Pojave kao što su napadi i pretnje kojima su poslednjih dana izloženi dvoje novinara Dragan Janjić iz Srbije i Una Hajdari sa Kosova su "neprihvatljive i nikada neće biti podržane od Ministarstva kulture i informisanja Srbije".
To stoji u odgovor na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koje je putem mejla prosledio državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije Aleksandar Gajović.
"Ovo se ne odnosi samo na slučajeve kada je reč o novinarima i medijima, već uopšte na bilo kakav oblik nezakonitog postupanja u odnosu na svakog građanina Republike Srbije. Kada na kritički način iznosim ovaj stav, u konkretnom slučaju se on odnosi na profesiju novinara i medija, onda pre svega, imam u vidu članova 75, 79. i 80. Zakona o javnom informisanju i medijima koji jasno regulišu problem koji ste naveli", napisao je Gajović.
Povrede, ali i pretnje ovih dana učestalo dobija glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić. Njegov krimen bio je što je na svom Tviter profilu prokomentarisao da je nedavni atentat na Olivera Ivanovića, jednog od lidera kosovskih Srba, političko ubistvo.
"Usledila je reakcija šefa države Aleksandra Vučića koji me je direktno prozvao i optužio da pripisujem Srbiji ubistvo, što uopšte nije tačno", kaže Dragan Janjić za RSE.
"Zatim je na društvenim mrežama objavljena moja slika, uz napomenu da sam ja neko ko mrzi sve što je srpsko", ističe on.
Istu etiketu neki beogradski mediji nalepili su i novinarki Reportera bez granica Uni Hajdari, zbog šaljive fotomontaže objavljene na njenom Tviter nalogu.
Kosovska novinarka je fotografisala Vučića tokom posete Kosovu 19. januara, te je predsedniku Srbije dodala ružičaste pseće uši i njuškicu iste boje.
Sutradan je na naslovnoj strani vlastima bliskog lista Informer osvanula fotografija Une Hajdari uz naslov: "Mržnja bez granica: Prištinska novinarka Una Hajdari iz dna duše mrzi Srbe, Srbiju i Vučića".
Nakon objave ovog teksta novinarka je dobila čitav niz uvreda i ozbiljnih pretnji na društvenim mrežama.
Neformalno udruženje Novinarska mreža, koje okuplja novinare sa prostora bivše Jugoslavije, ove sedmice je najoštrije osudilo pretnje Uni Hajdari i Draganu Janjiću, uz ocenu da je "nečinjenje države i njenih predstavnika dovelo do toga da je u javnom prostoru u Srbiji danas gotovo nemoguće čuti kritičko mišljenje".
"Javnim diskreditacijama novinara od strane nosilaca najviših političkih funkcija i sporim i neefikasnim delovanjem institucija u Srbiji, država podstiče atmosferu u kojoj je verbalno ili fizičko nasilje dozvoljeno nad svakim ko na bilo koji način, pa makar i benignom šalom, izražava stav drugačiji od poželjnog", navodi Novinarska mreža u saopštenju koje je potpisima podržalo više od 160 novinara sa eks-Ju prostora.
[RSE/Video, novembar 2017.]
Novinarka Vremena i članica Saveta za štampu (nezavisno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija i profesionalne novinare, prim. aut.) Tamara Skrozza kaže da vlast na ovaj način šalje poruku posredstvom sebi bliskih medija.
"To je poruka svakom ko se usudi da slobodno govori, ko se usudi da kaže nešto što nije po volji predstavnicima režima, ko se usudi da kaže nešto što nije javno proklamovano mišljenje u prodržavnim tabloidima", navodi Tamara Skrozza.
I sama Skrozza našla se poslednjih dana na nezapamćenom udaru. Naime, činjenica da je kao novinarka često kritikovala rad vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njenog šefa Aleksandra Vučića bila je dovoljan povod da Tamari Skrozza televizija Pink u svojoj centralnoj informativnoj emisiji ove sedmice posveti skoro četiri minuta.
Autori priloga su pokušali da vađenjem Skrozzinih reči iz konteksta novinarku nedeljnika Vreme i članicu upravnog odbora posmatračke misije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, prim. aut.), koja će nadgledati predstojeće beogradske izbore, prikažu kao politički ostrašćenu osobu koja gaji prezir prema Vučiću.
"Ja, kao neko ko slobodno govori ono što misli, uvek očekujem da me ovaj ili onaj napadne, ali moram da priznam da sam bila šokirana činjenicom da je neko izvukao iz konteksta rečenice koje sam u potpuno drugačijim okolnostima izgovarala pre dve ili dve i po godine i to zloupotrebio na ovaj način. Dakle, izvučeni su moji nastupi iz emisije Zorana Kesića 24 minuta, gde vi odgovarate šaljivim tonom na šaljiva pitanja. To je predstavljeno kao moj stav i kao dokaz mog nemorala", kaže za RSE Skrozza i dodaje da su joj nakon priloga emitovanog na ovoj gledanoj privatnoj televiziji stizale razne uvrede posredstvom društvenih mreža.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević podseća za RSE da je vladajući SNS, partija Aleksandra Vučića, praktično od dolaska na vlast 2012. godine u sukobu sa medijima.
"Mislim da je razlog za to delom nerazumevanje uloge medija, a delom i snažna autokratska tendencija kod lidera i čitave partije", kaže Snježana Milivojević.
"To nerazumevanje i nesklonost ka medijskoj slobodi uvek eskalira u izbornim ciklusima, a pošto su oni sve češći, mi sve češće vidimo te otvorene sukobe vlasti sa medijima", dodaje ona.
- Skrozza: Vučić nije ispunio obećanje
- Milivojević: Mediji ključni u stvaranju novog autokrate u Srbiji
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je ove sedmice da svi kojima stižu pretnje preko društvenih mreža to treba da prijave policiji i tužilaštvu, koji reaguju na svaku prijavu.
Međutim, Dragan Janjić konstatuje da problem leži u samom odnosu nosilaca vlasti prema novinarima.
"Ovakve stvari neće prestati sve dok predstavnici vlasti od vrha do dna ne počnu da ozbiljnije tretiraju situaciju u zemlji, odnosno dok ne prestanu oni da vode kampanju protiv ljudi i da crtaju mete ljudima na grudima. To je jako opasno po društvo u celini. Policija može da radi svoj posao koliko god hoće. ako se kreira klima u kojoj su svakakve laži dozvoljene, onda je nemoguće rešavati probleme", smatra Dragan Janjić.
Trenutna klima podstiče pretnje
Odnos vladajućih političara prema medijima ilustruje gostovanje šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića na Radio-televiziji Srbije prošle godine.
Martinović je tom prilikom na javnom servisu pokazivao fotografije učesnika "Protesta protiv diktature" u Beogradu i Novom Sadu, novinara, aktivista i opozicionih političara, prozivajući i decu nekih od njih što učestvuju u tim demonstracijama. Nakon tog istupa, nikakve političke niti pravne sankcije nije snosio.
Trenutna klima u Srbiji podstiče pretnje novinarima, ukazuje profesorka Snježana Milivojević, podsećajući na neslavnu istoriju koju aktuelni šef države ima sa medijima.
"Predsednik te vladajuće partije je pre dvadesetak godina donosio zakone protiv medijskih sloboda, a danas na čelu države se ponaša kao da želi da taj posao konačno završi", kaže Milivojević, podsećajući na period krajem devedesetih godina, kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vladi koju su činili Socijalistička parija Srbije Slobodana Miloševića i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja.
Dvadeset godina kasnije, polovinom januara ove godine, Aleksandar Vučić je kao predsednik države primio delegaciju Evropske federacije novinara (EFJ) koja je Srbiju posetila, zbog, kako navode u ovoj organizaciji, zabrinjavajućeg stanja medijskih sloboda.
- Predsednik Evropske federacije novinara: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu
- Most RSE: Šta je gore – Vučićev ili Miloševićev medijski mrak?
Vučićev odgovor na tu konstataciju bio je da "u Srbiji svako ima pravo da piše i govori ono što hoće, ali da isto tako svi imaju pravo da na to odgovore".
Da li pod odgovorom smatra tabloidne kampanje u kojima dominiraju govor mržnje i pozivi na linč, predsednik Srbije nije precizirao.
Facebook Forum