„Svakog dana primećujem sve više znakova koji liče na devedesete“, kaže potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i glavna i odgovorna urednica magazina „Nova ekonomija“ Biljana Stepanović. Ona navodi da se, kao i tih godina, oni koji postavljaju pitanja i kritikuju vlast proglašavaju neprijateljima.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), govori o naslovnoj strani „Ilustrovane politike“ i tekstu Đorđa Martića koji kao „neprijateljske“ targetira nekoliko nezavisnih medija, ostavci savetnice za medije predsednika Srbije Suzane Vasiljević u nadzornom odboru „Politike“, pritiscima i napadima na novinare, te o tome ko i kako može da menja medijsku sliku Srbije.
RSE: Da li smo svedoci ponavljanja recepta devedesetih?
Stepanović: Mislim da jesmo zato što su na sceni praktično isti ljudi, a oni koji nisu, vraćaju se. Ako nam se u javnom diskursu vraćaju razne stvari iz devedesetih, ako se vraćaju ljudi koji su tada pisali i govorili to što su pisali i govorili, ako je na vrhu cele te piramide Aleksandar Vučić, koji zaista ima prošlost iz devedesetih, svakoga dana nažalost primećujem sve više znakova koji liče na 90-e.
Vaš browser nepodržava HTML5
Stepanović: U ovoj zemlji ne prolazi dobro onaj koji govori
RSE: Jedan od tih znakova je i naslovna strana „Ilustrovane politike“ i tekst Đorđa Martića?
Stepanović: Đorđe Martić je taj čovek iz devedesetih. On je bio glavni urednik Politike Ekspres, koja je tada napisala tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, posle čega je Slavko Ćuruvija (vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina") ubijen na sred ulice. Bogu hvala, novinari se sada ne ubijaju. Možda se kolege neće složiti, ali zaista mislim da ova vlast ipak nema petlju da tako nešto uradi. Ono je bilo ratno i drugo vreme.
Sada ima jedna stvar koja je gora. Slobodan Milošević nikada sebi nije dozvoljavao da izlazi na televiziju i da stalno napada medije, da ulazi sa njima u direktne sukobe. Nikada nije pokazivao tu pakost. On se držao iznad cele situacije, ponašao se državnički.
Aleksandar Vučić svaku svoju pres konferenciju iskoristi ili da nekoga ponizi, omalovaži, da se sa nekim posvađa, ili da potpuno beskrupulozno skrene priču na teme koje njemu odgovaraju.
Ovde se stvara presija - postojimo mi, koji smo apologete vlasti i hvalimo je na sva usta, potpuno nekritički, i postoje oni, koji nemaju pravo ništa da pitaju, a to su neprijatelji, koji zaslužuju da se po njima raspali na svaki mogući način. Srećom, niko više ne ubija, i sigurna sam da neće. Ali, sa druge strane, atmosfera je toliko zatrovana i izgubila je svaki elementarni demokratski diskurs.
Pročitajte i ovo: Kada iz državnih medija pozivaju na linč novinaraRSE: Iako ne mislite da bi epilog mogao biti tako drastičan kao devedesetih, ipak vidite sličnosti. Kakve su danas posledice?
Stepanović: Posledice su povlačenje samih novinara i autocenzura. Ako dođete u situaciju da se vama kaže da ste hrabri zato što ste izneli svoje mišljenje, zato što ste nešto pitali, zato što ste tražili odgovore, to dovodi u veliku sumnju bilo kakvu demokratičnost i slobodu medija. Onda novinari pribegavaju autocenzuri.
Svi smo mi ljudi. Neko je od jačeg, neko od slabijeg materijala. Oni sami počinju da se povlače. Ako ih i ekonomski pritiskate i trudite se da ih uništite na svaki način, kako onda da govorimo o bilo kakvoj normalnoj atmosferi. Činjenica da mi o ovome pričamo je dovoljan dokaz da ovde nešto debelo nije u redu.
RSE: Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević kaže da „ne razume kakve veze ima kraj devedesetih kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja sa naslovnom stranom jednog magazina iz 2018. godine“, i da je tekst u „lustrovanoj politici" državi učinio najveću štetu. Podnela je ostavku na mesto člana nadzornog odbora Politike zbog spornog teksta, ali i da „svojim članstvom ne daje razlog za neosnovne napade na predsednika države“. Kako tumačite ovaj potez?
Stepanović: Jedina stvar sa kojom bih ovde mogla da se složim je ta da je ovaj tekst državi Srbiji naneo najveću štetu. Pri tome, vlast ne tretiram sa znakom jednakosti spram države. I vi i ja smo država, mi smo svi država. Vlast služi građanima. Ovo je zaista naštetilo državi Srbiji. Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju, naročito kada je u pitanju državni mediji, kojim država upravlja.
Nisam spremna da poverujem da Suzana Vasiljević bilo šta u ovoj zemlji ne razume. Ona je žena koja sigurno sve razume. Ona i tu ostavku relativizuje. Podnosi ostavku jer - ne može da utiče na ovakve brljotine, ali i da spreči da novinarska udruženja napadaju predsednika.
Nije mi jasno zašto smo se mi sada jako iznenadili. Rekoh ko je Đorđe Martić. Njegovim angažovanjem ste tačno znali šta će on da piše, šta od njega možete da očekujete, sve i da mu niste dali nalog da nešto napiše. Meni je to dovoljan znak kuda to ide i šta se očekivalo. A sada smo kao iznenađeni šta je napisao Đorđe Martić. Nisam spremna da učestvujem u tom licemerju.
Potpuno je apsurdno da moram da budem hrabra da govorim svoje mišljenje: Biljana Stepanović
RSE: U pismu NUNS-u koji je prethodno saopštio da „Ilustrovanom politikom“ upravlja država preko nadzornog odbora u kojem sedi i savetnica predsednika Srbije, Suzana Vasiljević navodi da „nadzorni odbor nema mogućnost da utiče na uređivačku politiku“.
Stepanović: Ne upravlja se medijima u Srbiji preko nadzornih odbora, zna se kako se to radi. Rekla bih da to jako dobro zna baš Suzana Vasiljević.
RSE: Kako se radi?
Stepanović: Pozove se urednik medija i kaže mu se šta da objavi, a šta neće da objavi. Zašto RTS izgleda ovako kako izgleda? Zašto opozicije nigde nema? Zašto mi pričamo o ovim temama? Da je sve u redu, ne bismo o tome pričali. Gde vi možete da se pojavite kao opozicija? Gde su ti nezavisni mediji? Ilustrovana politika nije mogla naslovnu stranu da sastavi koliko ima nezavisnih medija, nego stavi Danas, NIN i četiri naslovne strane Vremena, da popuni stranu. Da li shvatate do koje mere je to već grafički jasno, da ne pričamo dalje.
RSE: Takvu vrstu uticaja i pritisaka je teško dokazati.
Stepanović: Apsolutno tačno, vi to ne možete da dokažete. U tome i jeste problem što se ovde dešava sve što ne možete da dokažete. Ne možete da dokažete ni ekonomske pritiske, ni podelu novca na konkursima. Činjenica je da se medijski konkursi dele tako što osam miliona dobije medij koji je osnovan u toku konkursa. U međuvremenu je on prodat, ne znamo čime se bavi, ni koji je to mediji, ni šta je uradio za taj novac. Činjenica je i da ovde postoje marketinške agencije, koje su izmišljene za vreme prethodne vlasti, koje raspolažu medijskim budžetima i velikih privatnih svetskih kompanija. Aleksandar Vučić, i ovaj režim, su to preuzeli, samo su podigli reglere do kraja, pa gruvaj dokle traje.
Pročitajte i ovo: Vlast kritikuju, pretnje dobijajuRSE: Osudio je naslovnicu i tekst „Ilustrovane politike“ i Aleksandar Vučić. U nastavku je zamerio što ga, kada njega napadaju, niko ne pita da li je zabrinut.
Stepanović: Nije tačno da ga udruženja koja su se pobunila ne pitaju. Nezavisno udruženje novinara Srbije je osudilo tekst Andreja Fajgelja (jedan od osnivača stranke Treća Srbija), koji ne može da se stavi u ravan sa Ilustrovanom politikom jer svako može da piše na svojim blogovima. I magazin Tabloid je osuđen.
Kao državni medij, Ilustrovana politika mora da utvrdi ko je, zašto, kako i zbog čega ovo uradio. Vučić kaže da je to nedopustivo, ali onda po oprobanom receptu stavlja sebe u prvi plan i isplete oko sebe sliku najveće žrtve. To je matrica koja se ponavlja sedmu godinu i još uvek funkcioniše. To je za mene dosta fascinantno.
RSE: „Ilustrovana politika“ navodi da je otvorena za sve kolege i medije, i poziva ih da im pošalju svoje mišljenje. Možemo li ovde govoriti o „različitim mišljenjima“?
Stepanović: I to je jedna od tih licemernih stvari. Prvo me udarite pesnicom u nos, kažete da sam izdajnik i strani plaćenik, a onda kažete da je za mene sve otvoreno. Šta je otvoreno? Da se branim? Oni su obrnuli igricu. Sada je došlo do toga da se častan čovek uvredi kada ga oni ne napadaju.
Pročitajte i ovo: Šta je gore, Vučićev ili Miloševićev medijski mrak?RSE: Poslanik Srpske napredne stranke Mirko Atlagić je nedavno u Skupštini Srbije čitao poduži spisak pojedinaca i medija, među kojima i Radio Slobodna Evropa, koji, kako je rekao, tendenciozno i nekritički napadaju Vučića. Bilo je tu raznih „nespojivih“ ljudi. Jesu li i ovi spiskovi jedan od znakova devedesetih?
Stepanović: Vojislav Šešelj (haški osuđenik i lider Srpske radikalne stranke) je pravio spiskove nepodobnih novinara devedesetih. To je ta matrica. Oni su svi od njega potekli, on je njihov duhovni otac. On sada, čak i Rasima Ljajića, ministra u Vladi Srbije, napada. Zaista se vraćaju ljudi i ideolozi 90-ih godina.
Ne znam čime sam zaslužila da mene ni na jednom tom spisku nema. Došli smo do situacije da časni ljudi koji pošteno obavljaju svoj posao, u koje sebe ubrajam, treba da se nađu na tom spisku. Sada se delimo.
To, nažalost, radi predsednik naše države, o čemu sam hiljadu puta pisala u Novoj ekonomiji. On od početka deli ljude u Srbiji na naše i njihove. Na ove, koji su odlični i rade sa nama, i ove, koji su najgori, koji su naši protivnici i neprijatelji, koji bilo šta pitaju ili se sa tim ne slažu. To govori o dubokom nerazumevanju šta je demokratija uopšte. Vlast služi tome da bude propitivana, kritikovana, naročito od strane medija i od strane opozicije, što je i sam Vučić obilato radio bez ikakvih zadrški dok je bio opozicija. Vlast plaćamo mi i imamo pravo da je propitujemo šta radi.
Sada to više ne može. I kada smo već došli do toga da smo se podelili, dajte da ostane zapisano ko je gde bio jer sam sigurna da će se desiti isto što se desilo posle 2000. godine, kada su mnogi krenuli da pričaju da nisu ništa radili devedesetih ili u su morali. Da li ćemo da se prebrojimo? U redu, kada je već dovde došlo. Došli smo do procesa koji više nije reverzibilan. Pa hajde da vidimo gde je ko. I da se sutra, kada sve ovo prođe, zna gde je ko bio i šta je radio. Bojim se da je došlo takvo vreme.
RSE: Ako poredimo sa Šešeljevim spiskovima iz devedesetih, ljudi koji su se na njima našli nisu dobro prolazili. Koliko je danas bezbedno biti na strani koju vlast stavlja na spiskove?
Stepanović: U ovoj zemlji ne prolazi dobro onaj koji govori. Potpuno je apsurdno da moram da budem hrabra da govorim svoje mišljenje. Ali, svako od nas mora da se opredeli šta mu je u životu najvažnije. Da odluči hoće li sebi i svojoj deci da gleda u oči, hoće li da misli na budućnost ove zemlje i te svoje dece, ili će da savije glavu i ćuti, i da ga bude sramota od samog sebe.
Upravo je Aleksandar Vučić, pa svi ovi za njim koji se na njega ugledaju, doveo do situacije da se mora napraviti izbor. Možeš i da se slažeš sa Vučićem i da misliš da on vodi odličnu politiku. I to treba da se kaže. Svako ima pravo to da misli.
Ako bi novinari i naše kolege, javne ličnosti, profesori univerziteta, intelektualci, umetnici smogli hrabrosti da kažu svoje mišljenje, mislim da se ovo ne bi ni događalo. Kada povećate kritičnu masu ljudi koji govore svoje mišljenje, slobodno, onda svaka vlast mora da se zamisli na koji način će da se ponaša.
Pročitajte i ovo: Kako je biti novinar pred sudom?RSE: Ako je pritiske teško dokazati, a te kritične mase, kako navodite nema, gde su načini? Govorim sada o medijima, da li bi targetirani novinari trebalo da podnose tužbe?
Stepanović: U situaciji smo - kadija ti sudi, kadija te tuži. Nažalost, nemam poverenja u pravosuđe i to nije bezrazložno. Mogu da odem u neki sudski proces koji će da traje 300 godina, da plaćam advokate, da gubim vreme. Vlast na to računa. Ona dobro zna da je to stvar koju će retko ko da radi. Za to nemam ni vremena, ni energije i zato sam izabrala da javno podignem glas. Mislim da je to efikasnije.
RSE: Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava su „podigli glas“ na tribini Srpske napredne stranke 2017. na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin. Sada su osuđeni za kršenje javnog reda i mira. Najavili su obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. Da li Strazbur ostaje jedina adresa?
Stepanović: To je jedna od stvari nad kojima, kao čovek, moram da počnem da se nerviram. Dokle smo mi stigli kada jedan osuđeni ratni zločinac, pa taman da je nevin osuđen, on je diskvalifikovan da se dalje pojavljuje u javnom prostoru, drži tribinu i piše knjige. I to je u redu, njemu se daje prostor, a mlade ljude osude zato što se protiv toga bune. Sve je nadrealno.
I šta sada, da idemo u Strazbur? Ovo je moja zemlja. Ovo je sudski sistem od kojeg očekujem da bude normalan, pravedan, logičan.
Pročitajte i ovo: Aktivizam skuplji od zločinaRSE: Regulatorno telo za elektronske medije (REM) smatra da radi za najbolju ocenu. Ko je taj ko može menja medijsku sliku?
Stepanović: U REM-u se svi članovi prave mrtvi. Stalno se pojavljuje jedna gospođa, koja izlazi onako krajnje ostrašćeno, kao stranački aktivista. To ne može da bude REM. REM ćuti i na ove skaradnosti koje se pojavljuju na nacionalnim frekvencijama. To su potpuno strašne, skandalozne stvari. REM skače da brani vlast. Što se mene tiče, REM ne postoji.
RSE: A kada je reč o struci? Da li mislite da bi učinak medijskih udruženja mogao biti jači, šta su ograničenja sa kojima se NUNS suočava?
Stepanović: Mi se trudimo koliko možemo. Novinarska udruženja su tu. Međunarodna novinarska udruženja su tu. Generalno, mislim da su novinari nezaštićeni i otprilike svako zavisi od sebe. Udruženja se trude koliko je u njihovoj moći. Tome najzad i služe. Ne treba udruženja novinara da se busaju u prsa. Ona služe da zaštite prava novinara.
Problem je u tome što prava novinara mora da štiti država od sebe same. Junaštvo je da štitim sebe od drugih, a čojstvo je da štitim druge od sebe. Ovde tog čojstva apsolutno nema u javnom diskursu sa najviših funkcija, pa nadalje. Ovde je država ta koja bi morala, od sebe same, da zaštiti novinare i da im omogući da rade.
RSE: Vraćam se na „Ilustrovanu politiku“. U tekstu je kao neprijateljski označen i američki ambasador u Beogradu. Ambasada je reagovala citatom jednog od osnivača SAD Tomasa Džefersona o značaju i važnosti medija za svako društvo i državu. Ovo nije prvi put da provladini mediji udaraju na ambasadore zapadnih zemalja. Kako vidite njihove reakcije?
Stepanović: Dosta su uzdržani. Koliko vidim, tu su odnosi promenljivi. Mediji koji podržavaju aktuelnu vlast, američkog ambasadora zovu različitim prezimenom, menjaju slova, u zavisnosti od toga jesu li ljuti na njega ili su u dobrim odnosima. On je diplomata i tako mora da se ponaša.
Činjenica je da zapadne zemlje podržavaju vlast Aleksandra Vučića iz svojih političkih razloga, ali je takođe činjenica, što znam iz nezvaničnih razgovora sa različitim ljudima, da se njima ovo ponašanje sve manje dopada i da imaju sve manje razumevanja. Koliko vidim, trpeljivost, zbog višeg cilja, odnosno rešavanja kosovskog pitanja, još traje, samo je pitanje dokle će da traje.
RSE: Uslovi za članstvo na kojima Evropska unija insistira su vladavina prava, pravosuđe, borba protiv korupcije. Ocena napretka i brzine reformi u ovim oblastima se, čini se, značajno razlikuje kada je iznose predstavnici vlasti u Srbiji i evropska tela?
Stepanović: Jeste. Niko od predstavnika vlasti nije našao za shodno da nam objasni zašto su države Vanuatu i Irak skinute sa crne liste za borbu protiv terorizma i korupcije, a Srbija nije. Premijerka Brnabić je rekla da će do leta da se otklone sve manjkavosti i da ćemo biti najbolji u tom pogledu.
Zašto GRECO (Grupa država za borbu protiv korupcije) kaže da je od 13 stavki, koje je trebalo da se poprave, šest pogoršano? Na Duing biznis listi (Svetske banke) smo pali. Mi pričamo o fantastičnom privrednom ambijentu, o privrednom čudu. Vladimir Putin pita Aleksandra Vučića - kako si to uspeo?
Pročitajte i ovo: Packe iz Brisela zbog reforme pravosuđa u Srbiji?Zamislite nekog stranog investitora, o kojem pričamo i koga očekujemo, da dobije samo ove tri informacije, šta će on da misli? Možete da im dajete subvencije koliko hoćete, ozbiljni investitori u ovakvu zemlju neće da dođu. Doći će onaj koji će da iskoristi te subvencije i da ode dalje.
Ovo nije zemlja kojoj se može verovati. Ne možete za prisustvo na crnoj listi FATF-a (Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca) da okrivite ni bivšu vlast. To je vrlo nezgodno jer je to telo osnovano baš 2012., kada su ovi došli na vlast. Onda izaberete da ćutite.
Jednom mi je postavljeno pitanje - da li imate nešto pozitivno da kažete šta je ova vlast uradila? Zamislila sam se. Kada se zamislim i kada poređam sve ove stvari o kojima smo govorili, da li sam ja neko ko kao građanin Srbije ima pravo da pita - izvinite, šta radite šest godina ovde i šta ste tačno uradili, osim što ste raširili ovoliku mržnju? I šta postanem? Postanem mrzitelj, koji stavlja klipove u točkove našeg razvoja.
RSE: Jeste li došli do odgovora šta je pozitivno urađeno za ovih šest godina?
Stepanović: Bilo je pozitivno to što je smanjen budžetski deficit, ali nije pozitivno što je to urađeno na konto plata i penzija i što je to zadržano duže nego što je trebalo. To umem i ja, da smanjim ljudima plate i penzije.
Povećajte prihode. Dajte privredni ambijent u kojem zemlja nije na crnim listama, pa će ovde da se oseti pozitivna atmosfera. Dolaziće kompanije, domaće kompanije će da uzimaju kredite, da povećavaju investicije. Povećavaće se ukupna privredna aktivnost, ljudi će imati veće plate. Imali ste vremena, pa i ako su prethodni sve upropastili.