kao što je bilo izveštavanje o protestima u devedesetim godinama. Ako mislite da je sličan.

Petrović: Ne mislim da je javni servis baš onako propagandistički nastrojen kao devedesetih godina, kada su postojale one šetnje 1996. i 1997. godine, ali da na neki način ignoriše te proteste, odnosno onako uzgredno ih pomenu, to jeste. Mislim da je javni servis podlegao tome.

Kako su mi pričali ljudi iz RTS-a, postoje neki spiskovi analitičara koji su politički obojeni, ali ne misli se na ove koji su politički obojeni Srpskom naprednom strankom. Nekoga pozovu u emisiju, pa im kasnije jave, uz izvinjenje, da su im rekli da ne može da bude gost u emisiji. To se, prosto, dešava.

Meni se čini da su me u javni servis stalno zvali u neke emisije, čak i u emisije na teme o kojima nemam pojma. Da učiniš kolegi uslugu, dođem u studio i sedim kao ikebana. Odjedanput to prestaje. Nije meni cilj da sedim i pričam po javnom servisu, ali očigledno je da postoji neka vrsta autocenzure, a verovatno će ovi iz RTS-a da nam kažu da li je u pitanju prava cenzura.

Petrović: Vođa ovih protesta je Vučić

RSE: Tek posle javnog pokazivanja vaše slike, kao i slika dece javnih ličnosti, kao i nekih novinara, od strane ministra Nebojše Stefanovića digla se velika prašina. To su neke vrste javnih prozivki, koje mogu da budu shvaćene kao crtanje potencijalnih meta. Kako vi to komentarišete?

Petrović: Nisam to shvatio tako dramatično, mada to jeste neprijatno, da jedan visoki funkcioner vladajuće stranke, šef poslaničke grupe SNS-a, Aleksandar Martinović, vadi neke slike u dva navrata. Jedanput je to bilo u Skupštini Srbije, na konferenciji za štampu, a onda to isto veče na RTS-u, u emisiji Upitnik, gde je novinarka pokušala da ga spreči, ali bezuspešno.

To nije ništa novo. To je fotografija na kojoj smo Zoran Kesić, dvojica članova redakcije Njuznet-a, Viktor Marković i Miroslav Vujović, i ja. Mi smo u utorak, drugi dan protesta, otišli na protest. Kesić prevashodno sa ciljem da vidi ko su ti klinci i da snimi prilog za svoju emisiju. Pošto sam te nedelje bio gost u njegovoj emisiji, išao sam sa njim da se nešto dogovorimo. Ne sporimo da smo hteli da se prošetamo sa tim ljudima i da vidimo ko iza toga stoji. Tada je još bilo nedefinisano ko je organizator.

Petrović: Ministar policije govori o tim protestima kao o nekoj svetskoj zaveri koju organizuju neke domaće i strane sile (na fotografiji: Nebojša Stefanović)

Sat vremena nakon što smo se našli kod Skupštine, na sajtu Informera izlazi ta slika, koju je očigledno neko slikao krišom. Stojim sa cigaretom i gledam u daljinu, a Kesić izgleda kao da se krije iza jednog člana Njuz.neta. Nas je tu neko slikao, a nismo o tom imali pojma. Na sajtu Informera piše da smo Kesić i ja "udarne pesnice DOS-ovskog kandidata Saše Jankovića", bukvalno citiram što je napisano.

Sutradan ujutro, na Pinku, ministar policije govori o tim protestima kao o nekoj svetskoj zaveri koju organizuju neke domaće i strane sile. Pokazuju te slike i komentariše da su tu novinari, da je tu bio Đorđe Vukadinović (opozicioni poslanik), pokazuju sliku Kesića, Njuzovaca i mene. Nismo tu samo mi. Ministar policije je pokazao fotografije desetak ljudi. To me uverava da je to najverovatnije snimila neka služba, a ne neki dobrovoljac, koga je poslao Informer.

RSE: I sina novinarke Olje Bećković i sina političara Zorana Živkovića, što je stvarno skandalozno.

Petrović: Sve te ljude, koji su prikazani, označavaju kao neprijatelje naše zemlje koji organizuju proteste čiji je cilj da zaustave reforme i savršeni napredak našeg društva.

Neki smatraju da je to poziv na linč, made se i može tako nazvati, jer faktički neke ljude označavaju kao državne neprijatelje i kao glavne negativce u društvu. Upravo to je uradio naprednjak Aleksandar Martinović. Bojim se da to podržava i Vučić, jer sve što izađe u Informeru i na Pinku je faktički uređivačka politika Aleksandra Vučića.

RSE: Pomenuli ste da ste bili na protestima kada se još nije znalo ko su organizatori, da li se sada zna ko su organizatori protesta?

Petrović: Mi imamo novinare koji su svaki dan na šetnjama i koji su čak prisustvovali određenim sastancima, kao novinari naravno, tih organizatora. Čini se da je to grupa mladih ljudi. Neki su podržavali neke opozicione kandidate na izborima, kao njihova omladina, ali mnogo više ima studenata. Kako kaže naša novinarka, oni su baš fini i slatki. Verujem našim novinarkama. Meni se čini da to jeste bunt jednog dela omladine, uglavnom studenata.

Studenti i radnici zajedno na ulici

Kada god postoji neki protest, koji je neka kontrolisana anarhija, gde nema jednog čoveka ili neke grupe ljudi ili nekih organizacionih odbora, tu svako može da se pojavi i da kaže da je organizator. Tako su se po tabloidima pojavljivali razni sumnjivi likovi koji su pričali da su oni organizatori protesta. Jedan je nosio crvenu beretku i majicu sa iskeženim vukom (znak koji su nosili pripadnici specijalnih jedinica Crvene beretke), pa se ispostavilo da je to neki lik koji je hteo da uđe i u Parove (rialiti šou). Gde god vidi mogućnost da se pojavi u javnosti, on je iskoristi.

Da li je to protest ili rialiti šou, njemu je svejedno. Tabloidi, a naročito Alo, koji jeste neke vrsta tabloida bliskog vlasti, su to iskoristili i stavili ga na naslovnu stranu. Ljudi misle da to organizuje neki čovek koji je član Crvenih beretki.

Opozicija i nefer uslovi na izborima

RSE: Da li su vas protesti iznenadili?

Petrović: Iskreno, mene jesu iznenadili, jer to se sve dešava 24 sata posle zatvaranja birališta. Neki ljudi koji su bili dosta deprimirani rezultatima, rekli su mi da su videli na Fejsbuku pozive za proteste. Mislio sam da to neće okupiti više od stotinak-dvesta ljudi, koji će doći, razići se i neće se više nikada sastati. Onda sam taj dan prošao ispred Skupštine i zaista video jednu impresivnu masu klinaca, baš mladih, koji su vikali razne parole protiv Vučića, učinilo mi se da su politički neobrazovani.

Posle su pričali ljudi da oni nisu znali gde je tačno sedište Republičke izborne komisije (RIK), pa im je neki čovek pokazivao gde je RIK, pa su počeli da viču – "ua". To je bio izraz šoka zbog ogromnog rezultata Aleksandra Vučića koji jeste postignut na izborima, ali je pitanje koliko su ti izbori bili fer i regularni. Faktički, nisu bili fer i regularni.

Petrović: Meni se čini da to jeste bunt jednog dela omladine, uglavnom studenata (na fotografiji: sa protesta u Beogradu)

RSE: Da li je ovo pokazalo, ne sporeći izborne rezultate, da je Srbija podeljena i da je veliki deo Srbije protiv takvog načina vladanja?

Petrović: Srbija jeste podeljena, ali se to do sada nikada nije manifestovalo nekim masovnim nezadovoljstvom koje se sada može primetiti, iz razloga što ljudi nisu voleli da idu iza nekih stranačkih lidera na proteste. Čak su protesti ili mitinzi stranaka bili dosta neposećeni, bez neke energije.

Ovde ste prvi put primetili neku iskonsku energiju koja podseća na onu iz 1996. i 1997. godine. Ta omladina i razni građani, najviše ti koji su šetali i 1996. i 1997. godine, u stvari pokazuju da Vučić ovde baš nije omiljena osoba, kako on želi da prikaže.

RSE: Kako vam se čine zahtevi demonstranata?

Petrović: Oni su prvo imali zahteve, koji su bili realni. Da se smeni Savet REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije), pa da se smeni uprava RTS-a, smena Maje Gojković i tako dalje. Onda se su drugi dan usaglasili sa svim tim demonstrantima iz raznih delova Srbije, pa su tu ubacili i smenu političke elite na čelu sa Vučićem.

Nije da nisam za to da Vučić bude smenjen, ali mislim da je taj zahtev nerealan, jer je on upravo pobedio na izborima. Opozicija i mi koji smo išli da glasamo, pristali smo da idemo na izbore koji su bili medijski potpuno falš i neravnopravni. Vučić je bio sto metara ispred ostalih kandidata.

Sada je problem opozicije što je uopšte prihvatila da izađe na te izbore. Sada pričaju o nefer uslovima, ali da se opozicija tada konsolidovala, možda bismo imali šetnje početkom marta, kada su izbori i raspisani, pa bi se onda izborili za pravednije uslove. Samo ako se dokaže da su izbori pokradeni, a na tome treba da rade opozicioni učesnici izbora, može se tražiti smena Vučića.

RSE: Vi ste bili na samim protestima i sigurno ste videli da među ljudima koji protestuju ima i levičara i desničara, da to nije ideološki monolitna grupacija.

Petrović: To jeste jedna ideološka papazjanija.

RSE: Da li je to prednost tih proteste ili ne?

Petrović: Na tom protestu sam video čak i onog Radomira Počuču, koji je ratovao u Ukrajini, a ovde je bio osuđen jer mislim da je vređao neke nevladine organizacije, ili im je pretio. Bio je u Ukrajini, čini mi se. Nisam video da ga je nekoga popreko gledao.

Ljudi misle da svako ko je nezadovoljan Aleksandrom Vučićem i ovom vlašću može da dođe na proteste. Ne treba dozvoliti tim nekim frakcijama da one budu vođe protesta. Ovo je protest koji je nedefinisan, u smislu organizacije i prosto mora da računa sa tim da svako na njega može da dođe.

Ljutnja i prema satiričarima

RSE: Vidite li neku vezu između izbornog uspeha Preletačevića Belog i ovih protesta?

Petrović: Beli jeste bio rezultat antipolitičnosti, koja se javila među građanima u Srbiji, kojima je politike već preko glave. S druge strane, Beli je direktna parodija Aleksandra Vučića. Ceo njegov nastup i program je parodiranje Vučićevih poteza, od toga da on na konvencijama pokreta "Sarmu probo nisi" priča o tome da će da radi u tri smena u svim fabrikama, što Vučić faktički priča.

Priča da će proizvoditi šarke za Lambordžini u Mladenovcu, Vučić je pričao o raznim delovima za Boinge. U nekom spotu spašava dete iz potoka, to je ono kada Vučić spašava dete u Feketiću. Obećava da će u selu ispod Kosmaja proizvoditi čokolade Melka, nisu Milka nego Melka, sa orasima. To je sve parodija na ono što Vučić radi.

RSE: Da li humor oslobađa od straha ili možda amortizuje nezadovoljstvo? Humoru i vi pribegavate.

Petrović: Ljudima je lakše kada se smeju, smeh oslobađa. Satira je u nekim vremenima, kada postoji velika doza cenzure i autocenzure u medijima, mnogo lakši način da se izrazite nego nekim dogmatskim tonom. Mislim da je satira dobar način da se borite. Čak je i Alber Kami svojevremeno govorio, u svom Manifestu iz 1939. godine, da se satira najmanje cenzuriše u medijima, prosto zato što je vlast ponekada ne shvata, glupo je naljutiti se na satiričara. Onda ispadate još smešniji nego što jeste. Mada se ovi naši ljute i na satiričare. Oni su smešni kako god obrnete.

RSE: Kako mislite da će se izaći iz protesta?

Petrović: To je pitanje za milion dolara. I SNS za sledeću nedelju sprema možda neke kontra proteste, to još nije provereno, ali postoje ideje. Mislim da bi to možda samo dodatno revoltiralo ljude.

Petrović: Vučić, Martinović i svi ti likovi iz naprednjačke menažerije, samo još više raspiruju nezadovoljstvo demonstranata

Vučić je prvo ignorisao proteste, a onda je, kada je bilo ponovljeno glasanje na osam biračkih mesta, pre neki dan, došao i održao konferenciju za štampu, na kojoj je očinski zagrlio ministra policije i svog partijskog saborca... Kada imate toliku pohlepu za pobedama i moći, onda držite konferenciju za štampu zbog pobede na osam biračkih mesta koja imaju 2.000 glasova. To ljude još više iritira.

Čini mi se da Vučić, Martinović i svi ti likovi iz naprednjačke menažerije, samo još više raspiruju nezadovoljstvo demonstranata u raznim gradovima Srbije i motivišu ih da nastave da to rade, pošto se ponašaju bahato i bezobrazno. Oni su najveći organizatori ovih protesta, odnosno najviše motivišu ljude da izlaze na ulice. Niko drugi ih ne motiviše kao Vučić. Znači, Vučić je vođa ovih protesta.

Zloupotreba Srebrenice

RSE: Da se odmaknemo malo od Vučića. S obzirom na burno vreme koje je za nama, u kome ste odrastali i profesionalno, vi i vaša generacija (Petrović je počeo da se bavi novinarstvom 1994. godine u Borbi), postoji li tekst koji danas ne bi ste potpisali?

Petrović: Verovatno da ih ima. Mnogo sam tekstova napisao u životu.

RSE: Pitam vas s obzirom na prošlogodišnju, prilično žestoku polemiku, sa dramaturškinjom​ Biljanom Srbljanović povodom vaših i davnih i manje davnih tekstova o Srebrenici, odnosno o Majkama Srebrenice.

Petrović: Dobro je da ste me to pitali. Ne znam da li je neko čitao taj tekst od početka do kraja. Taj tekst se bavi time da ja na priznajem i ne prihvatam da može da postoji kolektivna krivica, što jeste poruka teksta. Ne možete optuživati sve ljude da su krivi za ono što se desilo u Srebrenici, a neki su, ovde u Srbiji, protestvovali devedesetih godina protiv rata. Bio sam jedan od njih.

Dragoljub Petrović u beogradskom studiju RSE, april 2017.

​
RSE: Odakle vam ideja da neko kaže da su svi krivi?

Petrović: Vi morate da gledate kontekst kada je taj tekst nastao. To je 2006. godina. Šta se tada dešava? Beograd je izlepljen pozivima, to su bili plakati Inicijative mladih za ljudska prava, čini mi se. Onda se dešava da Borisu Tadiću neće da daju da ode da se pokloni žrtvama, čak ni Majke Srebrenice. Čim neko kao žrtva to iskorištava za politiku, za neke političke ciljeve, onda gubi status žrtve. Zašto bi se Majke Srebrenice bavile politikom i kakve veze ima Boris Tadić sa onim što se tamo desilo.

RSE: Ima veze utoliko što Srbija ne priznaje genocid i što je to problem u odnosu na ono što se dešava u Srebrenici. Otkuda vam ideja da u vreme, kada se u Srbiji ne priznaje genocid, ne suočava se sa zločinom, stalno se traži opravdanje, kada se oni, koji su čak i osuđeni za zločine, vraćaju u zemlju i dočekuju kao heroji, otkud ideja da vi napišete: "Neka im plate svi mazohisti koji se osećaju krivim, a nisu. Ja vala neću da im platim". Kome vi to treba da platite?

Petrović: Sećate li se tog trenutka? Tada Boris Tadić najavljuje da hoće da ode da se pokloni srebreničkim žrtavama. Odande dolazi poruka, od žrtava, od majki žrtava, da on ne treba da odlazi. Ne možete svakoga optuživati da je učestvovao u tome. Niti sam ja, ni Boris Tadić, bio glasač Slobodana Miloševića, niti pola ovih građana koji su tada bili na protestima protiv rata.

Sa komemoracije ukopa žrtava genocida u Srebrenici, 11. jul 2016.

​
​RSE: Da, ali niti Boris Tadić, niti Srbija kao država, nije priznala genocid. Mene interesuje da li danas imate neki drugačiji diskurs?

Petrović: Taj tekst jeste bio o kolektivnoj krivici i danas to mislim. Možda bih ga danas napisao finije i veštije, možda je bio malo brutalno napisan, pa se čini da sam hteo da uvredim Majke Srebrenice. Daleko od toga, pa ja sam u Srebrenici kao novinar, pričao sa raznim ljudima tamo.

RSE: Zar nije potrebna Srbiji neka druga poruka, kada je reč na primer o Srebrenici?

Petrović: Tih poruka je poslato i u mojim tekstovima.